27 i 28.10. 2012. godine u Zagrebu je bila Svjetska izložba maèaka u Areni. Naravno da smo išli.
U našem aranžmanu išli smo Matea, Bojan, Vedran i ja. Osim nas još 20.000 ljudi. Bila je to prekrasna izložba.
Izložba za pamæenje!:-))


Samo smo spavale i spavale. Neki naši gazde isto su spavali zajedno s nama macinkama.
Npr. jedan talijan u bijeloj majici spavao je uz svoju bijelu macu. Bila je to slika.



Bilo je oko 1000 maca iz 35 zemalja. Vidjeli smo mace iz Italije, Èeške, Velike Britanije, Bugarske, Rusije, Njemaèke, Amerike i naravno Švedske. Šveðanka se ugodno iznenadila kada joj se Vedran zahvalio na švedskom.
Moram reæi da je i mene suprug ugodno iznenadio. Kada sam to prièala tati i tata me je iznenadio kada mi je rekao da se i on zna zahvaliti na švedskom. Tu sliku moram supruga zamoliti da mi ju naðe.
Švedska maca je bila krasna, kao i sve druge macinke.



Ja sam macinka iz Velike Britanije!


Švedska maca sa simpatiènom šveðankom.


Meni nešto nije pravo. Možda mi je dosta te gužve...


Jedna od ljepotica. Na žalost u kavezu. Kad doðem doma više neæe biti tih groznih kaveza kakvi su bili tu na izložbi.

Stari leksikon Jasminke Španjol razveselio je sve nas pa tako i mene. Malo sam se i rasplakala, samo malo.
Proèitala sam da sam tada imala 3 kuæna ljubimca; psa, hrèka i papigu. I da sam najviše voljela biti sama doma.
Moj deda bio je bakin drugi suprug. Zvala sam ga Èika, a on je govorio svojim poznanicima u gradu da je on moj
v.d. deda, U to vrijeme nisam ni znala što znaèi vršioc dužnosti. Pravi deda nije pozdravljao ni mene ni moju mamu, svoju kæer. Drugi deda bio mi je nono, tatin tata. Moj tata je sada noniæ. èetverostruki!:-)



U restoranu "Kod dede" bilo je sve dobro osim hladnoæe. Klopa je bila dobra, razgovor još bolji.
Saznala sam da Krešo radi u Iraku, Tihomir u Švedskoj, a Zoranova kæi studira u Americi. Zoran sjedi pored mene. Zoran je živio u Sopotu II, a drugi Zoran i ja smo bili u Sopotu I.
Skoro svi smo se vjenèali. Neki su se i rastali. Neki su se i drugi put oženilli.
Jedino još nitko od nas nije postao baka ili deda. A i to æe doæi. Vidjeti æemo kada? I tko æe biti prvi?:-))
Viðati æemo se kao i do sada najmanje jednom godišnje pa æemo na vrijeme sve saznati.
A ja æu vas o svemu obavijestiti!:-))



U klubu "Apple" napokon sam skinula vestu i malo se ugrijala uz pelinkovac i razgovor s Robijem,
frendom iz škole i susjedom iz nebodera. Sada smo frendovi na Facebooku. Tako je to u životu.
Žao mi je kaj se rastao, a on veli da æe možda drugu ženu upoznati u staraèkom domu.
Robi mi je volio praviti društvo kada bih išla sa psom u šetnju. Njegovi sinovi idu u istu školu u koju smo i mi išli.
Rekao je da mu je žao što im moja mama nije predavala matematiku.
Predaje im tzv. patkica koja je i njemu i meni predavala.

VIJEST: Ovaj vikend u Zagrebu u Areni održava se svjetska izložba maèaka! Doðite!:-))

Maloj Jagodici Bobici kako ju zove baka Anðela iz Zenice želim svu sreæu koja se poželjeti može!:-))
Cvijeæe je kupila u Varaždinu Jagodina teta Nataša iz Zagreba. Cvijeæe su bijele kale izraðene od bijele gline. Izradila ih je Zvjezdana Benkoviæ šebeèiæ. Tetak Vedran je fotkao.
Na krštenju je bila i tetka iz Beèa. Jagoda ima tetku i tetu.


A ova divna ruža u vazi na stolu je mirisala i mirisala!:-))


Na torti male papuèice!:-)) Torta je bila odlièna.

U ružiènjaku ispred
restorana Marijino zvono prepoznala sam ruže Maršal Tito koje smo nekada sadile moja mama i ja.
Bilo je to ranih osamdesetih prošlog stoljeæa. Sadile smo ih pred kuæom na Meji.

Ruža Maršal Tito - photo: Vedjak -

Ovakvu divnu veèericu nisam veæ dugo jela. A miris...bio je divan. Pravi miris šume i miris predivnih gljiva kakve smo nekad suprug i ja brali. Kada sam radila maštala sam da æu jednog dalekog dana kada budem u penziji, biti èlan gjivarskog društva osim planinarskog. Tko bi tada rekao da neæu biti ni jedno ni drugo.
Ma nema veze, naæemo se žaliti.

Sin koji ponekad planinari, nabrao je ove divne sunèanice, a suprug ih je pripremio i fotkao na moj nagovor.
Htjela sam ja, pa ih je raðe fotografirao suprug. Moja sestra misli da na fotki ove gljive izgledaju kao lepinje.
Nadam se da vama ne izgledaju kao lepinje. Inaèe, bolje su od bilo kakvih lepinja. Uz njih treba samo malo kruha, a mogu se jesti i bez kruha. Na slici su sunèanice sa Sljemena!:-)) Uživala sam u njima!:-))

Damjan i njegov prijatelj Filip nabrali su 16 komada ovako lijepih gljiva i prijateljski su ih podijelili pa ih na slici vidite osam.

Crkva Marije Pomoænice na Knežiji èiji je župnik govorio je danas 04.09. na Vašem ispraæaju
na groblju Mirogoj u Zagrebu. Bili ste moj i Narcisin susjed jer ste živjeli na Srednjacima pored Knežije.
Narcisa je danas bila na Vašem sprovodu.

Lijepa je to crkva, moj tata veli da je u nju išao kao mali sa svojom pokojnom mamom,
a mojom nonom kada su bili u Zagrebu kod noninog brata. Ponekad i ja odem.
A jednom kad zaista odem isto æu otiæi kao i Vi na Mirogoj.



Dragi gospodine Šprem, poèivali u miru Božjem!
Želim Vam laku hrvatsku zemlju!


Mirogoj - photo: Mendula -