Od ranog jutra sve mi je krenulo naopako. Napenalila sam da mi sin kupi Novi list radi reklamiranog kalendara, naravno da nije htio jer je imao pametnijeg posla. Ne budi lijena, odmah sam nazvala tatu koji je dao sve od sebe ali nije uspio (na kioscima nemaju pojma o nekom kalendaru). Zvao me je nekoliko puta svakih pola sata i uvijek u nečem prekinuo. Na kraju sam odlučila pogledati preko interneta što o tome kažu u redakciji. Čim sam upalila računalo odmah se sve zablokiralo, printer je zarondao (mlađi sin je printao sinoć u 23.30h), hrpa papira pala je iza stola...
Kada sam dobila instrukcije da sve zagasim, odlučila sam ništa više ne paliti (ni TV ni radio), jer bi me sigurno sve razbjesnilo. Muž mi je javio da će kao i jučer raditi do ponoći, ako bude sreće sat vremena kraće. Super! Na kratko je ipak došao, između dva posla pogledati kvar doma. Za sve je bila kriva neka stara disketa. Sinovi su se pravili Toše, naravno da oni nemaju s ničim veze.
Na kraju dana, nakon svih peripetija upalim računalo, i na blogu jednog dragog blogera vidim takve psovke da mi više ništa nije bilo jasno. Mora da je i drugima, blago rečeno, bio malo teži dan. Uspjela me razveseliti snimka drugog dijela koncerta "Noć za pamćenje" s Cetinskim, Carrerasom i M.Boltonom. Prvu pjesmu perfektno je otpjevao Michael Bolton. To je ona stara Sinatrina "That's life".
