30

srijeda

travanj

2008

Definicija zaljubljenosti kroz dijalog Mara i Bara

- Maro, zaljubljen sam!
- Kako to znaš, Baro?
- Pa lijepo!
- Kako lijepo?
- Ne mogu ti objasniti kako lijepo, nego jednostavno, tako, lijepo. Ma što se ja prepirem s tobom, ti uopće ne znaš što je to zaljubljenost.
- Imaš definiciju?
- Imam.
- Da čujem!
- Zaljubljenost ti je, moj Maro, jednostavno nepredljidljiva. Zamisli jedan primjer. Ovako, slušaj! Zamisli da je Dubrovnik pička, a Split Hegel, i ti putuješ od Dubrovnika do Splita, ustvari od pičke do Hegela. Reci mi, je li dugo putovati autom od Dubrovnika do Splita?
- S obzirom da Dubrovnik ne graniči s ničim, pa ni sa Hrvatskom, nije.
- Tako je, nije, ustvari vrlo je kratak. I tako se ti uputiš od Dubrovnika do Splita, dođeš do Opuzena, kad ono, građevinski radovi na cesti. Pun kurac auta, kolona, a špica sezone. Moraš ići okolo, možda čak preko Vida, Pruda, Gabele. Para li ti se da je sada put duži?
- Normalno da je duži, tamo su makadami, ljudska noga rijetko kad tamo kroči.
- Još svratiš na jegulje i žabe, i nećeš do Splita cijeli dan!
- Kakve to veze ima sa zaljubljenošću?
- Kako ne kontaš? Zaljubljenost je izvođenje građevinskih radova u špici sezone na kratkom putu od pičke do Hegela!
- Sad kontam, to je metafora, a kad autoput bude gotov, dionica Šestanovac - Osojnik će nositi ime Idore Hegel, ako ne zapravo, onda metaforički.
- A kad u Mrčevu i Gromači budu stavljali kabele i cijevi tijekom sezone, to će biti zaljubljenost!


28

ponedjeljak

travanj

2008

Rečenica Setemane

Ako nemate kurca, jedite kolače!

čitanje poslanice Marie Antoanete usidjeličinama

26

subota

travanj

2008

Proljetna kiša

Proljetna kiša kad te popiša
imaš feeling kao kad te golub posere.
Iznenada padne, i sve netom sjebe
i grad i selo, trebe, solitere.

Proljetna kiša nije kao druga!
Dok ona kiši treba ti cuga:
od ote kiše hvata te depra a
rođena mati zgleda k'o sepra.

Kada rominja, mrmori, kapa,
umukne svaka dalmatinska klapa.
Monotono sive, neshvatljive umu
midezze ima u njenome šumu.

Ta kiša pada i pada i pada,
već ti je kiše pun kurac i kada.
Dok kiša sa stropa uporno kapa
od vlage krepa i babica i japa.

Jebem ti takvu proljetnu kišu
kao da Bogo otresa pišu:
pis po pis, nikako stati -
dokle će kiša pišat i srati?

Nemanja

23

srijeda

travanj

2008

Oda liftu

Ko bi gori
sad je doli
a ko doli
gori

Rečenice Setemane

Pička je moćna, ali šuplja!

remix Jacquesa Lacana


"Cvebo, već ste mi jednom ukazali na to "r", ali ja sam, dobro razmislivši, odlučio ostati pri krnjoj verziji "Jatogen" umjesto "Jatrogen", i to iz jednog jednostavnog razloga: da se jadni doktor o kojem je riječ zove Jatrogen, bio bi nekako presavršen - ovako je u samome začetku (ime!) bogatiji za čitavu jednu dimenziju: za užas nepotpunosti.

Bit će vam jasno nakon što pročitate svih 40 poglavlja te davno napisane autistične trokutaste spirale (1-2-3-1-2-3...), što znači - nikad."

doktor Jat(r)ogen

22

utorak

travanj

2008

Dan planeta Zemlje

mislimo lijepo
podržimo prirodno

.....u budućnost poštujući čovjeka i prirodu.......

