kruh naš svagdanji ...
utorak, 18.04.2006.
zinbabvej, jebamušarenpasmater, daleko (dan prekonekoliki)
Malo se duže nismo javljali, iz razloga toga što se gorikarec u onomu ledu smrzijo i lefop! Pametni Bluz i Vanzemaljac su pridložili da ga malo zagijemo, i undak smo stali kraj neke kućice usrid ničega, jerbo vanka od ladnoće nismo mogli palit vatru. Ušli smo u kuću, domaćina nije bilo, a irudami ni Domaćih. Malo smo se zagrijali Iljičevon votkon, pa smo krenili grijat leftop.Nosali ga napored uz vatru, grlili, mazili, a on ni beee. Undak se je Pajo domislijo jadu, da ga obisimo iznad komina, tako da vatrena toplina dopre do njega. I bi tako! Mi ga obisili, ali irudati ne samo da je vatrena toplina došla do njega, nego i vatra glavon i bradon! Vako van je to na kraju završilo:
Ode kućica.I lefop.I zeru votke.I umalo i Sandrkan, da nije uvježban pa je izletijo kroz pronzor, kad smo ga mi u situvaciji di svak misli na se, već zaboravili.Samo ga je malo oprljilo.Antuku nije.Jerbo Antuka nije moga uć u kuću, jerbo su vrata bila mala.I sve se mislimo da je on možda napravijo diverziju da nas istra vanka. Ode kućica u krasan kurac, valjda se vlasnici neće ljutit.Ijonako je bila stara i nikakva. I bilo propuva u njoj!
Eto!
A sad se vi pitate kako ja pišen kad je leftop poginijo junačkon smrću, te će ga se sjetno sjećat svi naši narodi i narodnosti. Lipo pišen na novomu lefopu! Ustvari nije baš nov, ali poklon je, a poklonu se u zube ne gleda, jelda?
Uglavnon, utekli smo od toga nemiloga događaja, glavon brez obzira, i to sve nizbrdo po karti. I prije smo zamirili ić priko Tibeta.
A ti Tibetanci, vrlo smišan svit.Svi su isti, i samo nešto prkljaju sebi u bradu. I stalno se smijulju, ali nije zajebantski, nego onako lipo. I odma smo se mi snjiman skonpali.Oni nami objašnjavali Tibet, a mi njima razliku između "PIJAN" i "PIJAN KO GUZICA". Mislin da nisu svatili, jerbo su nas blido gledali, a mi smo stvarno uložili truda!A irudami nismo ni mi nji najbolje,puno nekakvi brate peripetija oko nji, neznaju jesu li kinezi ili nisu, Božetesačuvaj. E, da leftop. Leftop nan je poklonijo ovi ispod:
Mi pitali imali igdi kakav konpjutor, jerbo da smo mi svjecki putnici i da naše putopise u našoj domaji ljudi čitaju i željno iščekuju. I unda ovi sa slike,reka je da se zove Monk odleti i iz neke kuće se vrati sa kutijetinon. A unutra svega, kaže ostalo od planinara.Samo mi je čudno pogleda u nebo tada i nešto promrlja. I unutra i ovi lefop. Doduše izleda koda je osta od Marka Pola a ne od planinara, ali radi! da nije njega i Monka čitali bi vi sad kurac! Ovde nan je skroz lipo.I da nismo zapeli za zinbabvej irudami ostali bi ovde. Tišina, ništa se ne čuje nego tičice voda, ovi tibetanci kako se molu, fijuk vitrića kroz grane stolitnjih cabala i mi kako pivamo. Bože moj, je ovde lipo pivat! Ti zaurličeš, a cili Tibet ozvanja! I tako smo mi s gušton urlali dok nije doša Monk, pa nan reka da oni imaju čudan običaj spavat po noći, a bogme i seljaci isto!
Mislin ja da ćemo se mi brzo pakirat pa dalje. Sad imamo leftop, pa ćete moć čitat...
Živci bilii!!!
APDEJT
Vratite se....zaboravili ste me kod iljića....jebemu vodku, sandrkana, antuku i sve roge njegove. Smrzo sam se ko pićka brez gaćica. Vraaaaćaaaaj se vamooooo po meneeeee! Jebemutibet i sibir! ž
Te pošaljite barem antuku po mene. Iljić oštri sikiricu. Kaže da smo nešto ostali dužni. A i ženi mu kasni menestracija. Sumlja se na sandrkana. Smrzo sam se. Sva sreća da nije toliko hladno koliko je zima.
Vraaaaćaaaaj se vamooooo po meneeeee!
Jebiga to san smetnijo, tek što me je Braco upozorijo, morajo san van i to reć! naime znate da smo Vanzemaljca pokupili 22km cca, od Iljičeva sela, jerbo smo morali brzo krenit nekin čudon. E pa Vanzemaljca smo pokupili, a Bracu nismo!. Eto! I undak nan je Braco po nekakvomu poštaru posla pismo gornjega sandržaja, i mi smo pismo dobili taman kad smo našli onu kućicu iz teksta. Tako da smo organizirali akciju spašavanja, i izveli je više manje uspješno, i vratili Bracu u tobus. Sad je snami!!!
e sad živci bili!!!
