kruh naš svagdanji ...
subota, 29.04.2006.
stić ćemo mi do zinbabveja! irudami!!!
kako krenušmo iz onoga usrana Kabula, raspoloženje u tobusu ne jenjava. Nismo se prije javljali, jerbo je sad gužva u tobusu, a ja negdi zametijo leftop, pa ga nisan mogajo nać. A nisan ga baš ni tražijo previše! Jerbo smo uživali, pili i ili, i pivali. Ustvari Feby je pivala, jer ona ima sluha. Za razliku od mene, Paje i Bluza koji pivamo, čudo jedno. Nebi nan čovik da da vičemo "MIIINAAAAA", kamoli da pivamo. Ali žemske pivaju skroz dobro. I vesele su nan.Samo je Maja nas nagovarala da pokojnega Tozu pokopamo, ili mu napravimo neke držače, jerbo se stalno na nju naslanja. nismo tili! Zna Toza šta radi.A Maja će saznat!
E, dobili smo i pijesmo od one naše trojice što iđu pješke!Poslali po golubu. Mi tili goluba poslat nazad, i učinili kako je Braco zatražijo, ali tako nije moga poletit. Nebi irudami nako natovaren ni B-52 poletijo a ne ovi injuli golub. jebiga Braco, pustili smo ga nazad smo sa dvi fite kruva. Ono šta me posebno veseli je to kad pogledan lica naših suputnika u ovoj espediciji. Bože moj kako se smiju. kako su sritni! Da nemaju ušiju smijali bi se oko glave! I vrlo smo nesebični, stalno cuclamo onu vinčinu i pritome mislimo na ona tri paćenika što klataraju ko pješke, ko nanoge kroz pustinju. I nami je nji ža! I undak jopet popijemo! I jopet! pa jopet!!! Noćas smo stali se odmorit negdi, sliku van neću ni stavljat jerbo je sve ravno i pustinja.Undak smo zapivali "KAAAD SEEEE MALEEE RUUUKEEEE SLOOOOŽEEE..." i tako rastrali nekakve beštije koje su se počele skupljat oko tobusa. Jedino šta je problem je šta mi kurca neznamo kud gonimo. jednoga bedujina smo išli pitat di smo i irudami provali na svin jezicin, a on nas blido gleda. Undak smo se vratili u tobus i dogovarali kako ćemo pitat. pa smo išli dva po dva do njega. Ja i Pajo smo pitali na naški.Blido nas je pogleda i reka nešto ko :"alumfuder bahte lisu trom" i undak smo mi njega gledali ko telad. Undak je išla druga pa treća grupa, i sve tako dok nismo na kraju poslali Mamu44 i Ariannu. Ošle nji dvi i ne vraćaju se dvajest minuta. Mi čekamo. Pa još ji nema dvajest minuta. A mi jopet čekamo u tobusu. Nakon još petnest minuta taman smo se tili pomolit za njijove duše, jerbo ili ji je ubijo ili otejo. Nami svejedno kad nisu snami! Ali undak je Pajo rekajo da bi ji mogli poć tražit. i ja uzmen antikvitet, a Pajo puščetinu što je slatkogrko zaminila za magarce u kabulu i krenemo. Kad smo došli isprid šatora, čuli su se neki glasovi. kad smo pogledali imali smo šta i vidit; Bedujin sidi na podu, prikrižijo ruke iznad glave, a Arianna i Mama44 stoje iznad njega. "Jebemusunpor šta radite vas dvi?"- priupita Pajo umilno, a nji dvi će uglas ;" dogovaramo se sa bedujinon di smo!". "Kako se tako dogovarate?" upitan ja, A Mama44 me pogleda krvavin očiman i kaže:"jebomupasdevu, sve nezna ni jedan jezik. a kad smo ga počele trest priča ko grlica! i to na svin jezicin! tijo nan je ukrast tobus! i to nan je reka!" a Arianna se nadoveže"Pa smo mi malo zube prošetale! oće se on snami zajebavat?!". Izvučemo ji iz šatora i spasimo bedujina koji nas je gleda očiman punin zahvalnosti. Još je nešto Alaha spominja. Tako smo doveli Mamu44 i Ariannu u tobus, zatvorili vrata, Bluz je upalijo tobus i jopet smo krenili. Feby je opet zapivala, ovi put neku francusku šansonu pa ju je neko gađa papučon. Mislimo da je Kvadar. Ona kaže da nije. A Feby je prominila repertoar! Vozili smo se neko vrime kad je toza upita ove dvi ksene-ratnice:"I di smo sad?" Uglas su odgovorile:"Dok smo ga mlatile, zaboravišmo pitat!" "E, JEBIGA!" komentirali smo svi zajedno! NIIIJEEE MEENEEE DUŠOOOO UBILLLOOOOO, UBILOOOO VINOOOO CRRRVENOOOO ...orilo se iz tobusa
živci bili!!!
petak, 28.04.2006.
SPEMCJALNO IZVJEŠĆE (donijo golub) : Vanzemaljac i Braco javljaju se odnekle
Eto ko što znate Vanzemaljac koji nije sa ove planete i ja smo krenili nekom prečicom okolo Afgamistana jer da je tamo Kabul. Prema nekim dojavama koje su nam dojavili tjekom boravka kod onih čupavih ispod pazunha, mali sa riflama i onom košuljom je prekomandovan iz Bagdada u Kabul.
Nije da se mi njega bojimo. Ijako je onako….ima ga. Evo ukratko da ga opišem. Kad bi njega i nas sve iz avutobusa stavili u jednu prostoriju pet puta pet metara, te kad bi on malo jače udahnuo zraka, mi ostali bi se onesvjestili u nesvjest, jer bi ova mrcina isisala cjeli zrak iz prostorije pet puta pet metara i tri metra visine. Ovo je njegova slika kad je bijo mali:
Ijako ima i mene. Ja sam vako….ko od od brda odvaljen, samo malo tanko rezan. A Vanzemaljac je treniro ikebanu te smo i nas dva vrlo zajebati. Međutin, eto mi odlučili prečicom zaobić Kabul. Jebeš Kabul.
I tako….krenili mi sa antukom koji nas je noso na leđima prvih…..a bogami podosta….sigurno jedno stodvadeset metara…..damujebopas sve pretke nosorožne. Đe čuo i ne čuo. Gomno jedno od nosoroga. E osim šta neće da nas nosi, još sam i nažuljo i guzicu pa će i mene počet zvat Pakšu.
Vanzemaljac je prvi reko da bi bilo dobro Antuku spremit na lešo. Ja sam mislijo da je bolje komad na gradele a ostalo mjenjat u prvom selu za dvje tri boce crnog. Jer smo mi crno zaboravili u avutobusu. Kral sve posakrivo da ne bi Afganistanci vidili.
I šta ćeš….upri Antuku otpozadi nebili ga pogurali, nebili krenijo. Međutin gomno jedno od nosoroga nam se isprdijo ravno u nos. Sreća da ni ja ni Vanzemaljac nismo pušili cigaretlu taj momenat, jer bi nas odnjelo u vazduh. Čula bi se ta detomacija pet kilometara naokolo koliko je govanar prnijo.
Jebiga, evo mi sad polako Antuku guramo na smjene. Jedan gura a drugi vuče za nos jebomupas nos. Pa se zamjenimo. Onaj šta gura ne smje pušit jer da Antuku još muči želudac. A undak smo sfatili zašto govno neće da ide. Vidijo je dvije pice te je s njima ćeo malo pročavrljat. Sezona mu je parenja. Te je trknijo do pica šta se vidi izu priloženog:
Jedva smo ga nagovorili da krene. Cilj nam je doć kod Vesne i Boruta te vas tamo čekamo. Dok vas budnemo čekali malo ćemo se okrjepit sa domaćom spizom i kojom bocom crnoga te ćemo uz uzdahe tuge mislit na vas. Evo vako ćemo uzdisat…..uuuuuuh jes nam dobro.
Ovo me je Kral zamolijo da vam javim šta se s nas dva događa. Drugi put će Vanzemaljac pisat jer moj je red za trenimg sa Antukom. Vanzemaljac danas trenira. Pismo sam privezo nekom golubu na nogu. Valjda će vam ga donjet. Ako prije toga ne završi u paprikašu. Evo da ga prepoznate kad doleti:
Vaši Braco i Vanzemaljac koji nije sa ove planete.
četvrtak, 27.04.2006.
dođošmo u Kabul (jebamepasakonismo!!!)
Zadnji put smo se javili nekih 250km od Kabula. E, u ovo vrime što ste se vi mislili di smo zapeli, a oni ostatak ove dične skupine svjecki putnika se krijo po Kabulu i smrzava se, što od straja, što od ladnoće, i mi smo imali problema. One budaletine u Parkingstanu su nan probile gumu kad su ono pucali za nami, prija nego što smo mi upotribili antikvitet pa ji razguzili ko guda masnu kesu! Mi smo van tek na stajanju skontali da nan tobus sporije iđe i da je nagnut udesno, ne zato što je Antuka odredijo spavat na desnoj strani nego zato jerbo nan je guma prazna. Undak smo minjali gumu. Ljudi moji je to zajeban posa. Puno nan je tribalo. Tribalo bi nan i više da nismo priskočili Paji u pomoć i pomogli mu podignit tobus. Jerbo on to sam nije moga. A proba je. Više puta. I sad ga boli oko jaja. Braco je pogleda i reka da ima kilo. Ne znamo čega! Kad smo prominili gumu vidili smo da sad tu felgu triba stavit sgumon na tobus. Unda smo svi digli a Blues je stavijo gumu. I felgu. Na tobus.
Undak su nas Braco i Vanzemaljac izvjestili da po njijovin obavještajnin podacin oni seronja u riflan i plavoj košulji je u Kabulu. Nije da ga se nji dva boje nego ga ne bi tili vidit. Zato su odredili da uzjašu Antuku i krenu mimo Kabula pa jih mi pokupimo kad prođemo Kabul. Ako jih promašimo undak se vidimo u Vesne i Boruta u Izraelu. Lipo smo skinili gaće, izljubili se i taj mali dijo ove naše espedicije je krenijo svojin puton. Đava zna šta će bit s njima trojicon!
