luki2.blog.hr
srijeda, 18.02.2026.
Blog - post broj 2
|
Jako mi je žao što je očito ostalo premalo ljudi, da bi blog.hr opstao. Drago mi je bilo vidjeti da su se ljudi, koji su pisali na blogu došli oprostiti - ali, bojim se da su odlasci s bloga uvelike pridonijeli ovoj sadašnjoj situaciji i gašenju... No, sada je uzalud razmišljati kako je moglo ili trebalo..... Upoznala sam osobno ljude, koji su zaista bili točno onakvi, kakve sam ih zamišljala čitajući njihove tekstove. I to mi je jako drago. Znam da ću s njima ostati u kontaktu. No, naravno - kada nisam poslušala svoju intiuiciju - bilo je naopako. Takvih ljudi se ne želim sjećati, bilo ih malo, a oni su, na žalost, koristili moju dobrotu, a radili iza mojih leđa. Nema veze. Ja sam kriva, što se nisam poslušala. Zbog takvih ljudi, koji su zagorčali život ne samo meni ( o ne!), nego i mnogim drugima - koji su ili pristojno šutjeli i mislili što ću se konfrontirati s budalom - ili jednostavno otišli s bloga. Ali, što Đole kaže: netko to od gore vidi sve..... Moji dragi, prvi blog sam otvorila 2006 ili 8, onda prekinula, pa se vratila i ostala - do kraja.:(((( Postova preko dvije tisuće. Imala fazu kad sam pisala svaki dan....:)))) Uglavnom, bila sam zaista vrijedna u pisanju. Kvantitetom. A vjerojatno sam pisala i kvalitetno, jer sam znala imati puno komentara....Ne bih opstala do danas, da nije tako. Eto, toliko. A sad adio, rekli bi, a sad adio - i tko zna gdje, i tko zna kad....:)))) Ljub! Ps: Evo i pisma za Novutv: Poštovani! Pišem vam, jer sam svoj blogerski staž počela jako davno, i eto ustrajala do sada - kada je donijeta odluka o gašenju bloga. Mnoge duše će ostati tužne!:(( Radovala sam se kao malo dijete kad sam bila na nekom lijepom događanju, pa navečer sjela i napisala post. Da bi ujutro netko mogao pročitati i osjetiti radost. Kad je bilo radosno - tu je bio blig. Kad je bilo teško i tužno - tu je bio blog. Sa nekim dragim ljudima i uživo druženje. Saznanje da smo zapravo svi- toliko slični....Razmjena energije, podrška- sve je to značio blog.... Može li se bilo što napraviti, a da blog ostane (opstane)? Možda neko plaćanje mjesečno?! I ako ništa, može li se zamrznuti - što znači da nema novih postova, ali da bar ostane postojeća arhiva?! Može i smije li bam netko oduzeti radost?! Valjda nešto znači ako se ustrajalo u pisanju toliko dugo (u mome slučaju skoro dvadesetak godina). Molim, poduzmite nešto da sav naš trud i pisanje ne budu uzalud. Vaša luki2.blog.hr |