pripizdINA

20

nedjelja

travanj

2008

Nije lijepo raditi popodne



Nije lijepo raditi popodne. Bar u doba godine kada počinje ljeto. To je izgubljen dan.
Dolazim na posao. Ustaljena procedura. Oblačim odijelo, kravatu, odlazim u wc namijestiti frizuru. Moram biti šesan, to je jedina potrebna kvalifikacija za posao koji obavljam.
Puštam vodu s rubineta i kvasim kosu. Kapi mi padaju po odijelu dok otvaram bočicu gela. Prvo dižem kosu s straga, pa sa strane, pa sprijeda. Gledam se u ogledalo i razmišljam da kako se zove ova moja frizura. Prvo što mi padne na pamet je Beckamica, ali neću biti pička, pa ovo drugo što mi padne bit će i konačno. A to drugo što mi je palo je neofudbalerka. Bijah zadovoljan nazivom.
Danas mi se baš ne radi, mislim se. A kada mi se to uopće radi? - pokušavam se sjetiti. Ah da, jedino kad poprčim nešto noć prije, Onda sam hiperproduktivan, dajem sto i više posto mogućnosti, ljubazan sam i smješkam se.
Ali sinoć nisam bio te sreće, kao i mnogih sinoći prije. To je jedini i osnovni razlog zašto mi se ne da.
Uuuuuuuuuh - teško uzahnem i opet se pogledam u ogledalo.
Još pišanje i krećem.
Dolazim do pisoara i osjećam se kao da je smak svijeta. A ja samo idem radit.
Vadim kurac prema pisoaru. Nekako sam napet, neopušten, ne mogu se popišat. Često me hvata ovaj sindrom, da se ne mogu popišat na javnom mjestu, kada sam napet. Razmišljam o Viktorijinim slapovima. Osjećam da pomalo kreće.
I zaista, krene mlaz, ali u tom trenutku u wc uđe operation menager da obavi isto što i ja. Stane odmah do mog pisoara.
- What a bad weather - reče, mislivši na jugo.
- Like always - odgovorim ja.
Onda umuknusmo i pišasmo. Jedan pored drugoga. Samo smo perifernim vidom pogledavali u smjeru susjednog pisoara, i razmišljali. Izgledalo je da traje dugo, da taj mlaz, i moj i njegov, nikako ne prestaje. Valjda taj periferni vid djeluje tako, da usporava vrijeme.
- Lot of work today - prekine on šutnju.
- Yes - odgovorim i nasmijem se - but everything will be fine.
- See you later - otpozdravi i uputi se prema vratima.
- See you later - uzvratim, još uvijek glupo se smijuljeći.
Pogledam se opet u ogledalo, stegnem kravatu, još malo namijestim frizuru, ne skidajući glupi osmijeh s lica.
- Možda on ima puno veću plaću od mene, ali ja imam puno veći kurac od njega - prošaptam si u bradu, namignem odrazu u ogledalu i krenem u nove radne pobjede.


17

četvrtak

travanj

2008

Mom nerođenom sinu

Sine, tvoj tata jebat voli
bez kondoma čekajući na te,
ali svijet je pun patnje i boli
Moju svijest spermiji prate
(Ipak)
ima jedan što je uvijek prvi
želi moje prenjet gene,
ne boji se ni iz pičke krvi
Rast ćeš snažan poput stijene

Ali kako pička pametna i jest
na njoj se biznisi grade
i nema od kurca svijest
Ne želi da patiš zbog Prade

Zato te, sine, nikad vidjet neću
(i bolje tako, ne želim)
da kao tata kopaš po smeću

14

ponedjeljak

travanj

2008

Rečenice Setemane

Mater kretena je vazda trudna!

Inoslav Bešker


Ubi et orobi!

skaska




Tko to ta­mo ko­me što psu­je
Piše: Inoslav Bešker

--------------------------------------------------------------------------------


Opsežno međunarodno istraživanje pokazuje da se osobama često vrijeđa neki hendikep ili bližnje, a ‘nepoćudni’ narodi se katkad psuju u cjelini


RIM - Zi­ne­di­ne Zi­da­ne je Mar­ca Ma­te­raz­zi­ja zvi­znuo gla­vom u pr­si i ti­me, mo­žda, pro­ko­ckao zla­tnu me­da­lju na svjet­skom pr­ven­stvu u no­go­me­tu 2006., zbog na­jo­bi­čni­je­ga in­ter­kul­tu­ral­nog ne­spo­ra­zu­ma: ono što je za Ta­li­ja­na bi­la uo­bi­ča­je­na pošta­pa­li­ca, za fran­cu­skog Al­žir­ca bio je tvo­ran na­pad na čast obi­te­lji. Ma­te­raz­zi je Fran­cu­zu spo­me­nuo se­stru u kva­zi­e­rot­skom kon­tek­stu, što u Ita­li­ji jest pro­sto, ali je i po­­šta­­pa­li­ca. U Ita­li­ji je pro­sto­ta oda­vna ste­kla pra­vo gra­đan­stva u ja­vnoj ko­mu­ni­ka­ci­ji, caz­zi se va­de kao ver­bal­ni ar­gu­ment na te­le­vi­zi­ji više od dva­de­set go­di­na, tko že­li da se zna da je ljut pri­zna­je da je in­caz­za­to, sfot­te­re zna­či žešće za­fr­ka­va­ti, a Cle­men­te Ma­stel­la je pri­znao da je fot­tu­to.

Interkulturalni sukobi

Zna­mo li da je caz­zo mu­žja­čki alat, a da je fot­te­re vul­gar­ni in­fi­ni­tiv pri­plo­dnog gla­go­la ko­ji se caz­zom re­a­li­zi­ra - ja­sna je ra­zi­na pri­hva­će­nog pro­sta­klu­ka. Na te­le­vi­zi­ji se vr­ti re­kla­ma u ko­joj ki­ne­ska re­da­te­lji­ca glum­cu Rickyju To­gnaz­zi­ju s osmi­je­hom ka­že: “Pi­ta­nje je, To­gnaz­zi, mo­že­te li se svi­dje­ti mla­di­ma?” “Pi­taj se­stru!”, od­vra­ća ner­vo­zno To­gnaz­zi. “Ja se­stla!”, odgo­va­ra smr­knu­to Ki­ne­ski­nja, a glu­mac fr­flja: “Zna­te, u nas, u Ita­li­ji… ho­će­te li…”. Antro­po­lo­gu iz da­le­ke bu­du­ćnosti sni­mak te re­kla­me će ra­zja­sni­ti di­men­zi­je in­ter­kul­tu­ral­nog su­ko­ba, uz upo­ra­bu se­stre kao me­ta­fo­re. Se­stru su mi me­ta­fo­ri­čki spo­mi­nja­li i po Be­o­gra­du, pri­je če­tr­de­se­tak go­di­na, ne mi­sle­ći ništa loše: se­stra i te­tka bi­le su opće mje­sto, tek pri maj­ci su se mršti­le obr­ve (ako su­go­vor­ni­ci ni­su bi­li, što­no bi u Za­gre­bu re­li, “na: Jebô ti pas ma­ter!” - u smi­slu brat­ske in­ti­mno­sti ilu­stri­ra­ne tim bal­kan­skim mi­ni-ha­i­ku­om).

Ako je ne­tko u Za­gre­bu imao ri­je­tku pri­li­ku sre­sti Za­gre­pča­ne, mo­žda je pri­mi­je­tio da će lo­kal­na za­gre­ba­čka ma­nji­na u Za­gre­bu re­ći: “Za­kaj ku­neš?” i “Ne­moj kle­ti!” (a ne: “Zašto psu­ješ?”, “Ne­moj pso­va­ti!”). Na­pro­sto, psov­ka, po­gla­vi­to blu­dna, još se na­zi­va kle­tvom, ia­ko to više ni­je. Kle­tva je žar­ko izra­že­na že­lja da se ne­ko­me do­go­di to­čno re­če­no zlo (“Kan­kri te ra­sto­či­li!”, “Trom­be ma­ri­ne te ra­zni­le!”, “Ofran­ca­vi­la da Bog dâ!”). Ni u Za­gre­bu - pri upo­ra­bi ne­tom spo­me­nu­to­ga mi­ni-ha­i­kua o maj­ci, lju­ba­vi i psu - ni­tko ni ne po­mišlja da bi sa­da ne­ki ber­nar­di­nac ili ro­tvaj­ler “zbi­ljam” stra­sno oblju­bio pro­ti­vni­ku sta­ri­cu maj­ku.

Kle­tva je, da­kle, u bi­ti sve­de­na na psov­ku, na pro­sta­kluk - ali nje­zi­na stru­ktu­ra osta­je ista kao i u do­ba dok je još bi­la (crno)ma­gij­ski za­ziv, te pro­no­si sta­no­vi­te kul­tu­ral­ne po­se­bno­sti sre­di­ne u ko­joj se ra­bi. Upra­vo se ti­me po­za­ba­vio po­slje­dnji broj po­zna­to­ga i po­pri­li­čno ci­ti­ra­no­ga ni­zo­zem­sko­ga znan­stve­nog Me­đu­na­ro­dnog ča­so­pi­sa o me­đu­kul­tur­nim odno­si­ma, ko­ji izla­zi na en­gle­sko­me pa se on­da ta­ko i zo­ve: “In­ter­na­ti­o­nal Jo­ur­nal of In­ter­cul­tu­ral Re­la­ti­ons”. U istra­ži­va­nju pro­ve­de­no­me na de­ve­to­rim evrop­skim sve­u­či­lišti­ma i na dva­ma ame­ri­čki­ma, ko­je je ko­or­di­ni­rao Jan Pi­e­ter van Ou­den­ho­ven, ču­ve­ni an­tro­po­log sa Sve­u­či­lišta u Gro­nin­ge­nu, uspo­re­đi­va­ne su psov­ke ugla­vnom kle­tve­na obli­ka (i blu­dne i ine). Pri­ku­pi­li su oko 12.000 kle­tvi, ra­zre­di­li ih u 16 ve­ćih sku­pi­na - a za­ključ­ci su, uza svu ozbilj­nost, ne­ri­je­tko za­ba­vni.

Raširena spolna konotacija

Ni­je ču­do što su re­zul­ta­ti istra­ži­va­nja po­če­li obi­la­zi­ti svi­jet i pri­je ne­go­li je broj ča­so­pi­sa s nji­ma sta­vljen na Web (gdje tre­ba pla­ti­ti pret­pla­tu da bi ga se či­ta­lo). Dok smo pri­pre­ma­li ovaj tekst, o istra­ži­va­nju su pi­sa­li nje­ma­čki Ta­ges­spi­e­gel, ta­li­jan­ski Cor­ri­e­re del­la Se­ra, špa­njol­ski El País, a nešto ma­lo i Ame­ri­kan­ci (koji pro­sta­čki psu­ju, ali to pu­ri­tan­ski ne­ra­do ko­men­ti­ra­ju, jer je i li­ce­mje­rje kul­tu­ral­na po­se­bnost).

Uvre­dlji­ve kle­tve sa spol­nom ko­no­ta­ci­jom rašire­ne su u svim ispi­ti­va­nim na­ci­ja­ma. Ne mo­ra igra­ti ulo­gu je­zik - jer i Bri­tan­ci i Ame­ri­kan­ci ra­be (manje-više sli­čan) en­gle­ski je­zik, a ipak ne psu­ju je­dna­ko.

Zna­me­ni­ti ko­pu­la­ti­vni gla­gol fuck En­gle­zi ra­be ri­je­tko, a Ame­ri­kan­ci ve­o­ma če­sto, pa su u tom po­gle­du izje­dna­če­ni na vr­hu lje­stvi­ce sa­mo s - Hr­va­ti­ma (gdje gla­gol u pr­vom li­cu pre­zen­ta, u ko­je­mu se re­do­vi­ti­je ko­ri­sti ver­bal­no ne­go tvor­no, ima ipak pet slo­va).

Že­na­ma, maj­ka­ma (i - pa­zi - šefo­vi­ma) svu­gdje se pri­da­je epi­tet kur­ve, ali to je oso­bi­to uče­sta­lo u Ni­zo­zem­skoj i Fran­cu­skoj. Baš je u Ni­zo­ze­ma­ca naj­ve­ći udio blu­dnih kle­tvi me­đu pso­va­čkim uvre­da­ma.

Anatomske kletve

Ni­jem­ci se pak odli­ku­ju uče­sta­lom pri­bje­ga­va­nju čmar­noj zo­ni (Arsch i Arsc­hloch je - po­en­ti­ra Ta­ges­spi­e­gel - omi­lje­na ka­ra­kter­na iden­ti­fi­ka­ci­ja; da je Bo­sna obu­hva­će­na ja­ma­čno bi se s te stra­ne zr­ca­lio ne­ki šupak). Ni­jem­ci pre­dnja­če i po ko­rište­nju ek­skre­me­na­ta (internacionalno po­zna­ti Dreck, ali ni­su da­le­ko ni Ame­ri­kan­ci gdje je u mo­di shit, ni Fran­cu­zi sa svo­jim mer­de, a još ma­nje Ta­li­ja­ni ko­ji ra­be i stron­zo). Za­ni­mlji­vo je da tu ko­pro­la­li­ju stru­čnja­ci tu­ma­če nje­ma­čkom op­sje­dnu­tošću hi­gi­je­nom, što će ra­do­va­ti one u Bo­sni.

