Kad se, najednom, potroši ljubav
To je konačno,nema više zavaravanja.
Nije to kao bon na mobilnom telefonu,
Dopunom mu samo produžiš vrijeme trajanja.
I suza u oku tada je manje važna,
Ne pomaže baš puno u razmišljanjima.
Samo izbacujemo emocije iz sebe
I pripremamo se na život bez primanja.
I u takvim trenucima nema kajanja.
Čemu kajanje,kad nije bilo pogrešaka,
Samo se prepustimo vremenu trajanja
I bol neće biti tako jaka i tako preteška.
I ne treba tu neka velika mudrost,
Da bi se jedina istina primiti znala.
Jednostavno, ljubav je toliko trajala
Dok nije na samo jednom ispitu pala.
A taj ispit je naš nedjeljivi život,
Samo je naš,ali rijetko nas mazi.
I nikad nas na teške trenutke ne priprema
Nego nas, nenajavljeno, samelje, zdrobi i zgazi.
Kad se potroši ljubav, najednom,
Nema jadikovki ni očajavanja.
Možda to nije ni bila ljubav prava,
Sa svom silinom primanja i davanja.