Ka smo se rastali mi smo za neki cirka otprilike 13 minuta i 28 sekundi ušli slavodobitno u Kabul.
Na ulazu u ovi kako ga oni zovu grad (jebajihgrad) smo potrali Bluesa iz tobusa ko izviđaća i gledali oće li ga zatuć. Kako ga nisu zatukli undak je on napravijo ovi pičkers povijesni o olasku našega tobusa u ovi dični "grad".
Kad smo unišli, a valjda smo unišli ovo njijovo govno od grada tek smo unda bili u problemin. Irudami, svaka ulica ista, asvalta nema i sad ti nađi one naše! U jednomu trenu Pajo je uzviknijo: "Jebentisunpor, najebašmo! Svi trču prema tobusu!" I stvarno su svi trčali prema tobusu. Ko da bonbone dilimo! Ili ko da nas oće zatuć! Blues je to ovjekovječio da one tri izdajničke duše (ako se izvučemo odavle) vidu kako su drugove prepustili jačemu i nadmočnijemu neprijatelju.
Nu ji kako trču irudati!
Tek ka su došli ublizu a ja se već postavijo na antikvitet vidili smo da oni tako dočekuju svako avuto. Osim oni avuta što su išarani od američke vojske. Nji dočekivaju drugovačije.
Undak smo jih priupitali di su oni naši, neću van ođe pisat di su nas sve uputili, ali su opet nakraju bili dobri i uputili nas na pijacu da bi naši morali bit tamo. Za infromaciju smo jin dali 4 monture od Monka što su mu ostale. Zaboravijo ponit ka je ono izlazijo iz tobusa.
I tako mi dođošmo na pijacu. Kad tamo, imaš šta i vidit! Svi zamotani, irudami, ko da su na sjevernomu polu a ne ode na +80!
Ka smo mi to vidili odlučili smo prvo poslat Sandrkana da ji onjuši i da nađe naše. Sandrkan je tu mogućnost odbacijo imidijetli ćin je vidio kuju koja mu je zamavala repon. Undak smo se popeli na tobus i telarili s njega: "MAAAMAA! FEEEBI! SEEELMAAA!" i tako... Koji put smo viknili i:"NAAAAŠIII!"
I jopet nan se nije niko odaziva. Al su nas zato svi čudno gledali. Nije bilo druge a ni treće, o petoj da ne govorimo, nego da se uputimo u ti svit i da ukupimo ostatak espedicije. Rezuktati sljedeći: Pajo dovejo dvi, obe krive. Blues dovejo sedan, od toga tri naše. Kral dovejo četri, od toga jedino pokojni toza naš. Undak su same do tobusa došle Mama44, Slatko grko, Feby i Maja, zamisli irudati, one bile u kupovini. Koji ćeš kurac ode kupit?!? Nije bitno, važno da smo se mi našli. Undak smo našli nekoga Abdula, mensećini da se ode svi zovu Abdul, i zakupili od njega za nekakve tibetanske kobasice (smrdljive gore od nas pa jih nismo ni ili) prostoriju za samstanke. U tu prostoriju smo unili kartu i objasnili novima kud mi mislimo ić za Zinbabvej. Usputbudirečeno, više niko ne zna zašto mi iđemo u Zinbabvej, ali iđemo dalje. Ne mere se sad nazad. Novi morebit ne znaju da to što mi sad šaramo po karti ne znači ni kurca jerbo smo tako šarali i prije polaska pa smo opet odali kako testa pita.
Taj je istorijski samstanak isto uslikan da bi vi, drago naše čitateljsko pučanstvo vidili kako se ova budalasta ekipa koja nas je čekala prisvukla da ne privlače pažnju. Zato ni nama nisu privukli pažnju!
I zato jih je bilo teško nać.
Nu našta sliče!!!
Zbog radi lakše orjentacije, a irudami i da se oni pripoznaju stavili smo na sliku ko je ko. Jedino se Toza ne vidi najbolje jerbo je mrtav pa ga je tribalo pridržavat. Viri mu zeru glave. Nakon samstanka i dogovora, diljenja novi donji gaća što je Arianna ponila (Bog joj da zdravlje!) natrali smo i njizi da se prisvuku da liče na normalnu čeljad. Undak smo se ukrcali u tobus, zapivali i krenili, akoBogda, nać ovu trojicu naših i undak za Izrael pa undak u Zinbabvej. Eto!
Živci bili!
srijeda, 26.04.2006.
pošli prema Kabulu(di je taj zinbabvej majkamustara)
Upalismo mi tako naš tobus, potrpašmo se u nj i krenušmo. Za nekih petnestak minuta vožnje sitili se da bi se tribali pribrojat da vidimo brojno stanje. I uzejo Bluz brojat; Pajo, Kral, Braco, Antuka, Vanzemaljac vozi, Sandrkan, ja i ovi što spava, Pajo brojno stanje osan! "Kako osan jebemusunpor, to je jedan viška!". I undak smo svi brojili. I jopet osan. Samo ovi što spava nije broja. Znademo da smo bili na Tibetu, ali teško da je neko od nas naučijo mantrat pa da može bit na nogan i brojat i spavat istodobno. Undak smo odlučili probudit onoga što spava, pa ko god to bijo! Kad smo ga probudili, imali smo šta i vidit; to je bijo Monk. Kaže da mu je dopizdilo gori na tibetu razgovarat s tican i drvećon, nego da bi on u pustolovine, a kaže da mu se čini kako bi snama moga svašta doživit. Izbacili smo ga demokratski, jerbo nismo poveli ni one lude ćeri od glavara, pa nemeremo ni njega. Samo je vanzemaljac zaboravijo prikočit kad smo ga izbacivali. Pa je napravija veliku prašinu kad je aterira na testu. Jegiba. Vanzemaljac zaboravan!malo potlan smo ušli u Parkinstan, ta je zemlja, ja jin objasnijo dobila ime po parkingu. Zato što te bilo koja budala pogodi metkon u srid lude glave pa te parkira na mistu. Eto još san ji nečemu naučijo, da ne bude da ja ko ludi Homer samo odan za njiman i pišen pimzdarije.
A u parkinstanu, tih što te oće parkirat na svakomu koraku. Ovo je jedna grupica koju smo priupitali za smjer prima Kabulu pa smo undak bižali bržambolje
Irudami lipo su nas zagonjali, i isprobušivali nan tobus. Ali samo dok se antikviteta nismo dovatili.Undak su skakali ko mladi majmuni.Šta su oni mislili da u nas nije bilo rata,a? E sad držite šta ste uvatili. I moran priznat da je poslje atnosfera u tobusu bila vrlo dobra.Prvo jer smo one zagonjali, a drugo jer nas ostatak espedicije čeka u Kabulu. Samo da nan je Kabul utrevit. Ali neće ni zato bit problema, jerbo smo naletili na nekoga pajdu koji isto vozi tobus po ovin pripizdinan. On je tute domaći pa razvozi babe, kokoši, dicu, koze, svakakve vojske, ćukenja i ostalo. On nas je uputija prema Kabulu, a mi smo ga iz zahvalnosti slikali 
I bleso još pita oćemo li se minjat za tobuse. Odgovorili smo uglas :"oćemo ti jbmatr!!!".Nije svatijo ali je svatijo. Kad smo našli komad asvalta i tablu na kojoj piše Kabul 254km zapivali smo od radosti. Mislin da će i oni što čekaju tamo isto zapivat kad vide da smo blizu. Pokupimo njih i undak pičimo dalje za zinbabvej. morebit stvarno svratimo do Izraela, da se najidemo domaće spize u Boruta i Vesne, a kako je i Borut čudne pameti, morebit da i on bude tija snami za zinbabvej. Jedini je problem što mi dosad još nismo pogodili otić unde di smo tili, nego nas stalno neki đava nosa okolo. Ali čuli smo da Izrael nemereš mašit.Samo pitaš i svi ti znaju reć di je. I da je to ravna ruta. Tako da virujen da ćemo ovi put pogodit. A VI U KABULU SPREMAJTE SE DOLAZIMOOOOOO!!! Eto nas sutra tokon dana!
živci bili!!!
utorak, 25.04.2006.
odošmo iz Tibeta...
Kako van je drug Vanzemaljac već ispripovidijo, imali smo mali problema sa tobuson, nije tijo upalit pa smo ga morali gurat tamo-amo cilo jutro. Ni undak nije tijo upalit, pa smo stali i češali se iza uva. Undak je Braco otkrijo kvar, pa smo upalili i krenili! kvar je bijo u tomu, što je Sandrkan, nadrkan zato što mi oćemo ić ća odovlen, izvadijo kjuče iz tobusa i odnijo ji zakopat. Zato tobus nije moga upalit ni na guranje, jerbo neće pali ako nema kontrakt!!!
Uglavnon, mi smo krenili sritno pa je vrime da objavimo i koj nastavja put snami iz Kabula. U Kabulu već čekaju; Slatkogrko i dva magareta(koja ćemo prodat, jerbo nan ne tribaju), Feby, Arianna, Mama44, pokojni Toza, Selma i morebit da dok mi dopilotamo do tamo, budu na čekalištu i Maja i Kvadar. To bi značilo da imamo sad inpozamtnu družinu svjecki putnika! Saćemo mi pomalo priko Parkistana do tamo, do kabula, undak ji pobacat u tobus i iđemo dalje. Ovo pišen samo da bi oni znali da mi iđemo knjima, da se nebi zapošljavali u nekin čudnin firman u Kabulu. E, da i Vesna i Borut su nan rekli da će nas počastit domaćon spizon, ukoliko pogodimo Izrael, ali to ćemo još vidit!
ETO POŠLI SMO ŠTA STE SE USKOKODAKALI!!!
Poslin ću se javit sa nastavkon putešestvija da vidite na kakve smo pimzdarije natrapali u parkistanu...
Viva laj Zinbabvej!!!
subota, 22.04.2006.
izvješće sa plenuma(kaže li se više tako??)