Ze­mlje dre­vne me­di­te­ran­ske kul­tu­re (Italija, Špa­njol­ska, Fran­cu­ska i Gr­čka) češće ne­go dru­ge ra­be uvre­de i psov­ke ko­je alu­di­ra­ju na ne­o­bra­zo­va­nost pro­ti­vni­ka.

Tre­ba li či­nje­ni­cu da je Gr­čka iznje­dri­la Olim­pij­ske igre i kult zdra­va ti­je­la (kao ku­ćišta zdra­va du­ha) po­ve­za­ti s po­da­tkom da se u Gr­čkoj više ne­go dru­gdje u kle­tva­ma alu­di­ra na fi­zi­čke hen­di­ke­pe? Da je istra­ži­va­nje fo­ku­si­ra­no na „naj­šporki­ji grad na svi­tu“ tu bi ulo­gu ima­li uzvi­ci i na­dim­ci od mi­lja: gla­vo­njo, ti­kva­ne, co­to, cun­fo, go­bo, su­či­jo itd. Uo­sta­lom, ni Hr­va­ti ni su­sje­di ne pa­te od ne­do­sta­tka prezimenâ izve­de­nih npr. iz šepa­vo­sti: Co­tić, Co­lić, Čo­lak, Čo­la­ko­vić, Še­pić, Še­pa­ro­vić…).

Je­di­na me­đu istra­ži­va­nim ze­mlja­ma gdje se u kle­tva­ma mno­go in­si­sti­ra na Vra­gu, So­to­ni itd. je lu­te­ran­ska Nor­veška (iako ni­je za­ne­ma­riv ni naš pri­nos: “je­bal te vrag!”, “vra­ga izi!”, “vrag te odni!”, “poj s vra­gon!”, “ja­val te no­sa!”, “nja­go ti ma­ter ga­njo!”, i sve ta­ko du­blje u Pakô).

Van Ou­den­ho­ven i dru­žba su utvr­di­li da su na Za­pa­du že­ne bi­tno ma­nje izlo­že­ne kle­tva­ma pa i blu­dni­ma - osim u dvje­ma ze­mlja­ma gdje su one više na ta­pe­tu od muška­ra­ca. Ti ne­ka­va­lir­ski pro­sta­ci su Ni­jem­ci - i Hr­va­ti.

Ni žene nisu suzdržane

Že­ne ni­su ni izbli­za ta­ko su­zdr­žlji­ve, pa da­le­ko češće psu­ju muškar­ce ne­go svo­je dr?ge. Tra­že­ći im bol­no mje­sto - o ču­da - mno­go češće ih vri­je­đa­ju kao glu­pa­ne, ne­in­te­li­gen­tne, pri­glu­pe itd. (52 i više po­sto), a bi­tno ma­nje kao ne­mu­že­vne, im­po­ten­tne isl. Obr­nuvši kaj­ga­nu, la­ko je za­klju­či­ti da u tim društvi­ma že­ne od muška­ra­ca više išče­ku­ju pa­met ne­go­li ono (drugo li, pr­vo li). Haj­de ih ra­zu­mij :)!

Vje­ro­ja­tno je da se pri kle­tva­ma i inim psov­ka­ma ga­đa ne u ono što je ko­me bi­tno, ne­go u ono gdje se ra­za­zna­je oso­bni ili gru­pni iden­ti­tet ci­lja­ne žr­tve. Za­to se po­je­din­ca ga­đa u hen­di­kep, a gru­pe i nji­ho­ve pri­pa­dni­ke baš u gru­pnu pri­pa­dnost (“viši stu­panj” pso­va­nja ma­te­re na Bal­ka­nu je pso­va­nje ma­te­re etni­čke - hr­vat­ske, sr­pske, bo­san­ske, “šiptar­ske” itd.).

