Neki aspekti mog života

Spomenila mi je neki dan frendica makeover kao koncept. I da bi ga ja trebala napraviti (jer sam se uljenila i po ovoj hladnoći ne mislim uopće na modu, nego na temperaturu pa dolazim na posao u debeloj trenerci). I mislim se ja mislim, sve to stoji, ali mi nešto sumnjivo. I sjetih se ja davnih dana prije tri godine kad sam dobrano dovela svoju kilažu red, na čak 65 kilograma (bez komentara molim, znam sve što sam upropastila) i tada sam baš ažurirala garderobu da ima više "ženskih" komada.

Tako da sam napravila taj "extremni makeover", dolazila na posao našminkana, odjevena u žensku robu, sa nakitom (haha) i u ženskim cipelama. Međutim, desilo se ono što bi se i trebalo desiti, ako staviš šminku, odijelo i naparfemišeš vuka, neće postat ovca. Tako je bilo i sa mnom, dva-tri mjeseca sam "furala" tu ženstvenost, ali nije bilo promjene (znam, trebali bi se mijenjati radi sebe, a ne drugih). Kako svakodnevno trackanje, sređivanje, depiliranje, šetanje u onom ridikulu od ženskih cipela nije baš jednostavno, ni fizički, a ni financijski, nekako, malo pomalo, sam odustala i vratila se na staro. Naravno, veliku ulogu je igralo i dobivanje natrag težine pa u 99% odjeće ne mogu ni stat. Sad sam na jednim gaćama, a sve ostalo su mi trenerke. O majcama neću ni govoriti. Cijelo vrijeme ja govorim da nemam drugi par postola osim patika, ali sitih se da sam za tu egzibiciju makeover kupila ženske cipele. I obukla ih ovaj ponedjeljak. Strava i užas. Nisam ni hodala u njima, samo sjedila, a noge me bolile. Peta - noćna mora. A tribaju mi nove cipele jer su se patike već saderale do kraja. Ali meni samo pada na pamet uzet novi par patika. Ne mogu se prisilit da potrošim novce na cipele ako nisu udobne patike. Pa onda ako se i gori obučem ka žensko, nemam šta staviti na noge pa odustanem.

Treba mi laptop. I kamera. I da prestanem gledat Malu nevjestu .... navukli me ovi šta gledaju okolo.....