Ovi put ću van napisat i izvjestit vas svekolike u svrhu boljega razumjevanja ekipe naše dične i zbog radi saznanja koja bi morebit tribali, a jopet morebit ne tribali znat! kako smo mi prava svjecka skupina putnika, normalno je da imademo i svoje samstanke, kako bi se dogovarali o daljnjin akcijan, putu i ostalomu. taki je samstanak bijo i danas, samo pošto je bijo vrlo važan nazvali smo ga plenum jerbo su nekad važni ljudi tako zvali ono kad prvo pričaju pinzdarije, a poslje žderu i loču. eto tako smo i mi uradili.
Donosin van cili zapisnjak ovoga našega plenuma tako da vidite sa kakvin budalan, ako još niste svatili imate posla. Nu ga:
ZAPISNIK SA SAMSTANKA( BLENUMA)
18.45-Samstanak otvorijo drug Pajo, i rekajo:" dobrojutro, otvaran ovi samstanak,koji bi zbog radi toga šta je važan triba imat ime "plenum". Prije nego što počnemo pričat moramo izabrat zapisničara i ovjerovjregoi, ovjerovjeritenje, ovjerovjeritelje jebotesunpor zapisnjaka!"
Undak je Braco rekajo da kral olitiga ja buden zapisnjačar, jerbo i nako stalno neki kurac tuckan po lefopu. privaćeno s većinon glasova!Undak smo potrali četvoricu seljaka domicilnih tibetanskih koji su isto se glasali po ovoj temi, a nemaju pravo.
Undak je drug Pajo komstatira da san ja zapisnjačar sa 5 glasova "za"(Pajo, Braco,Vanzemaljac, Bluz i ja), 4 glasova protiv(one seljančuge jebajinšarenpasmater,koje smo potrali) i 2 suzdržana (Sandrkan i Antuka).Za ovjerovitelje zapisnjaka su izabrani Antuka i Sandrkan. Pa je Vanzemaljac rekajo da bi bilo dobro vidit imademo li korum, jerbo kaže je on to vidijo od oni mazluma u Saboru, da oni uvik to pitaju prija nego što počmu srat. Undak smo vidili imademo li korum(to van je, kliko nas ima ukupito i kliko nas je došlo na samstanak, rećemo vako: nas je pet plus dvi živine, undak je to sedan, a undak je korum tri ipo). Ogledali smo se oko sebe i vidili da imademo korum, jerbo nas je više od tri ipo na vrpi.
Undak vako:
počejo blenum ponovo. Pajo reka da nas probrojin ja ko zapisnjačar, i ja probrojijo i napisa:
Zapisnjak sa blenuma (ponovo)
nazočni : svi
izočni: niko, ako nemaš problema s vidon, a ako ne vidiš dobro Sandrkan bi moga bit izočan jerbo je sijo malo daleko.
Dnevni red:
1. di smo i kud ćemo dalje
2.problemi sa glavarovin ćeran
3.oćemo li i koga primit u tobus
4.svakorazno
Pajo je dadnijo dnevni red na glasovanje. privaćen sa pet za i dva suzdržana. Undak je Pajo prišajo na dnevni red.
ad1/ Braco: pridlažen da iđemo odovlen jerbo smo činimise malo dopizdili ovin ovđe seljacin a i oni su nami!
Vanzemaljac: ovde u Tibetu je lipo, ali brte dosadno. i ja san zato da iđemo dalje.
Pajo: ja san isto, moremo ostat još, a moremo i ić.
Bluz: ja bi išajo više u taj Zinbabvej, drugi put kad budemo tili ić ovde undak ćemo ovde doć i ostat duže. Ako ovo misto budemo ikad više mogli nać.
Kral: amo mi našin puton, irudami nećemo nikad doć budemo li vako stajali.
Pajo:Dajen na glasanje ovu točku. Izglasano da iđemo dalje sa pet glasova za i jednin(sandrkan) protiv(a morebit da je on onako brezveze diga šapu)
ad2/Braco:kako sami znadete drugovi, zbog radi nekih čudni razloga one bedevije od glavarovi ćera su nas se uvatile pa ne pušćaju. navalile ko gladan srat. i ja pridlažen da osnujemo komisiju koja će odredit kako dalje s njiman i da se rješi taj problem. i kad budu išli to rješavat nek ponesu i one gaće što san ji zabunon obukajo kad smo ono išli otamo.Po ovoj točki nije bilo dalje rasprave, nego je izglasana komisija u sastavu :antuka i Sandrkan sa 5 glasova za i dva suzdržana.
ad3/pajo: Kako je naše ovo svjecko putovanje poznato i u Rvackoj, sve više naših dragih drugova bi ga tilo nastavit s nami. druže Kral iznesi prjedloge.
kral: vako, dosad su se javili za nastavljanje puta snami sljedeći:Mama44, Slatkogrko, Selmičak, pokojni Toza i Feby. drugovi da bi bolje svatili važnost ja ću opisat i kvalitete dotičnih kako bi imali cilu sliku;
-Mama44, ona je mater četri puta, što znači da znade prat, peglat i ostalo. i žensko je, a nami u tobusu triba žemska ruka. i kaže da more popit, a taka nan triba isto.
-Slatkogrko, ona je isto žemsko, konavoka, što samo po sebi govori da je marljiva i radišna.I rekla je napunit krov tobusa vinčinon, jerbo jon ćaća ima dobro crno.mensečini da je i ona mater, pa unda isto ko i gori.
-Selmičak, jopet žemsko, mlađa pa neznamo znade li u ove poslove ko ove dvi gori, ali se junački iskazala kad smo bili ono smrdljivi, jerbo je rekla da bi snami taman se cila usmrdila. i kaže da voli popit, nezna pivat, ali se zato dobro svlači.
-Pokojni Toza, nije žemsko, što oće reć da je muško, rentabilan, jerbo je mrtav pa ne jide i ne loče, stihoklepac u desetercu i more nan valjat jerbo mi se čini da znade strane jezke.
- Feby, jopet žemsko, kvalitete ima ko dvi prve, sutin što još znade dobro i pivat pa bi nan mogla bit od velike pomoći da nan stalno ne seru kako urlamo.
Privaćeno svima da mogu nastavit snami sa 6 glasova za, jerbo je Sandrkan izgleda čujo da Feby ima ćuku žemskoga. Odlučeno da se rečeni moraju javit da se dogovorimo di ćemo ji skupit, a oni neka se međuse dogovoru kako će svi bit na jednomu mistu. Najbolje da se dokoturaju do Kabula jerbo mi bi tribali tudan proć.
ad4/ Vanzemaljac je pridložijo da se zovne i druga Robiju u tobus, a pajo je nafalijo istoga, pa smo i to izgasali, ukoliko robija bude tijo. I odlučeno je da ćemo i Slobsa pokupit u Iraku ako tamo zagovna dok mi dđemo. Ako ne zagovna, nek stoji tamo.
Pajo je undak završijo samstanak, ilitiga blenum ričima :evo svršilo. i Undak smo otišli na lokanje i žderanje.
Eto ovo je samo još jedan pokazatelj da nismo samo svjecki putnici nego smo i demokrastični!
živci bilii!!!
četvrtak, 20.04.2006.
iz Tibeta u Zinbabvej( putešestvije cirkusa koji to i nije..)
Prvo van moran opisat kako je bilo na večeri u glavara sela. Naime, kako i sami znate Braco i pajo su sredili da nas glavar zove na večeru, a sve zbog njegove ženske dice, njizi 6 koje baš i nisu više dica. To smo skužnili kad je najmlađa nešto mavala rukon, pa se vidilo da je runjava ispod pauzuha. I tako mi došli prid njijovu kuću, a glavar izša i pozdravijo nas. I zabranijo unošenje fotopreparata, jerbo da on i njegova obitelj imaju pravo na privatnost i ne žele da ji vidi cili svit priko imtermenta. Kako nisan mogajo slikavat pičkerse, bijo san nervozan ko leptir. pa san se privatijo goveđega buta, i smija se Sandrkanu koji je gleda kroz prozor i slinijo. još bi slinijo da mu dobra duša Pajo nije bacijo kunpir pa je svatijo da ga zajebavamo, i otiša svojin poslon. kunpir je bijo sirov. I ostatak naše dične svjecke espedicije je glođa svoje porcije, a one glavarove ćeri su nas milo pogledavale, poglavito kad bi nazdravljali. uglavnon ova večera je razlog i zašto van se nismo javljali dugo, jerbo smo jin opet pokazali razliku između "pijan" i "pijan ko guzica", samo što niko nije tijo glumit "pijan" pa su to morali zamišljat. ali smo svi bili "pijani ko guzice". I svatili smo da kad se mi napijemo, svi govoru rvacki! i mi isto! i sve ji razumimo, i kako se slatko smiju, mensečini da i oni nas razumiju. Pajo se je pokuša približit jednoj od glavarovi ćera i uspijo je. Nako namirisan, došajo joj je na metar ipo, nije smijo bliže jerbo je glavar gleda. Undak je glavar diga čašu čaja, jeba ga čaj i nešto reka. Mislin da je bila zdravica. undak se je Pajo diga, uzejo bocu i reka: "platit će ti glavaru ćeri, dobiće svoje!". oni su isto mislili da je zdravica. A undak smo mi zapivali, nemeren van točno reć šta, ali su i glavar i žena mu i ćeri počeli čupat kosu koda su Božemiprosti vidili pokojne bitlise, ili su čepili uši, nisan siguran. Bluz kaže da su imali face ko na onoj slici di oni čovik viče na mostu! Oni nisu vikali. Ali su jin suze potekle. To smo svatili ko suosjećanje s nami svjeckin putnicin koji su daleko od domaje, a sjetno pivaju rvacke pisme.
Kad smo završili pivat prvu i unda uštimavali glasove za drugu, ono AAAAAAA-AAAA, znate kako se to radi, glavar je ponovo skočijo nako uplakan na noge, nešto reka, i undak su one njegove ćeri utrale nan u ruke komade mesine, a on nan je pokaza di su vrata. I mi izašli. To je sigurno njijov običaj za rastanak.Ćeri su nas jopet milo gledale, i mavale nan. Vanzemaljac jin je reka:"VI VIL KOMBEK!" našta su se nasmijale. Ošli smo do našega tobusa, sili isprid i nastavili pivat, sve dok Monk nije doša. On je ko prekidač za tramsistor, kad on dođe muzika umire. Uglavnon najili smo se, i napili narafski i poslje se ko pravi specjelci iz specjalne škole odšunjali se ćeran u odaje. Glavar je čvrsto spava. neću van pisat šta je dalje bilo, jerbo se ja najbolje ne sićan, a druge nisan vidijo. Ali san ji čujo....
sutra odošmo odovlen, mišn akoplišt!
