marchelina

02.10.2009., petak

Nit' se javlja, nit' dolazi, aman, aman

Jučer je Crvenkapa bila tužna, zbog nesritne jubavi, naravno, briga nju za svjetcke probleme. Sidile smo u centru grada i pile pivušu, a onda je doša jedan tip i počeja pivat isprid svih gostiju kafića, na sav glas. Crvenkapa je počela pivat s njim, a kad je on pokupija novce za svoj show, i kad san pomislila da je pizdarijama kraj, Crvenkapa je nastavila pivat sama, i to sevdalinke i svakojake bosanske tužne jubavne pisme.

Zgrabila je svoju čašu piva, i počela:

siinoooć kaaad seee vraaaaćaaah
iz topla amamama, proooođoooh pokraj baašćeee
staaaroga imaammaaaaaa

Ja je gledan, i mislin se, aj nek otpiva tu jednu, bit će joj lakše, izdržat ću, međutin, odma poslin te pisme krene ona sa drugom:

paa gaaa nemaaa
tri godineee
tri godineee
amaan, aamaaaan
nit se javljaaa niti dolaziiiiiiii

Vidin ja da to poprima razmjere, i mislin se šta ću, neugodno mi, sidimo isprid elitnog splickog intelektualnog kafića a ona dere po sevdalinkama, nastavi li pivat nikad se više nećemo udat ni jedna ni druga

Pismu su doduše prihvatili i oni sa susjednih stolova

tristaaa dajeeem
ušutkajtee jeeee

a onda skužin da se ježin po cilome tilu

naime,

piva Crvenkapa skroz ozbijno, piva baš onako iz duše
a duša tužna
a sevdalinku nemoš dobro ni pivat ako nisi tužan
pivala je ka da je ona izmislila sevdalinke

pa san počela pivat s njom, na brzinu prizvavši u pamet sve vlastite tuge,
i tako smo pivale i pile pivo

onda smo se pogledale

- Nema do Bosne, kad je čovik tužan, a?
- Nema, jube.

potom je tribalo ić doma
a Crvenkapa nije mogla nać auto
zaboravila di je parkirala

sinoć kad se vraćaaaah
iz topla kafićaaa
prođoh pokraaj parkingaaa
nema moga autićaaaaaaa

ja joj naaazvaaah bogaigospuuu
al mojega mi svetog duujeee
neećee ni da čujeee
lijeepaaa crvenkaapaaa

saamoo me je jednoom
pogledala mrkooo
nit ne haje blesaa
što za prijevozoom
crkooooo



<< Arhiva >>