Na današnji dan, uoči Svetoga Nikole, godinama je dolazila moja baka s hrpom vrećica punim slatkiša za moje dečke. Cijelo prijepodne mislim na nju. Sada živi u domu za stare i nemoćne "Zlatno doba". Uhvatila me baš ona prava blagdanska depresija i da joj se suprotstavim brže bolje složila sam suđe, uključila suđericu a zatim u kupaoni poslužila veš mašinu.
Želeći malo predahnuti, uzela sam njenu zbirku pjesama "Sjećanja" objavljenu prije 30 godina. Skoro svaka pjesma me rasplakala sve dok nisam došla do pjesme "Nekad i sad". Ona me nasmijala i oraspoložila i nastojati ću u takvom raspoloženju ostati do kraja dana. Dakle, kao u pjesmi, ja s vama ćakulam dok moje mašine trmbuljaju (drndaju). Nemojte zaboraviti večeras staviti neku sitnicu u čizmice.
Nekad i sad
Nona je govorila
da je voda
blagoslov božji
va lodrice na hrbatu
z duga ju je nosila.
Lancuni i druga rubenina
s popelun se je lušijala
mokre robi kabal
na plašćenicu je prtila mat
na izvor hodila ju je prat.
Pomivalo se je škrbno
pomiji su se delile
za kravu, za prasca
i kost ako je bila ka
za pasa.
Sada je va kuće špina
mašina za veš i za posudi
obilno hiti deterdženta žena
neka mašina trmbulja
a ona po celi dan ćakula.
Od plaći je teško živet
soldi nikad dosta ni
auto pa garaža i benzin
peršin i kapula mora se kupit
ne dospemo va vrtu ni češanj posadit.
Branka Vidas
