solitudine
priča
Ova je priča nastala u dan
poklopljen s mislima onoga od jučer
sve što jest već je bilo i prošlo
mrzim perfekte kad mi izjutra
na uho laju gluhu nadu. .
..pričala si, pisao sam
bili smo suradnici na projektu "San"
i tako svaki dan iznova
stoput završeni, sto i prvi puta
započeti...
Tako je i ova priča nastala svaki dan
i svako jučer; pokretna i mrtva istovremeno.
Priča o Dvoje koji se spajaju i dijele
prisjećaju i zaboravljaju
maze se i grebu
ljube i tuku se.
Sve da bi sutradan činili sve to isto. Možda mrvu bolnije.
Jer tako je to sa pričama koje se nastavljaju
a zapravo nemaju početak ni kraj
- to su priče koje traju, i priče koje nestaju
jučer, i danas, i sutra...
U čast Jeseni
Rastvaram krila
Odvrćem džepove
Skidam kapuljaču
Brišem stakla naočalama
Puštam da u me uđu magle
I kad me upitaju: zašto si tako stisnut?
Odgovorit ću im, nisam ljut
Samo je lakše taboriti u sebi
U čast Jeseni
Crtam osmijeh, oblikujem nokte, izbacujem šarm, prikrivam prišt
Skraćujem dlake, produljujem liniju rasta kose
Poslužujem dvije kave
I napokon pjevam Lišće.
I govorim Vjetar
I živim Jesen.
Dobrodošla, samoćo u živim bojama
Kišu ti tvoju ljubim
