marchelina
15.08.2009., subota
Blogeri, kotari, vino, fotografije i medvidi
|
Jučera san provela tako lipu večer da još ne moren doć sebi. Bila san na blogerskoj izložbi fotografija , vidila puno lipih slika ali i upoznala novoga svita iz ove naše virtualne zajednice. Uvik je nekako uzbudljivo upoznat uživo ljude sa kojima se prethodno misecima ganjaš po blogoviman. Čisti adrenalin, ako se mene pita! To je prvo zbog toga šta je gušt napokon spojit lik i djelo određenog blogera/blogerice, a drugo, zbog toga šta se svaki put uvjerimo kako naša predodžba o nekome nema veze sa stvarnim likom dotičnih osoba. Tako je recimo oni Obadžo ka me vidija oma reka „Asti, mislija san da si manja!“. Meni se učinilo da je reka „Mislija san da si mlađa!“ pa san mu skoro opizdila dvi odgojne priko uva, ali nesporazum je bija brzo izglađen inače bi večer bila počela sa incidenton  Ja san se uputila na izložbu sa Danicon Cvorović i Crvenkapom (koja nema blog ali niko nije savršen jel'te). Sve tri stojimo skoro pa u istomen kvartu, tojest Dane i ja na Sućidru a Crvenkapa na Pujankama, ka i svi koji nemaju svoj blog  Crvenkapa je vozila nas dvi, inače je tribala Danica vozit ali nije jerbo je svoje auto, iz sasvim nedokučivih razloga, dan prije ostavila parkirano na misterijoznoj lokaciji u drugom dilu grada.  Putem do gradckog kotara Gripe smo kontenplirale od tomen di bi se taj gradski kotar moga tačno nalazit. Ja san, ka najbistrija, zakjučila da bi se gradski kotar Gripe moga lako nalazit na Gripama ali njih dvi namisto da me pofale samo su me gledale ka da san zadnja blesača. Identičnin pogledon me je pogleda i sin kad san mu rekla da iden u Gorski Kotar Gripe. Šta ću, tako mi radi sistem asocijacija u glavuši, čin kažeš „kotar“, ja to spojin sa „Gorski“. Isto naprimjer ka kad rečeš „poljudska“ pa spojiš sa „ljepotica“, ili kad rečeš „Hajduk“ pa spojiš sa „živi vječno“, ili kad rečeš npr. „sex“ pa spojiš sa „Jadranka“. I ne znan koju gospu nisu mogli ostavit da se to zove Mjesna zajednica a ne da skoro završin na drugi kraj Hrvacke među medvidima. Ondak san ja počela nazivat sve blogere koje iman u mobitelu, da mi objasnu di je taj gorski kotar gripe i tada san ustvrdila da se skoro svi muški blogeri zovu Darko, i ovo se ne zafrkajen, ja ih iman četri (4) u imeniku! I sad pošto ja s tin blogerima nisan nešto bliska, i nisan navikla na njihove glasove, kad nazoven kojeg od njih neman blage veze sa kojin Darkom od mogućih ijadu pričan. A šta je najgore iman i u familiji nekoliko Daraka, ili Darkova, ne znan množinu od Darko, pa me koji ti obitejski Darko nazove a ja mu rečen „Aaajme šta ti je super bija oni zadnji post!“, a ovi se bidan incuka jerbo ne samo da nije bloger nego njanci nema konpjuter doma pa mi zbunjeno odvrati „ma je, postija san za ovi zadnji Uskrs ali nisan zna da se pročulo“. Ček, zanila san se. Daklem na kraju smo sritno stigle na misto događanja i tamo su već bili svi, neki znani i neki neznani, od novih san upoznala Katridu, Carlu i Filipinku, i napokon doznala da Filipinka nema nikakve veze sa Filipinima, a kako san zbunjena kad upoznan puno novoga svita, poslin san bidnu Carlu još najmanje tri puta pitala „A kako se ti ono zoveš, nismo se upoznale?“  Novi mi je bija i Galeb, ijako nije, jer njegove slije krase fotogaleriju moga portala, i bezbroj puta smo razminili pisanu rič. Bilo mi je drago vidit da je Galeb čovik onako lipe duše ka šta su mu lipe i slike. Oni Dalmata, naš vridni domaćin koji je sve i organizira, uz pomoć jubazne dame iz svoga gorskog kotara , e, to van je zajebant par exellence, ali san mu sve oprostila jerbo mi je par puta pomoga dolit vina u čašu. To zato jer nije žemstveno da dama sama naliva, a ja van puno pazin na take stvari. Brod u boci je bija sa nama kratko, ali dovojno dugo da pokuša dogovorit fotosešn sa Danicon (zamislite, kraj mene žive i zdrave?!?), i onda me Danica proglasila za njenoga PIJARA pa san se u tom smislu cjenkala sa Brodon okolo cijene fotosešna i na kraju smo sve sritno zakjučili pogodbon kojon on meni i Dani za svaku sliju ima dat bocu maslinovog uja. Ja bi rađe za svaku sliju pijat onoga fažola šta smo ili kod njega na branju maslina, ali moja se rič nije uvažila ijako san službeni Danin menađer. Ja san inače uspila vidit samo jedan dil izloženih fotografija jerbo je Dalmata proglasija da je službeni dil izložbe završija, ko je šta vidija vidija je, i da sad počinje neobavezni dil oliti domjenak. Tako san morala prikinit razgledavanje slija i sist za stol di san teškon mukon slistila par sengviča sa dobron spizon i udrila po vinu. Kako je vino stvarno bilo dobro, tako mi se oni dil fotografija koji nisan prije vidila činija sve mutniji i mutniji, dok mi na kraju sve nije postalo nekako razliveno, a da ne govorin da san na Galebovoj sliji di je jedan jedini galeb uspila vidit cilo jato. Naša lipa Čiovka je ka i obično slikavala sve konpromitirajuće situacije npr. ono di ja tučen po sengvičiman i vinu, ali to san riješila tako šta san joj jutros poslala mail prijetećeg sadržaja pa je na kraju priplašeno obećala da te slije neće objavit. Od jednog od Daraka san dobila i mali poklon da ne rečen darak, tojest jednu knjigu poezije koju san odavno tila imat, a ta knjiga i te pisme su tako...uf! Ono, za ježit se od glave do pete i uskoro ću počet sa njihovin objavljivanjem na našem splickom portalu. Galebe, fala ti! Na kraju večeri smo nas par šta smo ostali, upali u religijske razgovore (benti vino), o tomen ima li Boga ili ga nema, i ako ga ima zašto ovo i ono, a ako ga nema opet zašto ovo i ono, i ja bi bila tako do zore da me Dalmata nije izbacija iz Mjesne zajednice gorski kotar Gripe  Čekaj, čekaj, doćeš ti u naš kotar Sućidar, paš vidit  |