marchelina
06.08.2009., četvrtak
Heroj ulice
|
Znan, od početka nisi ima dobre karte. Ka ni ja. To nas je puno više činilo braton i sestron od pukog broja krvnih zrnaca. To nas je vezalo, to...šta smo bili ka sami na svitu. Pred takvim usudom, ti si izabra mučat, a ja...laprdat. Kad smo bili dica, morala san govorit umisto tebe, jer si ti bija "lin" za sklopit ijednu prostoproširenu rečenicu. Da me ko pita, ja ne bi bila prihvatila bit tvoja starija sestra i čuvat te cilo božje djetinjstvo. Ali, kako me nije niko ništa pita, bila san tvoj bodyguard, doslovno i simbolički. Sićaš se kad te ona jedna mulica udrila? Ti si ima vajda četri, a ja pet godina. Ona tebe klep, a ja nju...gurnila priko balkona. Srića, srića da je pala na meko. Mogla san je usmrtit, a bila sam premlada čak i za maloljetnički zatvor. Mene samu moga je istuć ko god je tija. Ali tebe nije niko smija ni krivo pogledat. Bar ne kraj mene žive. Nisan tada znala, a danas, eto, znan, da san ja sebi bila dala za zadatak čuvat te od svega. Ne samo od dice iz ulice, nego i od života. A to se ne može. Kako smo rasli, ti si sve više muča, a ja sve više laprdala. Ali ono malo, ono tvojih škrtih riči, ma...svaka je vridila više od svih mojih laprdanja. Svaki put kad si otvorija usta, judi oko tebe su plakali od smija. Doslovno. Valjali se. A ti si prosipa bisere sve ka da nećeš. Jeanput ti je oni prijatej, novinar, sa dva fakulteta i nekoliko objavljenih knjiga, reka:"Ti, da znaš pisat, bija bi bogat čovik". A kad to reče neko ka taj prijatej, onda to ima neku težinu. Tvoj humor brale, to je čisti ekstrakt genijalnosti. A ne samo da ne znaš pisat, nego si sa materinjin jezikon oduvik u svađi. Isto ka i sa engleskin. Sićaš se ono kad si tvrdija da se SUSRET na engleskom kaže "SUSREJŠN"? Koliko si samo cura zajubija u sebe na račun toga smija. I svaka tvoja cura je poslin postala moja prijatejica, to je ka bilo normalno. Judi koji nas nisu znali bi se malo ka trznili kad bi čuli da ti se obraćan sa "Kretenu jedan", a ti meni sa "Debela". Više je jubavi bilo u toj tvojoj riči "Debela" nego u ičemu šta mi je iko ikad reka u životu. A kad bi ja tebe nazvala "Kretenu", ti si zna da da si nekin svojin verbalnin ispadon opet izazva moje obožavanje. Nisi nikad govorija o onome šta te boli, sprda si se sa svojin friževima ka i sa svime drugim okolo sebe. Pa san ja razvila sposobnost "vatanja" tvojih iskrica, tvojih tajnih poruka, jedva procijeđenih simboličnih poruka o stanju tvoje duše. Nisi nikad puno priča o muzici koju voliš ili ne voliš, ali san ja naučila sinjat kad si priko nekih pisama, nesvjesno priča o sebi. Biće si sam već i zaboravija da si onu pismu "Heroj ulice" vrtija na kazetofonu i po dvadeset puta zaredom. Ja san to zapamtila, i od tada, svaki put kad čujen tu pismu, oči mi se zamagle i nešto jako, jako zaboli. Sve si reka brale s ton pismon. Sve šta si tija, a nisi moga. Ne zato šta za to ne bi bija sposoban, nego zato šta su ti dali loše, jako loše karte odma na početku. Ka i meni. Ali ja san jača, uvik san bila jača. Pa san pokušavala umisto tebe igrat tvoje partije, ali to niko ne može. Ovih dana ćutin da si loše. Puno lošije nego šta ja to mogu podnit. Naravno, to te nije spriječilo da me nazoveš i natiraš me da proplačen od smija, ka i obično. Kad si spustija slušalicu, nisan više plakala od smija, suza su prišle u neki drugi oblik. Vidin da misliš da nisi uspija. Nisi ni svjestan koliko griješiš. Pa imaš troje dice koja te obožavaju. Uspija si u nečemu u čemu puno "uspješnih" muškaraca doživi fijasko. Psiholozi bi rekli da taki tip čovika, bez i pinke autoriteta u sebi, ne more bit "dobar" roditelj. Kad judi pametuju o dici, uvik zaboravu za mišljenje pitat - dicu. Nije za dicu dobro ono šta je dici dobro, nego ono šta knjige stručnjaka odluču da je dobro. A znaš šta ću ti reć, brale? Malo je dice na svitu koja se toliko veselu svome ćaći ka tvoja dica tebi. Stručnjaci ne znaju da je najjači autoritet dici - jubav. Ti si isti ka i naš ujak, i ka naš pokojni dida. Sva tri ste imali samo jednu odgojnu metodu: Nikad ne povridit dite. Ni grubon riči, ni rukon. Ja neman kome reć da tugujen zbog tebe. Ja i ne znan reć koliko tugujen. Da tebi pokušan reć, otkačija bi me, čak i grubo. Ne smin ti reć koliko me je strah, jer ćutin, ćutin da si odusta. Ćutin da se više ne boriš. Ja bez tebe neću moć. Molin te...možda ti nisan nikad rekla, jer ne bi mi ni dozvolija, ali sad ću ti reć. Ti JESI heroj ulice, brale. Meni si uvik bija heroj. Ne samo naše, nego svih ulica na svitu... Nemoj odustat. |