Neki aspekti mog života

Danas sam mislila upitat svog poslodavca povišicu. Prije te egzibicije išla sam vidjeti koliko ja u biti koštam svog poslodavca. I neugodno se iznenadila.

Da bi ja mogla imati plaću od 4800kn moramo zaraditi cirka 7032kn.

Da bi ja mogla imati plaću od 5800kn (magisterij struke, iskustvo, tri različita zanimanja) moramo zaraditi cirka 8497kn.

I ovo mi je poražavajuće. 2697kn extra moramo svi zaraditi da bi samo ja mogla dobiti svoju plaću, a država ove pare. Ako uzmemo u obzir da je minimalna plaća u RH trenutno oko 2814kn, ispada da moramo na moju plaću zaraditi još jednu plaću kako bi isplatili mene i državu.

Da, da, 1000kn od tog extra ide na moje mirovinsko koje baš vidim po Umirovljenicima baš im super dođe.

Gledala sam koliko mi se promijenila plaća od kad sam počela raditi, od 2006.

678kn primam više sad nego tad. To je povećanje od 113kn na godinu.

Od 2006. do sad sam stekla razna zvanja, vještine, obrazovanja itd itd. Za 113kn na godinu plus.

Kad vidim koliko će moja povišica u finalu koštati dođe mi da prestanem raditi i živim na grbači države. Ovako ja radim da bi još jednu plaću dala državi.

I ljuti me to. Zaslužujem povišicu, ali ne želim da svi skupa moramo patiti zbog toga.

Prošla sam sva tri testa inteligencije za liječnički, ispalo da sam iznadprosječna. I sad ni kune za roniti. Divecon koji ne može priuštiti da roni.