kruh naš svagdanji ...
petak, 14.04.2006.
još DAN PRVI, pojašnjenja i ostalo!
Ovo sad pišem dok se spremamo potrpat u tobus i krenit u Zinbabvej. Upozorijo me Blues da nisan spomenijo njegovu putnu gangrenu ni pajin proljev, isto putni, pa evo sad spominjen! Evo spomenijo sam, koji ti se kurac triba sutin hvalit, ali neka, ja spomenijo! Pojašnjenja se odnose na to da san kako san pisajo o rutan, zaboravijo pisat o nami, pa moran koju riječ. Ja van se dragi naši osjećam ko HOMER, pisajući ove pisane zapise, jerbo će ova grupa, što ćete imat priliku i sami vidit, činit čuda po svitu, dok nedođemo u Zinbabvej. kako su nam naši doušnici javili u Zinbabveju sve vrvi od crnaca, jerbo su oni tamo se rodili, i to je zapravo kako oni kažu njijova zemlja, i od pigmejaca isto. E, more dok mi ne dođemo pa uspostavimo strahovladu! da bi se bolje uklopili u lokalno stanovništvo, ijako smo mi vrlo dobro uklopljeni u LOKANJE, morarali smo se prerušit, i to van izgleda vako:
PAJO PAKSU
BRACO
VANZEMALJAC
BLUES
KRAL
Sad nan je jedini problem, kad malo popijemo dogovorit se ko je ko, pa ja sad i nisan baš siguran jeli ovo sad ja pišen ili neko od njih. Narafski Sandrkana i Antuku nismo maskirali, jerbo nisu tili mirno stat, pa smo drugarski uglas rekli:KO JI JEBE!
Javljamo se poslje s prvoga stajanja.
E, da i nabavili smo još jedno oružje, Braco inzistirajo( nije bilo puvalica koje je tražijo, pa mi kupili slično, samo što ne pušeš nego navlačiš)
I još smo kupili i oznake za wecej,kad smo bili tamo, i to ćemo stavit u naš wecej u kolibi od pruća i devinih govana, koju je Braco već rezervirajo!!
I NA KRAJU NAPRAVLJEN JE PLAN TRENINGA SA ANTUKON, NAPORED, JEDAN IZA DRUGOGA TRENIRAMO PO SATIPO AKO KOGA ANTUKA NE ZAPIZDI NOSON.
ŽIVI BILI!!
