marchelina
02.10.2009., petak
Nit' se javlja, nit' dolazi, aman, aman
|
Jučer je Crvenkapa bila tužna, zbog nesritne jubavi, naravno, briga nju za svjetcke probleme. Sidile smo u centru grada i pile pivušu, a onda je doša jedan tip i počeja pivat isprid svih gostiju kafića, na sav glas. Crvenkapa je počela pivat s njim, a kad je on pokupija novce za svoj show, i kad san pomislila da je pizdarijama kraj, Crvenkapa je nastavila pivat sama, i to sevdalinke i svakojake bosanske tužne jubavne pisme. Zgrabila je svoju čašu piva, i počela: siinoooć kaaad seee vraaaaćaaah iz topla amamama, proooođoooh pokraj baašćeee staaaroga imaammaaaaaa Ja je gledan, i mislin se, aj nek otpiva tu jednu, bit će joj lakše, izdržat ću, međutin, odma poslin te pisme krene ona sa drugom: paa gaaa nemaaa tri godineee tri godineee amaan, aamaaaan nit se javljaaa niti dolaziiiiiiii Vidin ja da to poprima razmjere, i mislin se šta ću, neugodno mi, sidimo isprid elitnog splickog intelektualnog kafića a ona dere po sevdalinkama, nastavi li pivat nikad se više nećemo udat ni jedna ni druga Pismu su doduše prihvatili i oni sa susjednih stolova tristaaa dajeeem ušutkajtee jeeee a onda skužin da se ježin po cilome tilu naime, piva Crvenkapa skroz ozbijno, piva baš onako iz duše a duša tužna a sevdalinku nemoš dobro ni pivat ako nisi tužan pivala je ka da je ona izmislila sevdalinke pa san počela pivat s njom, na brzinu prizvavši u pamet sve vlastite tuge, i tako smo pivale i pile pivo onda smo se pogledale - Nema do Bosne, kad je čovik tužan, a? - Nema, jube. potom je tribalo ić doma a Crvenkapa nije mogla nać auto zaboravila di je parkirala sinoć kad se vraćaaaah iz topla kafićaaa prođoh pokraaj parkingaaa nema moga autićaaaaaaa ja joj naaazvaaah bogaigospuuu al mojega mi svetog duujeee neećee ni da čujeee lijeepaaa crvenkaapaaa saamoo me je jednoom pogledala mrkooo nit ne haje blesaa što za prijevozoom crkooooo |