živci bilii!
P.S. iman slike iz drugoga poluvremena ove večere ali nisu za objavu. čudne skroz...
srijeda, 19.04.2006.
igijena naša osobita...na putu u zinbabvej...
Kako i priliči svjeckin putnicin, mi se do dolaska u Tibet nismo prali izvanka. Iznutra svakodnevno, što vinčinon, što votkon. Kad smo primjetili da se lokalno pučanstvo neće druži snami, a irudami ni monk ne primiče bliže od 10 metara, upitali smo se šta je razlog tomu??? I unda je Braco pita, da čujemo li se možda? Čujemo se čujemo, spusti ruku zmijateneugrizla- odgovorili smo složno.No međutizin primjetili smo da se i Antuka udaljava od nas, a Sandrkan nije, jerbo je smrdijo gore nego nas pet, pa ga nijedna kuja nije tila ni pogledat, a kamoli ponjušit. I unda, nakon natjecanja u tomu ko više smrdi, di se nismo mogli odlučit za pobjednika, jerbo je vako glasajo se žiri:
- Pajo- najviše se čuje Braco
-Braco- meni se najviše čuje Kral
-Vanzemaljac- najmi smdi Pajo
-Blues- Vanzemaljac smdi do neba, moj glas njemu
-Kral- irudami Bluz ti si najgori
i kako je bilo neodlučeno, odlučili smo da najviše smdi Sandrkan, i da se moramo pod hitno oprat, jerbo cvićei trava venu kud prolazimo. Još će nas tibetanci tužit za uništenje flore i faune. Prvo svega smo odredili oprat živine, jer su nas seljaci čudno gledali cilo vrime, pa nismo znali šta oće. Kako bi vi dragi naši čitatelji se uvjerili i bili sigurni da sad mirišemo ko cvitići, ja san to sve slikajo, a dok san se ja pra neko je drugi slikava, činimise Monk. Evo pranja Sandrkana:
Antuku smo pustili da se sam pere jerbo je malo nervozan, otkad smo ga odvojili od one krave u sibiru, biće je jadan još nije pribolija:
I undak smo mi Monka pitali, da di bi se mi mogli oprat? Reka je da doli u selu imaju misto di se ljudi peru i da moremo tamo;
Samo, kako vidite na pičkersu, oni vole, mislin ovi seljaci, kad se neko iđe kupat, i undak bržambolje se pridružu, morebit da tako štedu vodu. Nami to nije bilo osobito drago, da nan svaka pizda gleda guzice, pa san ji zato ja na slici zacrnijo, ovi zabilijo. Ko van je kriv kad niste snami, pa da vidite ta čudesa...
Dok smo se istušinrali, moran priznat, da se tijekon tuširanja niko od nas nije saginja po sapun, jerbo ako su se spremni snami kupat, đava zna našta su još spremni! Kad smo završili sa kupanjon pranjen čvalja i pravljenjon frizura dali smo se u pranje robe. Samo sutin ovde ima jedan mali problem; ti baciš u rjeku, ona odnese, i sve tako... Poslje smo se domislili jadu, pa smo se podilili, ja i Braco smo ušli u rjeku i vatali ono što je ponila, vanzemaljac i Pajo su vadili iz rjeke, a Bluz je baca robu u rjeku. Tizin načinon smo uspili čak i spasit nešto robe:
Posli smo napravili i spisak robe što je ostala, pa van ga prikazujen u cjelosti:
*čarapa plava-1 kom
*donje gaće( ovde su svačije ubrojane)-6 kom
*čarapa siva - 3 kom
*majica bila-2kom
*majica plava-1 kom
*čarape višebojne-1kom
*košulja plava-1 kom
* sokolska majica-3 kom
*gaće duge-2 kom
*gaće kratke- 2 kom
*čarapa crna-1 kom
E to je spisak!Malo nan fali čarapa i donji gaća, đavaodnijairjeku, ali mislin da ćemo od Monka uspit dobit štogo robe što je ostala od planinara, ili ćemo pitat da nan seljaci posude samo do zinbabveja, pa ćemo jin vratit. Ma rješit ćemo to nekako, ijako ima prjedloga da robu više ne peremo, sebe moremo kadikad, ali robu nan ove divije rjeke odnesu i šta unda? Eto sad smo mirluhni, i odma nas svi bolje prihvaćaju, i Sandrkana isto. Braco i Pajo su ugovorili i večeru u glavara sela, a čini mi se da on ima nekoliko žemske dice.Mislin da zato i oće nji dva tamo na večeru! Javljan se sa novin vjestiman kako bi amerikanjci rekli NBM
živci bili!!!
utorak, 18.04.2006.
zinbabvej, jebamušarenpasmater, daleko (dan prekonekoliki)
Malo se duže nismo javljali, iz razloga toga što se gorikarec u onomu ledu smrzijo i lefop! Pametni Bluz i Vanzemaljac su pridložili da ga malo zagijemo, i undak smo stali kraj neke kućice usrid ničega, jerbo vanka od ladnoće nismo mogli palit vatru. Ušli smo u kuću, domaćina nije bilo, a irudami ni Domaćih. Malo smo se zagrijali Iljičevon votkon, pa smo krenili grijat leftop.Nosali ga napored uz vatru, grlili, mazili, a on ni beee. Undak se je Pajo domislijo jadu, da ga obisimo iznad komina, tako da vatrena toplina dopre do njega. I bi tako! Mi ga obisili, ali irudati ne samo da je vatrena toplina došla do njega, nego i vatra glavon i bradon! Vako van je to na kraju završilo:
Ode kućica.I lefop.I zeru votke.I umalo i Sandrkan, da nije uvježban pa je izletijo kroz pronzor, kad smo ga mi u situvaciji di svak misli na se, već zaboravili.Samo ga je malo oprljilo.Antuku nije.Jerbo Antuka nije moga uć u kuću, jerbo su vrata bila mala.I sve se mislimo da je on možda napravijo diverziju da nas istra vanka. Ode kućica u krasan kurac, valjda se vlasnici neće ljutit.Ijonako je bila stara i nikakva. I bilo propuva u njoj!
Eto!
A sad se vi pitate kako ja pišen kad je leftop poginijo junačkon smrću, te će ga se sjetno sjećat svi naši narodi i narodnosti. Lipo pišen na novomu lefopu! Ustvari nije baš nov, ali poklon je, a poklonu se u zube ne gleda, jelda?
Uglavnon, utekli smo od toga nemiloga događaja, glavon brez obzira, i to sve nizbrdo po karti. I prije smo zamirili ić priko Tibeta.
A ti Tibetanci, vrlo smišan svit.Svi su isti, i samo nešto prkljaju sebi u bradu. I stalno se smijulju, ali nije zajebantski, nego onako lipo. I odma smo se mi snjiman skonpali.Oni nami objašnjavali Tibet, a mi njima razliku između "PIJAN" i "PIJAN KO GUZICA". Mislin da nisu svatili, jerbo su nas blido gledali, a mi smo stvarno uložili truda!A irudami nismo ni mi nji najbolje,puno nekakvi brate peripetija oko nji, neznaju jesu li kinezi ili nisu, Božetesačuvaj. E, da leftop. Leftop nan je poklonijo ovi ispod:
Mi pitali imali igdi kakav konpjutor, jerbo da smo mi svjecki putnici i da naše putopise u našoj domaji ljudi čitaju i željno iščekuju. I unda ovi sa slike,reka je da se zove Monk odleti i iz neke kuće se vrati sa kutijetinon. A unutra svega, kaže ostalo od planinara.Samo mi je čudno pogleda u nebo tada i nešto promrlja. I unutra i ovi lefop. Doduše izleda koda je osta od Marka Pola a ne od planinara, ali radi! da nije njega i Monka čitali bi vi sad kurac! Ovde nan je skroz lipo.I da nismo zapeli za zinbabvej irudami ostali bi ovde. Tišina, ništa se ne čuje nego tičice voda, ovi tibetanci kako se molu, fijuk vitrića kroz grane stolitnjih cabala i mi kako pivamo. Bože moj, je ovde lipo pivat! Ti zaurličeš, a cili Tibet ozvanja! I tako smo mi s gušton urlali dok nije doša Monk, pa nan reka da oni imaju čudan običaj spavat po noći, a bogme i seljaci isto!
Mislin ja da ćemo se mi brzo pakirat pa dalje. Sad imamo leftop, pa ćete moć čitat...
Živci bilii!!!
APDEJT
Vratite se....zaboravili ste me kod iljića....jebemu vodku, sandrkana, antuku i sve roge njegove. Smrzo sam se ko pićka brez gaćica. Vraaaaćaaaaj se vamooooo po meneeeee! Jebemutibet i sibir! ž
Te pošaljite barem antuku po mene. Iljić oštri sikiricu. Kaže da smo nešto ostali dužni. A i ženi mu kasni menestracija. Sumlja se na sandrkana. Smrzo sam se. Sva sreća da nije toliko hladno koliko je zima.
Vraaaaćaaaaj se vamooooo po meneeeee!
Jebiga to san smetnijo, tek što me je Braco upozorijo, morajo san van i to reć! naime znate da smo Vanzemaljca pokupili 22km cca, od Iljičeva sela, jerbo smo morali brzo krenit nekin čudon. E pa Vanzemaljca smo pokupili, a Bracu nismo!. Eto! I undak nan je Braco po nekakvomu poštaru posla pismo gornjega sandržaja, i mi smo pismo dobili taman kad smo našli onu kućicu iz teksta. Tako da smo organizirali akciju spašavanja, i izveli je više manje uspješno, i vratili Bracu u tobus. Sad je snami!!!
e sad živci bili!!!
ponedjeljak, 17.04.2006.
