Neki aspekti mog života

Pogodite kako ću provesti današnje popodne? Da!! Googlat ću „cista na dojki“. Ha ha ha
Otišla na prvi ultrazvuk, ušla u ordinaciju, mladi muškarac kaže da se skinem do struka. Aj dobro. Da legnem. Aj dobro. I počne mi trackat grudi sa gelom. U tom trenutku upada drugi muškarac u civilu i počne razgovarati snjime. Ja se mislim, oću reć nešto, ipak sam gola, ko je ovaj... al imam male grudi tako da ne vjerujem da me iti utepio da ležim na krevetu polugola sa natrackanim grudima. Otišao taj ča, ovaj moj nastavio pregled, gleda jednu, gleda drugu i onda neka crna fleka se pojavila na ekranu, on muči, gleda opet, pa opet, i onda kaže imate cistu na desnoj dojci, 2 milimetra, ništa ozbiljno. Ja ga pitan šta je to. On cista. A ja a šta je to cista? Neko proširenje nešto nešto, uglavnom moram doći za godinu dana pa će viditi jel raste i donit stare nalaze, a sutra doć po njih. Ošla sam do auta potpuno poklopljena, u sebi sam ponavljala kao mantru „imam cistu na desnoj dojki“ pokušavajući shvatiti što mi se to događa. Onda sam djelomično rekla sebi da prije nego dođem kući moram se smiriti i ne pasti u depresiju, a pogotovo ne baciti se na hranu. Zato sam makla Konzumovo grožđe i uzela Lidlovo jer je lipše pa ću ga s guštom jesti. Ža mi je bacat hranu, al kad ne valja, ne valja.
Da cista, i to od 2 milimetra. 2 milimetra. A ništa, idem googlat.