kruh naš svagdanji ...

subota, 29.04.2006.

stić ćemo mi do zinbabveja! irudami!!!

kako krenušmo iz onoga usrana Kabula, raspoloženje u tobusu ne jenjava. Nismo se prije javljali, jerbo je sad gužva u tobusu, a ja negdi zametijo leftop, pa ga nisan mogajo nać. A nisan ga baš ni tražijo previše! Jerbo smo uživali, pili i ili, i pivali. Ustvari Feby je pivala, jer ona ima sluha. Za razliku od mene, Paje i Bluza koji pivamo, čudo jedno. Nebi nan čovik da da vičemo "MIIINAAAAA", kamoli da pivamo. Ali žemske pivaju skroz dobro. I vesele su nan.Samo je Maja nas nagovarala da pokojnega Tozu pokopamo, ili mu napravimo neke držače, jerbo se stalno na nju naslanja. nismo tili! Zna Toza šta radi.A Maja će saznat!
E, dobili smo i pijesmo od one naše trojice što iđu pješke!Poslali po golubu. Mi tili goluba poslat nazad, i učinili kako je Braco zatražijo, ali tako nije moga poletit. Nebi irudami nako natovaren ni B-52 poletijo a ne ovi injuli golub. jebiga Braco, pustili smo ga nazad smo sa dvi fite kruva. Ono šta me posebno veseli je to kad pogledan lica naših suputnika u ovoj espediciji. Bože moj kako se smiju. kako su sritni! Da nemaju ušiju smijali bi se oko glave! I vrlo smo nesebični, stalno cuclamo onu vinčinu i pritome mislimo na ona tri paćenika što klataraju ko pješke, ko nanoge kroz pustinju. I nami je nji ža! I undak jopet popijemo! I jopet! pa jopet!!! Noćas smo stali se odmorit negdi, sliku van neću ni stavljat jerbo je sve ravno i pustinja.Undak smo zapivali "KAAAD SEEEE MALEEE RUUUKEEEE SLOOOOŽEEE..." i tako rastrali nekakve beštije koje su se počele skupljat oko tobusa. Jedino šta je problem je šta mi kurca neznamo kud gonimo. jednoga bedujina smo išli pitat di smo i irudami provali na svin jezicin, a on nas blido gleda. Undak smo se vratili u tobus i dogovarali kako ćemo pitat. pa smo išli dva po dva do njega. Ja i Pajo smo pitali na naški.Blido nas je pogleda i reka nešto ko :"alumfuder bahte lisu trom" i undak smo mi njega gledali ko telad. Undak je išla druga pa treća grupa, i sve tako dok nismo na kraju poslali Mamu44 i Ariannu. Ošle nji dvi i ne vraćaju se dvajest minuta. Mi čekamo. Pa još ji nema dvajest minuta. A mi jopet čekamo u tobusu. Nakon još petnest minuta taman smo se tili pomolit za njijove duše, jerbo ili ji je ubijo ili otejo. Nami svejedno kad nisu snami! Ali undak je Pajo rekajo da bi ji mogli poć tražit. i ja uzmen antikvitet, a Pajo puščetinu što je slatkogrko zaminila za magarce u kabulu i krenemo. Kad smo došli isprid šatora, čuli su se neki glasovi. kad smo pogledali imali smo šta i vidit; Bedujin sidi na podu, prikrižijo ruke iznad glave, a Arianna i Mama44 stoje iznad njega. "Jebemusunpor šta radite vas dvi?"- priupita Pajo umilno, a nji dvi će uglas ;" dogovaramo se sa bedujinon di smo!". "Kako se tako dogovarate?" upitan ja, A Mama44 me pogleda krvavin očiman i kaže:"jebomupasdevu, sve nezna ni jedan jezik. a kad smo ga počele trest priča ko grlica! i to na svin jezicin! tijo nan je ukrast tobus! i to nan je reka!" a Arianna se nadoveže"Pa smo mi malo zube prošetale! oće se on snami zajebavat?!". Izvučemo ji iz šatora i spasimo bedujina koji nas je gleda očiman punin zahvalnosti. Još je nešto Alaha spominja. Tako smo doveli Mamu44 i Ariannu u tobus, zatvorili vrata, Bluz je upalijo tobus i jopet smo krenili. Feby je opet zapivala, ovi put neku francusku šansonu pa ju je neko gađa papučon. Mislimo da je Kvadar. Ona kaže da nije. A Feby je prominila repertoar! Vozili smo se neko vrime kad je toza upita ove dvi ksene-ratnice:"I di smo sad?" Uglas su odgovorile:"Dok smo ga mlatile, zaboravišmo pitat!" "E, JEBIGA!" komentirali smo svi zajedno! NIIIJEEE MEENEEE DUŠOOOO UBILLLOOOOO, UBILOOOO VINOOOO CRRRVENOOOO ...orilo se iz tobusa
živci bili!!!

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv