Pregled posta

Rečenice Setemane

Mater kretena je vazda trudna!

Inoslav Bešker


Ubi et orobi!

skaska




Tko to ta­mo ko­me što psu­je
Piše: Inoslav Bešker

--------------------------------------------------------------------------------


Opsežno međunarodno istraživanje pokazuje da se osobama često vrijeđa neki hendikep ili bližnje, a ‘nepoćudni’ narodi se katkad psuju u cjelini


RIM - Zi­ne­di­ne Zi­da­ne je Mar­ca Ma­te­raz­zi­ja zvi­znuo gla­vom u pr­si i ti­me, mo­žda, pro­ko­ckao zla­tnu me­da­lju na svjet­skom pr­ven­stvu u no­go­me­tu 2006., zbog na­jo­bi­čni­je­ga in­ter­kul­tu­ral­nog ne­spo­ra­zu­ma: ono što je za Ta­li­ja­na bi­la uo­bi­ča­je­na pošta­pa­li­ca, za fran­cu­skog Al­žir­ca bio je tvo­ran na­pad na čast obi­te­lji. Ma­te­raz­zi je Fran­cu­zu spo­me­nuo se­stru u kva­zi­e­rot­skom kon­tek­stu, što u Ita­li­ji jest pro­sto, ali je i po­­šta­­pa­li­ca. U Ita­li­ji je pro­sto­ta oda­vna ste­kla pra­vo gra­đan­stva u ja­vnoj ko­mu­ni­ka­ci­ji, caz­zi se va­de kao ver­bal­ni ar­gu­ment na te­le­vi­zi­ji više od dva­de­set go­di­na, tko že­li da se zna da je ljut pri­zna­je da je in­caz­za­to, sfot­te­re zna­či žešće za­fr­ka­va­ti, a Cle­men­te Ma­stel­la je pri­znao da je fot­tu­to.

Interkulturalni sukobi

Zna­mo li da je caz­zo mu­žja­čki alat, a da je fot­te­re vul­gar­ni in­fi­ni­tiv pri­plo­dnog gla­go­la ko­ji se caz­zom re­a­li­zi­ra - ja­sna je ra­zi­na pri­hva­će­nog pro­sta­klu­ka. Na te­le­vi­zi­ji se vr­ti re­kla­ma u ko­joj ki­ne­ska re­da­te­lji­ca glum­cu Rickyju To­gnaz­zi­ju s osmi­je­hom ka­že: “Pi­ta­nje je, To­gnaz­zi, mo­že­te li se svi­dje­ti mla­di­ma?” “Pi­taj se­stru!”, od­vra­ća ner­vo­zno To­gnaz­zi. “Ja se­stla!”, odgo­va­ra smr­knu­to Ki­ne­ski­nja, a glu­mac fr­flja: “Zna­te, u nas, u Ita­li­ji… ho­će­te li…”. Antro­po­lo­gu iz da­le­ke bu­du­ćnosti sni­mak te re­kla­me će ra­zja­sni­ti di­men­zi­je in­ter­kul­tu­ral­nog su­ko­ba, uz upo­ra­bu se­stre kao me­ta­fo­re. Se­stru su mi me­ta­fo­ri­čki spo­mi­nja­li i po Be­o­gra­du, pri­je če­tr­de­se­tak go­di­na, ne mi­sle­ći ništa loše: se­stra i te­tka bi­le su opće mje­sto, tek pri maj­ci su se mršti­le obr­ve (ako su­go­vor­ni­ci ni­su bi­li, što­no bi u Za­gre­bu re­li, “na: Jebô ti pas ma­ter!” - u smi­slu brat­ske in­ti­mno­sti ilu­stri­ra­ne tim bal­kan­skim mi­ni-ha­i­ku­om).

Ako je ne­tko u Za­gre­bu imao ri­je­tku pri­li­ku sre­sti Za­gre­pča­ne, mo­žda je pri­mi­je­tio da će lo­kal­na za­gre­ba­čka ma­nji­na u Za­gre­bu re­ći: “Za­kaj ku­neš?” i “Ne­moj kle­ti!” (a ne: “Zašto psu­ješ?”, “Ne­moj pso­va­ti!”). Na­pro­sto, psov­ka, po­gla­vi­to blu­dna, još se na­zi­va kle­tvom, ia­ko to više ni­je. Kle­tva je žar­ko izra­že­na že­lja da se ne­ko­me do­go­di to­čno re­če­no zlo (“Kan­kri te ra­sto­či­li!”, “Trom­be ma­ri­ne te ra­zni­le!”, “Ofran­ca­vi­la da Bog dâ!”). Ni u Za­gre­bu - pri upo­ra­bi ne­tom spo­me­nu­to­ga mi­ni-ha­i­kua o maj­ci, lju­ba­vi i psu - ni­tko ni ne po­mišlja da bi sa­da ne­ki ber­nar­di­nac ili ro­tvaj­ler “zbi­ljam” stra­sno oblju­bio pro­ti­vni­ku sta­ri­cu maj­ku.