Za zinbabvej spremni (dan neki, 4 ili5)
Dragi naši, mi smo van morali malo prije krenit od Iljiča, nego smo mislili. Mi mu popili sve votke, Sandrkan naguzijo mu kujicu, koja je usput bila čistokrvno nešto, al se naš Sandrkan na njezino noble porjeklo nije previše obazira, on joj ga je šuknijo i gotovo, Antuka napastvova sibirsku kravu, a mi smo se u po noći skupljali po okolnin kućan di ima mladi sibirski radodajki. Jednon rječju, opet smo napravili sranje i to u konpletu!Tute je naprasno završilo prijateljstvo između nas i Iljiča, jerbo smo druga Paju jedva izvukli iz kućice Iljičeve zaručnice, on kaže da je išajo srat?! Ma da nebi, ko da mi neznamo kako ti sereš, zbog toga i bižimo po krugli! Potrpali smo se u tobus, Braco je odnekle donijo "poklon"od 234 boce votke, ponili smo i suvenire koje je razdragano pučanstvo maloga sibirskoga sela bacalo za nami:
Eto tako smo na brzinu pošli, jerbo nan se je žurilo, pa smo odjahali u noć. 22 km od sela smo konačno primjetili Vanzemaljca koji je trča za nami, stali i upitali ga oće li u tobus ili će još malo đogirat?, našta je on odgovorijo nešto u stilu:"pasmjkubdalejbobvas#$%&&$/***%$#"! I tako smo svi opet u tobusu,na tramsistoru svira nekakva balalajka, baren je Blues reka da se to tako zove, a mi vozimo u zoru(ko Lucky Luke!)
Kad se razdanilo imali smo šta i vidit! Veliko ništa svugdi oko nas:
Odredili smo stat prvon prilikon di vidimo nešto da dimi. Jerbo je ladno. Anije ni toplo u tobusu. Jerbo se Vanzemaljcu koji vozi spava kad je grijanje uključeno. spavaj, irudati, ijonako nemamo di upast s teste, kad je sve isto. Nismo ga uspili nagovorit. Neće grijanje i gotovo. U borbi za pokrivač od Sandrkana pobjedijo je Blues, jer je svakoga ponaosob stresa nekoliko puta nekin od suvenira u glavu, pa smo mu Pajo,Braco i ja demokracki odlučili pripustit Sandrkana, a mi smo se skupam s Vanzemaljcon grijali Iljičevon votkon."Dobar čovik oni Iljič"-to je ukupna i svekolika komstamtancija!
Dogovorili smo se isto tako da Vanzemaljac vozi nizbrdo po karti, i tako bi tribali kroz ovo malo Kine, nabost Tibet, a undak u Pakistan i undak dalje.
Javljanje sljedeće sa stajanja, kad uđemo u toplije krajove jerbo mi sa leftopa visu mosuri.
Živi bili!!!
nedjelja, 16.04.2006.
Za Zinbabvej spremni!!! (putešetvije zbog usranijeh gaća, i jebenog weceja)
Kako i sami znate, mi smo se uputili! Nakon događaja sa one nečije granice, stali smo na odmor i dobro se zamislili! Vanzemaljcu je prvon pala ideja na glavu, da bi morebit tribali okrenit u drugomu pravcu, jerbo smo ošli krivo ,kaže on. Sandrkan se je samo smijajo, onako po pasje, i Blues je skontajo da se on to nama smije jer smo falili, pa ga je svin šuton opizdijo među neuhranjena rebra. Sandrkan je odletijo par metara i pao pravo Paji na volej. Pajo je ponovijo radnju. Sandrkan se više nije cerijo! Antuka je samo zamišljeno gledajo u daljinu priko kemijskih veceja koji su posloženi uz cestu. Undak smo skupili glave, popili malo vinčine i odlučili da ćemo vozit desno! Pogotovo kad smo vidili znak na testi: 
Tako smo mi krenili desno, i vozili se, stajali, pili, žderali, trenirali, pili, vozili, stajali, vozili, pili, i undak smo prominili vozača, jerbo je Pajo već tri puta zaspa za volanon, pa smo mi udjelili drugarsku kritiku, i odjebali ga sa vozačkoga mista, jerbo nan je bijo pun kurac izvlačenja tobusa ponovo na testu. Teste su bile sve zajebanije, a mene dopalo da vozin. Na tramzistoru svira "Pišonja i Žuga", od Zabranjenoga pušenja i mene negdi u po noći stisne! Šta oko srca, šta mjehur. I ja stanen i popišan se, a Irudati ladno toliko da san piša kocke leda. Narfski da mi pojma nemamo di smo, a noć, a ladno. Izađoše i oni iz tobusa, svi se smrzi ko nika stvar i undak naš pametni Braco zaključi: Ovo ođe nije afrika, jerbu na slikan iz afrike, su svi u kratkin majican, a ovđe se nemere ni u jaketi."
Vratimo se u tobus, odspavamo i ujutra se probudimo s prvin zrakan svjetla. I skontamo da smo se okočenili od ladnoće, jedino Vanzemaljac nije, jerbo se pokrijo Sandrkanon. Nastavimo mi dalje i kod prve kuće koju smo vidili stanemo i iđemo upitat dismo.Evo kuće i dotične osobe koju smo pitali:
"Baba di smo? Babaaaaa?"- telarili smo iz tobusa a baba nas nije jebavala dva posto. Undak je Pajo reka:"Morebit nagluva", pa smo jače telarili.Kad nas opet nije jebavala ni po posto sitili smo se otvorit prozor, i primaknit se bliže babi, jerbo smo telarili sa 500 metara cca. Kad smo došli blizu babe i otvorili vrata tobusa, vidili smo da je baba zamantala. Morebit od alkoholin para, a more bit i od smrada nogu, jerbo noge više smrde kad ji ne pereš, a mi ko pravi svjecki putnici nismo imali di oprat noge, a vinčinu nismo tili trošit na te površne pizdarije. Došla baba sebi, i gleda nas u čudu, svi joj isti, a Irudami i govorimo uglas. "Di smo baba,dismo?"- upitasmo ponovo, a baba šuti, pa unda nešto prozbori na nokojemu čudnome jeziku. Jeba ti svit koji nezna rvacki, zaključismo i undak smo je upitali na engleski. Bab se okrene i zaurla prema kući: "Vladimire Iljiču" i uto izađe nekakv tip iz kuće i dođe do nas."Kenaj hepj ju?"-pita Iljič
"Dašta nego moreš, odgovorimo ko zbor bečkih dječaka, vere are vi nau?. "In Sibirija"- kaže on, a nama pade mrak na oči."Kralu, jebamupasmater,kud si vozijo?"- upitaše me suputnici, umilno, dok jin se neka pjena slivala niz krajove usta. "Irudati, kako testa pita,samo teston!"- odgovorin ja, i nastavin"a kad ste tako pametni šta vi niste vozili jebamušarenpasmater"
Morebit da bi tude pala i prva svađa, da Iljič nije rekajo, da dođemo u kuću i da ima votke. Tad je svađa umrla, a mi se uputili u kuću i uživali.Sandrkan je naša nekakvu kuju, pa je skaka po njoj i na pasji joj govorijo da je samo zbog nje doša s ovon munjenon ekipon ovde. A kad mu je okrenila guzicu unda je bijo cili sritan. Antuka se udvara sibirskoj kravi, ali neznan šta je bilo, ijako ga je zaljubljeno gledala. Mi smo sa Iljičen pili i žderali, i obećajo nan je da će nas sutra uputin nizbrdo na karti kako bi došli di smo pošli! Evo smo se slikali, sunjin (on čuči),a mi stojimo.Ovo se smijemo zbog votke!
P.S.Kako vidite morali smo se malo odmaskirat, jerbo se nismo ni među sobon pripoznavali, a Iljič nije kurca tebe kužijo. Maskirat ćemo se ponovo kad ubodemo tu afriku jebajojšarenpasmater!
Znači ujitru iđemo dalje, pa ćemo vidit....
Živci bili!!!
subota, 15.04.2006.
USKRS
U noći kada slavimo uskrsnuće Gospodina našega Isusa Krista, želim Vama i Vašim obiteljima sve blagoslove, i sreću u životu!
"U prvi dan tjedna, vrlo rano žene dođoše na grob, noseći miromirise koje bijahu pripremile. Nađoše kamen odvaljen s groba. uđoše, ali ne nađoše tijela Gospodina Isusa. I dok su stajale zbunjene zbog toga, evo, pristupiše im dva čovjeka u blistavu odijelu. žene spopade strah te oboriše lica k zemlji, a oni im rekoše:"Zašto tražite živoga među mrtvima? Nije ovdje! Uskrsnuo je!Sjetite se da vam je rekao dok još bijaše u Galileji:"treba da Sin Čovječji bude izručen grješnicima i da bude razapet, te da uskrsne treći dan"
I one se sjetiše njegovih riječi...."
(Evanđelje po Luki)
Još jednom Vam želim da Uskrs provedete u radosti i veselju!
petak, 14.04.2006.
DAN DRUGI (konačno pošli...za Zinbabvej spremni!)