Rođaci, životinje i svetinje

Paradoksalno je da se često primjerice i u pobožnim kršćanskim sredinama u psovkama koristi likove iz Biblije, pa i najsvetije među njima, u čemu se nerijetko ističu i praktični kršćani


Stadionske hajke lovaca mužjaka

U današnjim navijačkim strastima, nasilju i oštrim uzajamnim osporavanjima muškosti neki znanstvenici vide ostatke davno zaboravljenih običaja

Mu­že­vnost ili­ti vi­ril­nost je pri vr­hu kle­tvi i uvre­da u Špa­njol­skoj, ali on­dje im­po­ten­ci­ju je­dan dru­go­me pre­dba­cu­ju ili pri­želj­ku­ju muškar­ci me­đu­so­bno. Pri­mje­ri su oso­bi­to če­sti uz šport­ska igra­lišta (i u nas: “Su­dac ni­je muško, su­dac ne­ma pišu!”), gdje Car­men Car­mo­na sa Sve­u­či­lišta u Va­len­ci­ji (i ko­or­di­na­to­ri­ca ta­mošnjeg istra­ži­va­nja) pri­hva­ća te­zu De­smon­da Mor­ri­sa da je šport­sko na­vi­jaštvo na­sta­vak haj­ki mu­žja­ka lov­ca.

Špa­njol­ska spe­ci­ja­li­sti­ca za na­si­lje Ro­sa­rio Or­te­ga, sa Sve­u­či­lišta u Córdobi, sma­tra da je izme­đu ver­bal­no­ga i fi­zi­čkog na­si­lja ra­zli­ka sa­mo u stu­pnju. Po­u­čno je ka­da se pri­tom spa­ja­ju dva ve­kto­ra u je­dnu re­zul­tan­tu, pa ba­skij­skom klu­bu na­vi­ja­či pro­ti­vni­čke mom­ča­di skan­di­ra­ju: “Pu­ta ETA - pu­ta Za­la­je­ta” (puta je, da­ka­ko, tra­di­ci­o­nal­na kur­va - ko­je, opet da­ka­ko, ne bi bi­lo bez muškar­ca kli­jen­ta).

U no­go­me­tnom pso­va­nju uklju­če­nost u gru­pu (navijačku) olakšava sla­blje­nje in­hi­bi­ci­ja, pa se mu­žjak lakše po­ka­že ka­kav je, ne­go ka­kav bi mo­rao bi­ti - tvr­de istra­ži­va­či u Špa­njol­skoj, ko­ji sto­ga idu ko­rak da­lje od osta­lih u utvr­đi­va­nju zna­ko­vi­to­sti kle­tvi i psov­ki za an­tro­po­loški kul­tu­ral­ni por­tret po­je­di­nih društa­va.

Evo i je­dno­ga no­vo­ga kul­tu­ral­nog po­da­tka u sta­roj vješti­ni pso­va­nja: Pi­et van Ster­ken­burg, lin­gvist i ni­zo­zem­ski su­di­o­nik istra­ži­va­nja, tvr­di da Ni­zo­zem­ci u kle­tva­ma sve više ra­be en­gle­ske ter­mi­ne. Kul­tur­ni ko­lo­ni­ja­li­zam za­di­re, da­kle, i u pod­svi­jest - per­so­nal­nu odno­sno ko­le­kti­vnu.


Norvežani

Vrag i sli­čni li­ko­vi

U luteranskoj nordijskoj monarhiji često se spominje đavla, kao nerijetko i kod nas

Srbi

Se­stra, te­tka, maj­ka i pas

Ženske srodnice i čovjekov najbolji prijatelj česti su u psovkama naših susjeda

Englezi

Fuck, maj­ka i šira ro­dbi­na...

Zloglasnu “F-...” riječ Britanci koriste rjeđe nego Amerikanci, ali rabe druge slične izraze

Talijani

Se­stra, ma­ter, li­ko­vi iz Bi­bli­je

Spominjanje sestre i majke na način kako ih je Materazzi psovao Zidaneu često je u Italiji

Nijemci

Sve oko čmar­ne zo­ne, ro­dbi­na

Nijemci su, uz Hrvate, među narodima koji nisu suzdržani u psovanju ženske rodbine

Španjolci

Kur­va, ži­vo­ti­nje

U zemlji koja još nije ukinula koridu životinje su česte u psovkama, kao i bludnice

11

petak

travanj

2008

Nostalgična



Moraš me razumit jebote
govorio sam joj
Kurvo ne izlazi s prijateljicama vanka i ne pij
sranje će se dogodit

A ona kurva kakva jest
ne sluša i po svom, razumiš kakve su žene
i sranje se moralo dogodit

I sada shvati me
žao mi je što joj na grob
ne mogu poći

Ali znaš onoga Ranka iz samice
reko mi da će molbu sastavit
i to vrhunsku jebote
i da će me garant za vikend pustit