Kle­tva je, da­kle, u bi­ti sve­de­na na psov­ku, na pro­sta­kluk - ali nje­zi­na stru­ktu­ra osta­je ista kao i u do­ba dok je još bi­la (crno)ma­gij­ski za­ziv, te pro­no­si sta­no­vi­te kul­tu­ral­ne po­se­bno­sti sre­di­ne u ko­joj se ra­bi. Upra­vo se ti­me po­za­ba­vio po­slje­dnji broj po­zna­to­ga i po­pri­li­čno ci­ti­ra­no­ga ni­zo­zem­sko­ga znan­stve­nog Me­đu­na­ro­dnog ča­so­pi­sa o me­đu­kul­tur­nim odno­si­ma, ko­ji izla­zi na en­gle­sko­me pa se on­da ta­ko i zo­ve: “In­ter­na­ti­o­nal Jo­ur­nal of In­ter­cul­tu­ral Re­la­ti­ons”. U istra­ži­va­nju pro­ve­de­no­me na de­ve­to­rim evrop­skim sve­u­či­lišti­ma i na dva­ma ame­ri­čki­ma, ko­je je ko­or­di­ni­rao Jan Pi­e­ter van Ou­den­ho­ven, ču­ve­ni an­tro­po­log sa Sve­u­či­lišta u Gro­nin­ge­nu, uspo­re­đi­va­ne su psov­ke ugla­vnom kle­tve­na obli­ka (i blu­dne i ine). Pri­ku­pi­li su oko 12.000 kle­tvi, ra­zre­di­li ih u 16 ve­ćih sku­pi­na - a za­ključ­ci su, uza svu ozbilj­nost, ne­ri­je­tko za­ba­vni.

Raširena spolna konotacija

Ni­je ču­do što su re­zul­ta­ti istra­ži­va­nja po­če­li obi­la­zi­ti svi­jet i pri­je ne­go­li je broj ča­so­pi­sa s nji­ma sta­vljen na Web (gdje tre­ba pla­ti­ti pret­pla­tu da bi ga se či­ta­lo). Dok smo pri­pre­ma­li ovaj tekst, o istra­ži­va­nju su pi­sa­li nje­ma­čki Ta­ges­spi­e­gel, ta­li­jan­ski Cor­ri­e­re del­la Se­ra, špa­njol­ski El País, a nešto ma­lo i Ame­ri­kan­ci (koji pro­sta­čki psu­ju, ali to pu­ri­tan­ski ne­ra­do ko­men­ti­ra­ju, jer je i li­ce­mje­rje kul­tu­ral­na po­se­bnost).

Uvre­dlji­ve kle­tve sa spol­nom ko­no­ta­ci­jom rašire­ne su u svim ispi­ti­va­nim na­ci­ja­ma. Ne mo­ra igra­ti ulo­gu je­zik - jer i Bri­tan­ci i Ame­ri­kan­ci ra­be (manje-više sli­čan) en­gle­ski je­zik, a ipak ne psu­ju je­dna­ko.

Zna­me­ni­ti ko­pu­la­ti­vni gla­gol fuck En­gle­zi ra­be ri­je­tko, a Ame­ri­kan­ci ve­o­ma če­sto, pa su u tom po­gle­du izje­dna­če­ni na vr­hu lje­stvi­ce sa­mo s - Hr­va­ti­ma (gdje gla­gol u pr­vom li­cu pre­zen­ta, u ko­je­mu se re­do­vi­ti­je ko­ri­sti ver­bal­no ne­go tvor­no, ima ipak pet slo­va).

Že­na­ma, maj­ka­ma (i - pa­zi - šefo­vi­ma) svu­gdje se pri­da­je epi­tet kur­ve, ali to je oso­bi­to uče­sta­lo u Ni­zo­zem­skoj i Fran­cu­skoj. Baš je u Ni­zo­ze­ma­ca naj­ve­ći udio blu­dnih kle­tvi me­đu pso­va­čkim uvre­da­ma.

Anatomske kletve

Ni­jem­ci se pak odli­ku­ju uče­sta­lom pri­bje­ga­va­nju čmar­noj zo­ni (Arsch i Arsc­hloch je - po­en­ti­ra Ta­ges­spi­e­gel - omi­lje­na ka­ra­kter­na iden­ti­fi­ka­ci­ja; da je Bo­sna obu­hva­će­na ja­ma­čno bi se s te stra­ne zr­ca­lio ne­ki šupak). Ni­jem­ci pre­dnja­če i po ko­rište­nju ek­skre­me­na­ta (internacionalno po­zna­ti Dreck, ali ni­su da­le­ko ni Ame­ri­kan­ci gdje je u mo­di shit, ni Fran­cu­zi sa svo­jim mer­de, a još ma­nje Ta­li­ja­ni ko­ji ra­be i stron­zo). Za­ni­mlji­vo je da tu ko­pro­la­li­ju stru­čnja­ci tu­ma­če nje­ma­čkom op­sje­dnu­tošću hi­gi­je­nom, što će ra­do­va­ti one u Bo­sni.

Ze­mlje dre­vne me­di­te­ran­ske kul­tu­re (Italija, Špa­njol­ska, Fran­cu­ska i Gr­čka) češće ne­go dru­ge ra­be uvre­de i psov­ke ko­je alu­di­ra­ju na ne­o­bra­zo­va­nost pro­ti­vni­ka.

Tre­ba li či­nje­ni­cu da je Gr­čka iznje­dri­la Olim­pij­ske igre i kult zdra­va ti­je­la (kao ku­ćišta zdra­va du­ha) po­ve­za­ti s po­da­tkom da se u Gr­čkoj više ne­go dru­gdje u kle­tva­ma alu­di­ra na fi­zi­čke hen­di­ke­pe? Da je istra­ži­va­nje fo­ku­si­ra­no na „naj­šporki­ji grad na svi­tu“ tu bi ulo­gu ima­li uzvi­ci i na­dim­ci od mi­lja: gla­vo­njo, ti­kva­ne, co­to, cun­fo, go­bo, su­či­jo itd. Uo­sta­lom, ni Hr­va­ti ni su­sje­di ne pa­te od ne­do­sta­tka prezimenâ izve­de­nih npr. iz šepa­vo­sti: Co­tić, Co­lić, Čo­lak, Čo­la­ko­vić, Še­pić, Še­pa­ro­vić…).

Je­di­na me­đu istra­ži­va­nim ze­mlja­ma gdje se u kle­tva­ma mno­go in­si­sti­ra na Vra­gu, So­to­ni itd. je lu­te­ran­ska Nor­veška (iako ni­je za­ne­ma­riv ni naš pri­nos: “je­bal te vrag!”, “vra­ga izi!”, “vrag te odni!”, “poj s vra­gon!”, “ja­val te no­sa!”, “nja­go ti ma­ter ga­njo!”, i sve ta­ko du­blje u Pakô).

Van Ou­den­ho­ven i dru­žba su utvr­di­li da su na Za­pa­du že­ne bi­tno ma­nje izlo­že­ne kle­tva­ma pa i blu­dni­ma - osim u dvje­ma ze­mlja­ma gdje su one više na ta­pe­tu od muška­ra­ca. Ti ne­ka­va­lir­ski pro­sta­ci su Ni­jem­ci - i Hr­va­ti.

Ni žene nisu suzdržane

Že­ne ni­su ni izbli­za ta­ko su­zdr­žlji­ve, pa da­le­ko češće psu­ju muškar­ce ne­go svo­je dr?ge. Tra­že­ći im bol­no mje­sto - o ču­da - mno­go češće ih vri­je­đa­ju kao glu­pa­ne, ne­in­te­li­gen­tne, pri­glu­pe itd. (52 i više po­sto), a bi­tno ma­nje kao ne­mu­že­vne, im­po­ten­tne isl. Obr­nuvši kaj­ga­nu, la­ko je za­klju­či­ti da u tim društvi­ma že­ne od muška­ra­ca više išče­ku­ju pa­met ne­go­li ono (drugo li, pr­vo li). Haj­de ih ra­zu­mij :)!

Vje­ro­ja­tno je da se pri kle­tva­ma i inim psov­ka­ma ga­đa ne u ono što je ko­me bi­tno, ne­go u ono gdje se ra­za­zna­je oso­bni ili gru­pni iden­ti­tet ci­lja­ne žr­tve. Za­to se po­je­din­ca ga­đa u hen­di­kep, a gru­pe i nji­ho­ve pri­pa­dni­ke baš u gru­pnu pri­pa­dnost (“viši stu­panj” pso­va­nja ma­te­re na Bal­ka­nu je pso­va­nje ma­te­re etni­čke - hr­vat­ske, sr­pske, bo­san­ske, “šiptar­ske” itd.).