Nakon što smo se prerušili, i naravno rutu nismo izabrali, potrpali smo se u tobus i dogovrili sljedeće; Ko vozi, taj vozi kud on oće, kako god cesta pita, ali prije ili kasnije moramo doć u Zinbabvej! Nisan van odma pisa da smo pošli jerbo smo se bojali gužava na ulican naših gradova dok bi nas naši građani u gradovin, a seljani u selin ispraćali. Tako smo iz Hrvatske,utekli tiho i bilo bi i neprimjetno da nismo uzeli ovi tobus!isto smo se složili da smimo stat usput samo 9 puta u jednomu satu, i nikako ni pod kojin uvjetim više. Demokratskin glasanjen, između Vanzemaljca, Brace, Bluesa i mene, izglasovali smo da Pajo prvi vozi. On nije se glasajo, jerbo je bijo na pišanju, u društvu Sandrkana, koji isto se nije glasajo,odnosno nije mu prihvaćen lavež. Nakon nekoliko puta što smo stali po 9 puta, i svaki put čudnim čudom odma tražili grmlje za pišanje naišli smo na ovo: 
Narafski, kako smo mi odman svatili jerbo smo svjecki putnici, to je bila nečija granica. jedino nismo skontali čija!Dali smo papire poslušno, i baš pričali kako su se dobro sakrili, bolje nego oni koji oće prić granicu da ji ne uvatu, kad je banija jedan od onih što mu piše KARINA na leđin, i uputijo se kroz tobus.E tu san ga slikajo, da imamo u kolemkciji, jerbo ćemo napravit i fotoizložbu kad dođemo.
nu ga: 
A na leđin mu piše nešto drugo, ali nas je Pajo prosvlitlijo da to piše KARINA samo na stranjski. I unda ga je Braco priupita: "Druže karina izvolite, moremo li kako pomoć?", a Blues je nadodajo :"Gutentag!".Ovi nije ništa govorijo, nego je samo gledajo po tobusu. Paju, pa mene, pa Bracu, pa Vanzemaljca, pa Bluesa, pa se unda vidilo da on kurca nezna koji je koji, pa je gleda Sandrkana, njega je pripozna da je ćuko, pa Antuku, pa jopet okolo, pa jopet Antuku, i unda se zapiljijo u Antuku i upita:"Votisdis?", a mi smo uglas odgovorili :"ANTUUKAAAA!". Unda nas opet ništa nije pita nego je samo gleda. A unda se je čulo kako češe glavu, iz kraja tobusa i nešto mrmlja. Pajo ko naš precjednik puta je odma odletijo u kraj tobusa vidit šta je Karini, a unda nas je sve zva tamo. Da vidimo. Karinu.Kako se sjeba kad je vidijo ovi prizor:
i ovi prizor isto:
I nije pita šta je to. A da je pita mi bi mu uglas odgovorili:"VINČINAAAA".
Undak je on nako zbunjen izaša vanka, a kolega, njegov, nan je nešto reka i da nan papire. Braco kaže da nije ništa ružno reka. I dobro je što se sjeba od vinčine pa nije ni primjetijo oni moj antikvitet, jerbo mi se čini da se još vozamo po Evropan.
Eto nas opet sutra s novin pizdarijan...
Živi bili!!!
još DAN PRVI, pojašnjenja i ostalo!
Ovo sad pišem dok se spremamo potrpat u tobus i krenit u Zinbabvej. Upozorijo me Blues da nisan spomenijo njegovu putnu gangrenu ni pajin proljev, isto putni, pa evo sad spominjen! Evo spomenijo sam, koji ti se kurac triba sutin hvalit, ali neka, ja spomenijo! Pojašnjenja se odnose na to da san kako san pisajo o rutan, zaboravijo pisat o nami, pa moran koju riječ. Ja van se dragi naši osjećam ko HOMER, pisajući ove pisane zapise, jerbo će ova grupa, što ćete imat priliku i sami vidit, činit čuda po svitu, dok nedođemo u Zinbabvej. kako su nam naši doušnici javili u Zinbabveju sve vrvi od crnaca, jerbo su oni tamo se rodili, i to je zapravo kako oni kažu njijova zemlja, i od pigmejaca isto. E, more dok mi ne dođemo pa uspostavimo strahovladu! da bi se bolje uklopili u lokalno stanovništvo, ijako smo mi vrlo dobro uklopljeni u LOKANJE, morarali smo se prerušit, i to van izgleda vako:
PAJO PAKSU
BRACO
VANZEMALJAC
BLUES
KRAL
Sad nan je jedini problem, kad malo popijemo dogovorit se ko je ko, pa ja sad i nisan baš siguran jeli ovo sad ja pišen ili neko od njih. Narafski Sandrkana i Antuku nismo maskirali, jerbo nisu tili mirno stat, pa smo drugarski uglas rekli:KO JI JEBE!
Javljamo se poslje s prvoga stajanja.
E, da i nabavili smo još jedno oružje, Braco inzistirajo( nije bilo puvalica koje je tražijo, pa mi kupili slično, samo što ne pušeš nego navlačiš)
I još smo kupili i oznake za wecej,kad smo bili tamo, i to ćemo stavit u naš wecej u kolibi od pruća i devinih govana, koju je Braco već rezervirajo!!
I NA KRAJU NAPRAVLJEN JE PLAN TRENINGA SA ANTUKON, NAPORED, JEDAN IZA DRUGOGA TRENIRAMO PO SATIPO AKO KOGA ANTUKA NE ZAPIZDI NOSON.
ŽIVI BILI!!
četvrtak, 13.04.2006.
DAN PRVI PUTEŠESTVIJA(ZA Zinbabvej spremni....)
Ko i svaka iole ozbiljna skupina svjeckih putnika mi smo isto ujutro sili oko vatre i dogovarali rutu!
prvo smo šarali rute po globusu, ali unda niko ništa nije mogajo svatit, kako se globus stalno okreće, poglavito kad drkaš rukam po njemu. Zato smo uzeli veliku kartu svita, što je isto ko globus ali se ne okriće,jerbo s druge strane nema ništa, pa štaš unda okrićat. I svak je rećemo unda ucrtajo rutu po svome, po bojan ćete raspoznat čija je koja ruta. To vam je izledalo ovako:
Pajo ko predcjednik puta-crno!
Braco ko komadant ekspedijxcije-plavo
Blues ko neznan šta- zeleno
Ja ko časnik za siguranje situvacije- crveno
i Sandrkan ko ćuko-rozo
Dobro smo sagledali situavaciju i pošto nan je ona sličila na govno, opet smo je sagledali! I undak vidili, mirenjen, prstiman priko karte, da je Sandrkanova ruta najkraća i najbliža. I odmak je odbačena, jerbo on je pametan ćuko, ali je ipak ćuko, i neće nami jedan ćuko određivat rutu! Zato Antuki i nismo dali pravo glasa, jer ko zna kud bi nas on posla...
Nisan vam objasnijo da Vanzemaljac nije ucrtajo rutu iz protesta, jerbo ga nismo pustili da iđe na sateljit gledat ogozgar jer nan fali vrimena.
Kako su nan sve rute bile drage, a Irudati, svakome svoja najdraža, nismo se uspili ništa još dogovorit. Zvak je zastupa svoju rutu, jedino Sandrkan nije zastupa ništa, jer je pronašajo na Antuki zadnju desnu nogu, pa mu je glođajo dok ga ovi nije onin svojin noson zapizdijoi odbacijo tristačetresčetri metra daleko od našeg tobusa. pošto se još nismo dogovorili, to jelde, znači da nismo još ni pošli... Ako bude danas javit ću van, nosin leptop i fotopreparat, pa ćete znat...živi bili!!!
srijeda, 12.04.2006.
ZA ZINBABVEJ SPREMNI! ili " Bjeg po krugli zbog usranijeh gaća i jebenog wc-ja "
Kako valjda sami već znate, a poglavito oni koji čitaju Republiku Vinkovci, naš drug i kolega Pajo je imo stanovitih problema u jednom wc-ju. Njemu ih skrivijo neznani junak u plavoj košulji i riflam. Kad su to čuli gospoda Braco i Vanzemaljac, stadoše u obranu Paje našega i pođoše tražit neznanca. Al avaj! Nađoše ga na nekoj slici, i učini im se povelik, te odlučiše napravit zbjeg u Zinbabvej, da ne bi bilo sranja!
Kako sam ja vrlo duševan, nisam ih mogajo pustit da iđu sami, te odlučih i ja s njima na put. Zbog zaštite, i zbog toga da mi guzica vidi puta! I Pajo će s nami! I još poneki... A ja ću vam opisati pripreme za put:
ovo je tobus kojega smo unajmili za ovo egzotično putovanje:
je malo stariji ali pali ko zmaj!!!
e, a vamo iđemo:
nabavili mi po zapovjedi vođe puta komadanta Brace i bačve s crnim koje ćemo nosit:
s nami iđe i Vanzemaljčev vjerni drug Sandrkan, pa smo i njega slikali: 
I tako se mi pomalo spremamo za zbjeg u Zinbabvej, sve zbog Pajina sranja, i dugi jezika od Vanzemaljca i Brace!!
Kako su to divije zemlje, morajo san ponit antikvitet, zaostajo iz rata nekim čudom u mene kući, u domu mom
, i natrali smo ko babu ko ženu, ko djevojku, ko šta ima da nam se pomogne spremit, dok mi degustiramo ono crno vino, što isto morete vidit na slici:
Razdragana svjetina se počela skupljat na ispraćaju, samo mi nije bistro jel to njima žajo ili drago što idemo
Eto, to su vam pripreme,e da, da nebi zaboravijo vodimo i Antuku našega trenažnoga nosroga:
, i napravili smo i probnu vožnju po dvorištu, tries metara naprid, tries nazad, i sve je proteklo u najboljomu redu, a ova slika će van dočarat stanje unutar krcatoga tobusa
eto, mi odošmo, a vi patite, sutra je prvi dan potovanja, pa će osvanit i prvi dijo putopisa, samo ne znan di, jerbo će pisat oni koji je najmanje pripit, pa more pogodit ova mala slova na tipkovnici! I jedna žalosna vijest, Ljubo nas je trebajo vozit, ali je odgodijo jer da nije još sve jamijo!
živi bili!
I znamo da kad dođemo u taj Zinbabvej, moremo lovit tigrove, laste, slonove, antilope golin rukam, ali ne smimo lovit male noplize, jer je to lokalno stanovništvo....
Pošto Braco, Pajo, Vanzemaljac, Blues i moja malenkost, odošmo u Zinbabvej, bijo sam primoran moga Wuku(beštiju koju ste imali prilike hranit, i ovim putom vam se zahvaljujem) pustit u prirodu.
Prije nego sam ga pustijo, Wuko je prošajo "surviver za vukove"- tečaj za samostalno hranjenje i vatanje zecova i ostalih poslastica. Mislijo sam ga pušćat na Velebitu, ali kako mi se nije dalo putovat, i kako mi rano krećemo pustijo sam ga u Zagrebu! Ako ga vidite, bište, jerbo mi se čini da je slabo prošajo tečaj, pa vata sve što oda, gmiže, diše i ima fotosintezu!
utorak, 11.04.2006.
inspiracijo, prokleta bila!!!