I onda ću joj na grob poći
da mi se barem izvine
Reko sam ti već da je mala dobra
sigurno će mi se izvinut

09

srijeda

travanj

2008

post-it

Na(mrvtvo)ime, bio je radnik Vulixa
svaki dan je post-itom lijepio
ispiketane vene

Ništa nije radio
ali šef mu nije dao otkaz
jer bi mu post-it dobro došao

za zapisivat mjere
a onda bi ovaj krvario

Jednog dana mu je dokurcalo
što mu šef uzima post-it s vena
i rekao je da neće više ovako

krvarit

a i čuo je da je Olimpijada
ove godine, i da tamo ima gađanja
svakojakih, pa bit će i za njega
a taj gađa kao nitko

pa će poći i zaradit
više se neće živcirat
što mu šef kaže,

a bogami ni post-it

08

utorak

travanj

2008

što se desilo na maslinskoj gori

Ništa posebno

nakon godišnjeg sam
uzeo bolovanje

i okopavao ih

ustvari lažem

gledao sam Mundijal u Italiji
a masline zapostavio

Slabo su rodile
baš kao i loza

Bijah melankoličan,
a i moja koza




07

ponedjeljak

travanj

2008

Rečenica Setemane

Hvali bore, drž se botoxa!


neomediteranska





ODA


Hvala ti fotošope
za sve skinute strije
što ih je prije uporabe
bilo prije

I za sav skinuti celulit
što ga bez pogovora
uništavaš
na moj upit

i obješenu guzu
koju čarobnim štapićem
pretvaraš
u medijsku muzu

I babske sise
malog broja
ne možeš ih sakrit kako vise
ni iza vrhunskog kroja

Hvala ti za sve fotošope
da te nema utučena bih bila
jela bih slatko
i alhohol pila

A zahvaljujući tebi
marketinški sam bog
i buci, buci moj fotošope
kako si sladak,

želim te za muža svog





DIJALOG MARA I BARA

- Baro, da te pitam nešto!
- Reci Maro!
- Interesira me, od ova dva primjera što je bolje.
Kad guziš neku dobru pičku, ono pasjim načinom po pasjoj vručini, znoj kapa po njenim guzovima, koji se njišu u malim valićima prateći tvoj ritam, dok je rukama držiš za kosu, a ona se izvija, te joj tu i tamo takneš lijevom rukom, bradavicu, na lijevoj sisi, a desnom na desnoj, na kraju joj svršiš po guzovima, i gledaš spermu kako klizi prema pički, dok brišeš znoj i dolaziš k sebi, te razmišljaš kako je dobro i kako joj nisu plodni dani, te si skroz opušten....
ili....
Kad susjedu crkne krava (to je ovdje metaforično-ruralna figura), a u biti mu se rodilo mongoloidno dijete, a nitko mu u obitelji nije žućo (barem što ja znam), a to što znam je da je čovjek masan, ružan i debel, te da je onog SUV-a kupio izrabljivajući radnike koji nisu dobili plaću od prošlog oktobra (revolucije?), a sve što je u životu postigao, postigao je tatinim radom, koji je, naravno, bijelac, a uz to i kriminalac, masan, ružan, ćelav i debel.
- Kakvo je to pitanje, pobogu?
- Pa eto, Baro, interesira me!
- Pa ovo drugo, normalno da je bolje!
- Hvala stari, i sam sam to mislio.
A Baro se nasmije, i sam je znao da ove godine nisam guzio ništa, a prošle još rijeđe.

04

petak

travanj

2008

Znanstveni rad na temu...