Rođaci, životinje i svetinje

Paradoksalno je da se često primjerice i u pobožnim kršćanskim sredinama u psovkama koristi likove iz Biblije, pa i najsvetije među njima, u čemu se nerijetko ističu i praktični kršćani


Stadionske hajke lovaca mužjaka

U današnjim navijačkim strastima, nasilju i oštrim uzajamnim osporavanjima muškosti neki znanstvenici vide ostatke davno zaboravljenih običaja

Mu­že­vnost ili­ti vi­ril­nost je pri vr­hu kle­tvi i uvre­da u Špa­njol­skoj, ali on­dje im­po­ten­ci­ju je­dan dru­go­me pre­dba­cu­ju ili pri­želj­ku­ju muškar­ci me­đu­so­bno. Pri­mje­ri su oso­bi­to če­sti uz šport­ska igra­lišta (i u nas: “Su­dac ni­je muško, su­dac ne­ma pišu!”), gdje Car­men Car­mo­na sa Sve­u­či­lišta u Va­len­ci­ji (i ko­or­di­na­to­ri­ca ta­mošnjeg istra­ži­va­nja) pri­hva­ća te­zu De­smon­da Mor­ri­sa da je šport­sko na­vi­jaštvo na­sta­vak haj­ki mu­žja­ka lov­ca.

Špa­njol­ska spe­ci­ja­li­sti­ca za na­si­lje Ro­sa­rio Or­te­ga, sa Sve­u­či­lišta u Córdobi, sma­tra da je izme­đu ver­bal­no­ga i fi­zi­čkog na­si­lja ra­zli­ka sa­mo u stu­pnju. Po­u­čno je ka­da se pri­tom spa­ja­ju dva ve­kto­ra u je­dnu re­zul­tan­tu, pa ba­skij­skom klu­bu na­vi­ja­či pro­ti­vni­čke mom­ča­di skan­di­ra­ju: “Pu­ta ETA - pu­ta Za­la­je­ta” (puta je, da­ka­ko, tra­di­ci­o­nal­na kur­va - ko­je, opet da­ka­ko, ne bi bi­lo bez muškar­ca kli­jen­ta).

U no­go­me­tnom pso­va­nju uklju­če­nost u gru­pu (navijačku) olakšava sla­blje­nje in­hi­bi­ci­ja, pa se mu­žjak lakše po­ka­že ka­kav je, ne­go ka­kav bi mo­rao bi­ti - tvr­de istra­ži­va­či u Špa­njol­skoj, ko­ji sto­ga idu ko­rak da­lje od osta­lih u utvr­đi­va­nju zna­ko­vi­to­sti kle­tvi i psov­ki za an­tro­po­loški kul­tu­ral­ni por­tret po­je­di­nih društa­va.

Evo i je­dno­ga no­vo­ga kul­tu­ral­nog po­da­tka u sta­roj vješti­ni pso­va­nja: Pi­et van Ster­ken­burg, lin­gvist i ni­zo­zem­ski su­di­o­nik istra­ži­va­nja, tvr­di da Ni­zo­zem­ci u kle­tva­ma sve više ra­be en­gle­ske ter­mi­ne. Kul­tur­ni ko­lo­ni­ja­li­zam za­di­re, da­kle, i u pod­svi­jest - per­so­nal­nu odno­sno ko­le­kti­vnu.


Norvežani

Vrag i sli­čni li­ko­vi

U luteranskoj nordijskoj monarhiji često se spominje đavla, kao nerijetko i kod nas

Srbi

Se­stra, te­tka, maj­ka i pas

Ženske srodnice i čovjekov najbolji prijatelj česti su u psovkama naših susjeda

Englezi

Fuck, maj­ka i šira ro­dbi­na...

Zloglasnu “F-...” riječ Britanci koriste rjeđe nego Amerikanci, ali rabe druge slične izraze

Talijani

Se­stra, ma­ter, li­ko­vi iz Bi­bli­je

Spominjanje sestre i majke na način kako ih je Materazzi psovao Zidaneu često je u Italiji

Nijemci

Sve oko čmar­ne zo­ne, ro­dbi­na

Nijemci su, uz Hrvate, među narodima koji nisu suzdržani u psovanju ženske rodbine

Španjolci

Kur­va, ži­vo­ti­nje

U zemlji koja još nije ukinula koridu životinje su česte u psovkama, kao i bludnice


Post je objavljen 14.04.2008. u 10:43 sati.