U nedostatku inspiracije, a korizma je pa se ne mogu pomoći Bracinim i Pajinim metodama, a u ovaj Veliki tjedan, odlučih Vam objaviti pjesmu!
Post će doći kasnije, kad inspiracija navali.....
***
vi koji ste sjedili
s desne strane gospođe smrti
koje je ona svojim plaštom
prekriti htjela
vi koji ste bježali
ispod teških kopita konja
koje jašu jahači apokalipse
vi koji ste sa strahom koketirali,
kraljicu smrti prezirali
vi koji ste prekoračili jaz
ljudske gluposti, samosažaljenja
vi koji ste krenuli
kad je trebalo
vi budite blaženi......HVALA VAM
petak, 07.04.2006.
udruge za zaštitu životinja, di ste???
Gledam ja tako večeras rtl i na njemu pripadajući show "Fear factor". Neću govoriti o samom šou jer to nije tema priče, ljudi koji idu zadovoljavat adrenalinske potrebe na taj način nisu baš moj tip. Ja rađe uz pivo uživam i jebe mi se za adrenalin, a btw. "nauživao" sam ga se kroz rat da mi sad stvarno nije potreban.
Nego nije to tema, nego nešto sasvim deseto!
svi znate za naše uvažene Udruge za zaštitu životinja, krzna, odnosa prema životinjama, pravo životinja na glasovanje i.t.d. E, sad svi ti tipovi koji glume veličanstvenu brigu za naše supatnike na ovoj kugli, padoše na "Fear factoru"!
Oni brane zecove, ćuke, mačke, kune, krave, i ostale mile nam beštije, al Bogami niko ne diže glas kad se kao u "F.F" zlostavljaju žohari, spuževi i rakovi?!
Kad natjecatelji gadljivo ustima čupaju iste iz jedne pregrade pa ih prije nego što povrate pljuju u drugu? Još mi u ušima ozvanjaju nevini krikovi puževa, rakova i žohara :"Nemoooj meeeeee, pliz, promašiiiiii" i plačljivi jecaji bliže i dalje obitelji žohara kojima se pred očima u onom prašnjavom skladištu događalo ovo mučenje nevinih nam i dragih prijatelja!
E, jebi ga, nabrojene vrste niti su umilne, niti imaju slatke njuškice, ni repiće, a oči je bogme teško i pronaći pa o molećivom pogledu nećemo niti govoriti. Zato naše udruge za zaštitu životinja živo boli ona stvar za napaćene glumce u šou, koji su uzgred budi rečeno pohvatani bez svoje volje, i stavljeni da zgade natjecatelje, a nas pred tv-ima zabave.
I njih je Bog stvorio, i oni su Božja bića, ma kako nam se gadili, i poručujem našetavačima po zagrebačkoj i ostalim špicama, koji glume zaštitu životinja, i poneki vjerujte vrlo dobro žive od toga, da im licemjerstvo neće proć!
Ako si ljubitelj i prijatelj životinja, onda si prijatelj svih, ma kako iste bile gadne!!!
Ali lakše je hvatati babe po gradu koje nose krzna ili falša krzna i špricati ih bojom, nego služiti onom za što se izdajete!
Prijatelji životinja, stanite u obranu i onih ružnih, gadnih, i puzećih stvorenja, pa mi onda možete prodavat pamet o zaštiti!
Nije bi bila namjera nikog uvrijedit, ali mi je to sve smiješno, ja životinje volim i držim čak, ali sam i mesožder, i nosim kožu, i btw. u tome ne vidim ništa loše. Naravno da sam protiv bilo kakvog zlostavljanja!!!
četvrtak, 06.04.2006.
proglas cjelokupnom blogerskom pučanstvu!
Ljudi moji ovo je za nevjerovati!
Tomislav Birtić, autor knjige "Kostelići-cijela istina", mi neki dan priča svoje probleme vezane za knjigu.
Pazite,on je u toj knjizi razotkrio sve gluposti koje su se događale u skijaškom savezu, a Kosteliće je opisao u svjetlu koje je realno, i kako mu je jedan prijatelj rekao:"Dokazao si da su Kostelići ljudi od krvi i mesa", te kao i svak normalan na ovome svijetu diveći im se za ono što su postigli i kako su to postigli.
Knjigu je tiskao sam u vlastitoj nakladi iz protesta prema izdavačkom lobiju u Hrvatskoj, gdje izgleda autor na kraju dobije najmanje od prodaje knjige! Da ne govorimo da ima slučajeva da su izdavači nadotiskavali knjige sami od sebe, a da autor ništa o tome ne zna, te slijedom toga ne dobije ni naknadu od prodaje crnih primjeraka. Zato svaka njegova knjiga, i mislim da je to prvi slučaj u hrvatskoj, na sebi ima hologramsku naljepnicu, tako da svak ko kupi knjigu ima na naljepnici broj knjige. nećemo govoriti o tome da takav način pomaže i poreznoj upravi, jer to nije tema priče.
To je prvi dio priče, njegovo nastojanje da se autori zaštite iz ralja ljudi koji niti pišu, niti znaju pisati, ali vode glavnu riječ što se knjiga tiče.
Drugi dio problema jest sadržaj!
kako se je autor dotakao nekakvih tabu tema, prokazao satelite koji i te kako dobro žive od Kostelića, uljuljkani u svoj zamišljeni svijet, došla je i reakcija! I sam Ante Kostelić koji u razgovoru s autorom potvrđuje navode iz knjige, poslije za jutarnji izjavljuje da u knjizi ništa nije istina(sic!), vjerojatno poguran od strane nekoga kome baš i nije stalo da ljudi pročitaju što se stvarno događa.
Knjige naravno nema nigdje, ni u recenzijama, ni u emisijama, kao da ne postoji. Kompletan aparat poslušnika je dobio zapovjed da knjigu zatre kako je god moguće, da ne vidi svjetlo dana.
Sam Birtić nije ni nervozan, ni razočaran, pa čak ni ljut. On je predpostavljao takvu reakciju i izdavača, kojima se drznuo stati na žulj, i ekipe iz ski saveza, jer ga oni ne vole još od kad je obajvio "Aferu štitnjača", koju nitko u Hrvatskoj nije htio objaviti.
Zanimljivo je reći da je u njegovoj knjizi sve jasno; tamo pričaju ljudi koji vole i ne vole Kosteliće, koji ih znaju od davnina i koji su im bili ili još jesu suradnici. Knjigu sam progutao u jednom dahu, a vas pozivam da ovim putem, ma koliko naš udio bio malen pomognemo u borbi protiv brojčano jačeg i bolje opremljenog neprijatelja!
Najkraće, ovaj čovjek je imao muda izaći sam pred publiku s takvom temom i treba mu skinuti kapu! Birta ne daj se!!!
skoro pa nagradna igra
pitanje br.2:
- šta je pranćiok?
e i još jedna stvar :
KAKO SAM DANAS REVOLUCIJONARNO NASTROJEN, POKREĆEM PETICIJU DA BRACO I REPUBLIKA VINKOVCI UNIĐU NA KUL LISTIJANERA!!!
utorak, 04.04.2006.
ječerma i prteno uže....(6)
I da ne duljimo ko sapunica, dragi moji, pajdo se našao sutradan s Aishom, ostao s njom, čak su i stan iznajmili, a on se zaposlio kod nekakvog našeg tipa u restoranu, vozio mu nabavu. Idila trajala šest mjeseci, i tad pajdo odluči, kako bi išao kući na Veliku Gospu, malo se odmoriti, vidjeti braću i sestre, i naravno pozove Aishu da ide s njim. Bio je prvi i jedini u malom selu u dalmatinskoj zagori koji je doveo ženu "iz svita", a kako bi pokazao da mu je dobro, na dernek su došli u novom opelu GT, kakav su vozile tad samo face. Pajdo se ovim posjetom malo i rastuži, između gomile ljudi koji su Aishu gledali kao 8 svjetsko čudo nije bilo njegove majke....
A ni Aishi nije bilo lako, svi je nešto pitaju, govore, a ona jadna od hrvatskog zna samo "volin te", "dobar dan" i možda još koju. Pajdo se na tom derneku povjeri obitelji, da misli da će se ženit, a Aisha, radosno zaklepeće očnim kapcima, kad su je sretno pogledali, premda nije pojma imala o čemu pričaju. Nakon slavlja vrate se u Split, budu par dana po obali, uživaju u suncu, Aisha i u moru, Pajdo malo manje, jer svih ovih godina nije naučio plivati i bilo ga strah velike vode.
Povratak u Nantes je značio i prekretnicu u njihovim životima, Pajdo se htio ženit, Aisha se odupirala, jer mora kako je znala reći, i oca i obitelj upoznati s novonastalom situacijom, a ni sestra joj baš nije davala podršku, Pajdo joj nije bio po guštu, a nikad nije objasnila zašto.
" I tako, lipi moj čovik, jedan dan ja nju upitan; Ajša krvi ti Isusove, misliš li se ti udat za me ili šta? A ona će ti meni, bogami sad kad se sitin prođu me trnci, Pajdo ne mogu! Ma šta nemoreš đava ti glavon vija, kako nemoreš? A luda ženska pomislin ti ja , al opet iđen pomalo, more bit da se pripala, pa šta ti je, pa zašto...? I undak mi se sruši svit brajo moj! Da sve je lipo, i ona mene voli, i nemere brez mene, ali se udat nesmi, jerbo je obećana, i kad bi to napravila, nebi joj bilo mista ni u rodu ni porodu. E, jebi ga pomislin ja, nemeren se ja još tuć s tvojin običajin, i sitin se jedine pametne moga ćaće; ženu traži ko i kravu, na svojo ispaši, bude li tuđa, ona uvik gladna a ti nesritan..."- tako meni Pajdo ispriča tu epizodu, i nastavi kako je sutradan otišao iz Nantesa, ostavio Aishi na komadu papira adresu i ime sela, te se vratio kući.
