Neki aspekti mog života

Išla sam na sajam ovaj vikend. Da vidim šta se dili besplatno.

I iznenadili me sa - ničim. Ništa nisu dilili besplatno. One fetice kruva kao koktelne, mrva salame i sira na čačkalici, i to su naplačivali, 2 kune. Kockice sira - jednu kunu. Kad su vani počeli diliti gljive kao za marendu, i kad se proširila priča da je besplatno navalili svi. ja sam stajala sa strane, taman na izlazu kad su se ljudi okupili oko teće da vide što se kuva. par njih pitalo, onako, sramežljivo, a koliko se to plaća. Kad teta kuvarica provalila da je besplatno i počela nudit plastične pijate sa 8- 10 gljivica nja njemu, uuuuujme, i ja se uvalila i pokupila pijat. Lipe gljive, lipe. Taman ogladnila lipo od njih. Opet prošetalal da vidim jesma li koji štand falila, ima li nade... našla ekipu koja prodaje šugomane sa uvezenim imenima. nije bilo onog koji meni triba i kaže ovaj možemo vam uvezati, za 20 minuta dođite. Ja se navukla i rekla OK. Došla do štanda strukovne škole, besplatna manikura... ludilo, idem i to probat prvi put u životu. Išla na manikuru.... Super, izmasirala mi nokte, 6 puta primazala sa svim i svačim, isturpijala gori doli sa strane..... ohoho. Još im se divim (noktima). Ža mi bilo doma prat suđe dva dana. Kad je manikura zgotovila otišla do šugomana kad ono jadnije da jadnije ne može bit. Ko da sam ja rukom vezala ime ( a ja ni šivat ne briljiram). I moja me poštenost natirala da mu ipak platim jer to ime neće nigdi bit, neće imat kome prodat šugoman.... 25kn bacila u vitar. jaaaadno.

Bilo je i besplatno šminkanje, ali nije mi se dalo, em nisam iščupala obrve, em nemam to čime doma skinit, a i za šta da se šminkam?

Večeras mi možda dadu da kuglam.... ko malo dite čekam da vidim hoću li moć.