Stisnuo sam kvaku. Vrata su bili otključana. Ušao sam u predsoblje, i ogledavao se oko sebe. Začuo sam korake, vjerojatno me je čuo.
Stao sam ga pričekati.
Pojavio se. Oči su mu se iskolačile.
Izmucao je:
- Šššštto hoććeš, zazazašto si došao?
- Vidjet ćeš.
Nisam ni završio rečenicu kad sam ga udario direktom. Pao je i udario glavom u zid. Nos mu je prokrvario kao od loše koke. Prišao sam mu i udario ga, dok je ležao, nogom u glavu. Pa još jednom. Pa još jednom. Pa još jednom.
Krv je pištala po zidu.
- Kako si, jesi li dobro? - zabrinuto sam upitao - ne želim da umreš.
Ništa nije odgovorio.
Mater mu je čula buku, iako mislim, da nije bila baš predecibelna, probudila se i sišla u predsoblje.
Kad je vidjela sina, počela je vrištat. Sin joj se prenuo iz bunila, te otvorio oči. Prišao sam starici i strgnuo pidžamu. Koža joj je bila mlohava, naborana, puna mrlja, onih staračkih, valjda. Raskopčao sam parapet i krenuo da je jebem.
Prinio sam kurac njenoj pički. Ta pička je bila, najgadnija pička što sam je u životu vidio. Možda su i ostale staračke pičke ovako gadne, ne znam, nisam ih vidio puno, pa neću donositi zaključke, ono, apriori.
Kurac mi se nije mogao dignuti, pa sam joj ulazio u pičku s mlohavim kurcem u šaci, tako da je šaka u biti bila ta, koja ju je jebala. Trudnoća nije dolazila u pitanje.
Sin je gledao točno u pravcu pičke. Ne znam kako je mogao zumirati taj pravac, jer su mu oči bile pune krvi, valjda se orijentirao prema histeričnim krikovima, koji su dolazili s tog mjesta.
Šaka me zabolila. Ipak nisam htio odustati, rijetko kad odustajem, pogotovo kad su ovakve situacije, od neprocjenjive životne važnosti za cijelo čovječanstvo.
Dohvatio sam kišobran iz stalka za kišobrane (uvijek su u predsoblju) i ugurao joj ga. Prenula se i zavrištala. Uguravao sam joj ga jače. Pa još jače. Pa još jače.
Vrištala je jako. Pa manje. Pa još manje. Na kraju je prestala i ostala nepomično ležati u lokvi krvi.
Sin joj je došao malo k sebi, te sam htio i njega zadovoljiti.
Bacio sam se na posao.
Prvo sam mu tražio grkljan, teško ga je bilo vidjeti, jer mu se glava nekako spojila s vratom, a i bila je puna modrica.
Kad sam ga našao, počeo sam ga vaditi zubima. Promislio sam kako je dobro da sam nedavno bio kod stomatologa, pa su mi svi zubi napravljeni, zdravi i ok. Bilo mi je puno lakše. Mislim da je i njemu.
Brzo sam svršio. Tren prije kraja, pogledom mi je zahvalio.
Prišao sam prozoru, pogledao kroz njega, te zapalio cigar i zavjesu. Kuća je bila drvena, pa je brzo planula.
Napuštajući objekat, zapitao sam se bi li me netko zapitao, da me vidio, zašto sam to napravio?
Odgovor je bio jasan.
Ovo je znastveni rad na temu kako je Bog zasrao Sunčev sustav, a zasigurno i druge galaksije.
Iako ponavljam, ne želim donositi zaključke apriori, a o drugim galaksijama zna se malo. Treba to prvo istražiti i vidjeti, pa tek onda donositi zaključke. Tako to rade znanstvenici, a ja sam jedan od njih.

03

četvrtak

travanj

2008

Kolega, možete li mi definirat definiciju?

Definicija (grč. definitos - ni Zeusu nije jasno) je krivudavi put koji vodi linijom optičke varke ili fatamorgane od stvari koje su nam kristalno jasne do nečega što nam uopće nije jasno.
Naziva se još i halucinogenom drogom znanja i uzročnik je svih nesporazuma. Naši stari je smatraju linijom težeg otpora i pridavaju joj mistična značenja.
Nuspojave mogu biti strah, nerazumijevanje, ukočenost, zbunjenost. Epidemske je naravi i ne može se rastaviti na nijedan kvantni dio. Intelektualci je štuju kao božanstvo i organiziraju razne kultove i sekte na čijim temeljima drže predavanja i plaše se kako međusobno tako i šire. Nitko ne zna kako je nastala, koja joj je svrha i što hoće. Najpesimističniji zbore kako je došla najaviti apokalipsu i kraj svijeta. Znanost radi istraživanja i ubrzo bi se moglo doći do novih spoznaja ili, možda ipak, samo do njezine genetske modifikacije.

01

utorak

travanj

2008

Rečenice Setemane

"Ja sam čuo da Jasen može 3 minute bez zraka, ali ni minutu bez Kancelara!"

Nemanja


"Obrezani kurac je kurac bez dostojanstva, đavolja batina, ubijač."


doktor Jatogen



<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>