Po dolasku u Hrvatsku, odmah je primjetio da se turizam počeo razvijati, i on zahvaljujući svom nosu, proda opela i kupi kombi, te se zaposli u atlasu, s svojim kombijem na transferu putnika.radio je to relativno dugo a najsvjetliji doživljaj je slijedeći: " I Boga ti, zove mene ona mala vodička,a dobra bila, tila ti Isusova, dobra do Boga, da joj triba..."- na moju upadicu odgovori-"daštasan ovnu, i ne samo nju! vodičke su ti bile posebne, one su ti birale, aj đava te odnija tebe i vodičke, di san sta? E zove ona mene i kaže kako je jedna engleska familija zakasnila na autobus za dubrovnik, na aerodrom. E, i šta ću ja sad? upitan je ,a ona će ti meni da bi oni platili da ji se priveze. koliko? upitan opet ja, a ona kaže da su rekli kliko god pitan, jerbo ujitru moraju bit doma. lipo Boga mi, lipo, a kad jin iđe taj avijon? opet ja upitan, a mala kaže u četri! U četri? pa sad je podne i po"- bitno je naglasiti da se priča odvija u Trogiru u hotelu,a to je brat bratu, po magistrali više od četiri sata vožnje do Dubrovnika ljeti.
" Aj, dobro, dovezi ji, kažen ja i ona ti ji moj brajo dovede. A ružni ljudi Bože moj, blido, pa izgorilo na ovomu našen suncu, pa neke točkice po njiman, a svi oćale nose, ćaća, mater, sin i ćer, a neznaš ko je ko, svi isti" I povede naš junak Engleze u bitku s vremenom. Nije potrebno naglašavati da je stigao na avion, doduše bilo je tu nebrojeno prometnih prekršaja, i na kraju za zalaganje dobije 250 DM.
ali nije to sve. " Nu, Bogati, ja cili sritan, dovejo ji na vrime, dobijo 250 dojčmaraka, malo me pustija i stra sad kad je sve gotovo, popijen kavu u Dubrovniku i pomalo nazad za Trogir. Dođen ja tamo, kad me šef ovi vozača košto sa i ja zove odma i maše nekakvin papiron. koji je tebi đava sad, ja ti više danas ne vozijo nigdi, pomislin u sebi i dođen do njega. pokaže ti on meni papir a na papiru piše velikin slovin: COMPLAIN! Žale se englezi, da više oni nikad neće na lito ić ispod te i te paralele, da san koptlikli med i da su sritni što su živi. A mater van magare jebalo, kad je tribalo stizat avijon nisan bijo med kažen ja i pogledan ovoga šefa. Šta je ? upitan ga, a on me pogleda ko ćuko. Đava odnija tebe, engleze i med i nemed. Dajen otkaz!"
Tako Pajdo ode i s tog posla, malo poslije se okuša u ugostiteljstvu i dođe rat, a naš Pajdo ni pet ni šest nego u odoru pa na front. Bijaše i ranjen tamo. " Koje san ti ja kurčeve sriće brajo moj, eto bija si kraj mene pa si vidijo. prave borce i ratnike kad rani unda rani pošteno, a mene ovaj budalasti četnik, jeba mu ja sve, pogodi u guzicu! Neš ti rane, boli a nesmiš se falit, jer će ti se ljudi smijat..."
Ali dobro je to prošlo, i na rehabilitaciji se Pajdo spetlja s Anom, medicinskom sestrom, s kojom je i danas u vezi. I na kraju upita me:" Šta si ono pita? kad ću se ženit? nikad! Jebi ga ja tijo Ajšu ona mene nije, još ji par bilo, ona usrana ona popišana, nijedna za me"- "A Ana?"- upitam ja
" E moj brajo, ona je dobra ko kruv, i draga mi je ali jebi ga nemogu je ženit." "Zašto"-opet ja.
"OVNE ZATO ŠTO NEZNA ŠTA JE JEČERMA NI PRTENO UŽE!"
Dalje nisam ništa pitao, sjedili smo, pili kavu i uživali u proljetnom suncu.
KRAJ
Ispričavam se čitateljskoj populaciji što sam vas ugnjavio, ali moj frend je zaista svojim životom, onime što on zapravo jest i svojom dobrotom zaslužio, da neko, pa bar i ja to negdje napiše.....
hvala
nedjelja, 02.04.2006.
ječerma i znate već ....(5)
I tako naš Pajdo da otkaz, pokupi zaostalu plaću, otiđe do Abdula po harač, i u predvečerje petka se nađe u Kataru, pokupi i novce iz banke i pravac Pariz. Kad dođe u Pariz, nađe vezu za Nantes i uputi se onamo.Misli se Pajdo:" Evo mene u vrancuskoj đava joj sriću odnija, naću ja tebe Ajša da si se pod kamen skrila, samo zajeban ovi njijov jezik, ne razumin đava riči! Kliko ima ovoga truckanja do toga Nanta, i di je to uopće, kud nisan kartu pogleda, nezna ni kud se vozin. A valjda će ovi ludi kondukter vikat NANT,NANT kad dođemo. Ako ne bude vika, đava zna di triba izać..." I kondukter je vikao, Pajdo je izašao, i muvajuć se po stanici stane odjedanput začuđeno, da mu je skoro zalogaj sendvića ispao iz usta. "Stipane đavatisrićuodnija jesi to ti?" "Pajdo, pajdo moj rodjače moj, oklen ti"- zausti Stipan i bratski se zagrle. Pajdo je o Stipanu pričao:" On ti je brajo, bijo vrlo poznat tamo u vrancuskoj, svi su ti ga pozdravljali kad bi prolazijo, misije Stipan, bonžur i ostalo! I tek nakon dva miseca što san sta s njin i tražija Ajšu moju, on mi se poviri da on čisti postole. Đava odnija njega i postole, ja mislija da je on važna ćunjka tamo, kako se lipo nosi i svi ga znaju. I unda ti dođe meni u glavu da zato on nije tija ić samnom tražit Ajšu, jerbo je njemu ispodčasti tražit neku ženturaču kad ima svoj profinjeni posa. E Stipane, Stipane, mater Kata bi ti od srama umrla da je znala šta radiš, a njoj si govorija da si profesor u vrancuskoj! Ali triba bit pošten pa reć da nikad nikoga, pa ni mene nije zakinija, zajeba, i svakome bi pa i meni da krov nad glavon. I zato san ja Kati staroj kad san je vidija reka da joj je sin profesor i to ne obični nego iz bijologije!"
Na moju upadicu je li za tih par mjeseci pronašao Aishu, odgovorio je :" Đavla san crna naša, nu tebe ko da je Nant Imocki, paš nać svakoga! Veliko to brajo moj, a ti škola imaaaaa. Nego morebit da bi je ja i naša samo da san zna kako pitat, a ti vrancuski zajeban, jedva san engleski savlada...."
Razočaran neuspjehom naš junak se otisne dalje, uvjeren da će se vratiti, i pronaći Aishu,"odsad pa do sto godina" kako bi on rekao.
Pajdo se nekoliko dana poslije nađe u Frankfurtu, na Banofu, odlučan nastaviti život u Njemačkoj!
U Frankfurtu pronađe neke zemljake, i zaposli se u Franca(vranca, kako ga je on zvao) na građevini, i dani pomalo teku, a Pajdo se vrati onoj ustaljenoj taktici "poso, kuća,birtija", s dodatkom žena.
"Kako Pajdo druge žene, a Aisha?"- upitam ja jednom, i dobijem vrlo poetičan odgovor:"Ajšu volin, a ove su za razonodu zmija te neujla blesava. čovik ima potribe,a ? a? e, eto vidiš,ove su zadovoljavale potribe ovne jedan,nema to veze s volin,nevolin. jesi li sad razumijo kenjče da bi kenjče kad me tako moreš pitat!"
Da po našeg pajdu ne bi bilo sve kao po loju pobrinula se UDBA! kako je kao klinac utekao od oca, pa ovaj prijavio, tako su ga u Njemačkoj lako i našli, a njegov peh je bio što se družio s Hrvatskim emigrantima, pa ga stavilo na crnu listu. priča Pajdo:" Brajo moj, mi ti jednon, na inbisu(to su valjda oni njemački kontejneri s pićem i hranom)kad doleti auto, neki crni i brrrrrr, puca sina ti Isusa, ko da se nebo otvorilo. ja bržambolje pod onu
prikolicu. a okolo puca,viče staklo cvrči i tako ko da je bilo uru. A nije reklo mi poslje da nije trajalo ni minutu. Ubilo Nikolu, našega iz Sinja, i nekoga maloga iz Slavonije, a ranilo Antu iz Runovića.I mene Bogareti, i ja san ima ranu na nozi, ma neznan jeli bila od metka ili stakla...."
"I jeba ti to, vidijo ja da ovde nije siguro i odredin ja otić ponovo Stipanu u Nant i provat nać Ajšu"
Tako nam se Pajdo ponovo nađe u Nantesu, i nakon mjesc i pol, slučajno šetajući kroz park, onako besposlen vidi poznato lice. " Odan ja i ranin golubove, a brajo nebi ji Gospa sinjska naranila, kako su to gladne beštije. kilo kruva su pojili dok ja nisan reka ujmisusovo. I u tomu parku spazin ja žensko poznato. Ko će meni bit poznat u Nantu Bogati? Nu Ajša, je Ajša i gotovo! Pojitan ja priko parka, biće san kome ugazijo u ranu, jer to ti je čudan svit, ne idu ko mi u kućan, nego vanka po klupan i parkovin, tako da svak more vidit šta oni idu!"
Pajdo protrči kroz park i onako se zadihan zaustavi pred Aishom ....
"A ona rodjače moj, ko da je pokojnjega Glavotu vidila, kad se Antukinoj Anđi ukaziva! Ublidila i ni zuc!"
"Koji ti je đava upitan je, samo na engleski, i to se tako ovnu ne more na engleski reć, jerbo oni pričaju drgačije.
A oni mi kaže da me nije očekivala. Nu Issa ti, a ko bi me očekiva,svit je velik! A pravo za reć, nisan ni ja nju očekiva vidit! I odemo na kavu prije njezinoga vakulteta, i dogovorimo se nać kolik sutra..."
