kruh naš svagdanji ...
četvrtak, 13.04.2006.
DAN PRVI PUTEŠESTVIJA(ZA Zinbabvej spremni....)
Ko i svaka iole ozbiljna skupina svjeckih putnika mi smo isto ujutro sili oko vatre i dogovarali rutu!
prvo smo šarali rute po globusu, ali unda niko ništa nije mogajo svatit, kako se globus stalno okreće, poglavito kad drkaš rukam po njemu. Zato smo uzeli veliku kartu svita, što je isto ko globus ali se ne okriće,jerbo s druge strane nema ništa, pa štaš unda okrićat. I svak je rećemo unda ucrtajo rutu po svome, po bojan ćete raspoznat čija je koja ruta. To vam je izledalo ovako:
Pajo ko predcjednik puta-crno!
Braco ko komadant ekspedijxcije-plavo
Blues ko neznan šta- zeleno
Ja ko časnik za siguranje situvacije- crveno
i Sandrkan ko ćuko-rozo
Dobro smo sagledali situavaciju i pošto nan je ona sličila na govno, opet smo je sagledali! I undak vidili, mirenjen, prstiman priko karte, da je Sandrkanova ruta najkraća i najbliža. I odmak je odbačena, jerbo on je pametan ćuko, ali je ipak ćuko, i neće nami jedan ćuko određivat rutu! Zato Antuki i nismo dali pravo glasa, jer ko zna kud bi nas on posla...
Nisan vam objasnijo da Vanzemaljac nije ucrtajo rutu iz protesta, jerbo ga nismo pustili da iđe na sateljit gledat ogozgar jer nan fali vrimena.
Kako su nan sve rute bile drage, a Irudati, svakome svoja najdraža, nismo se uspili ništa još dogovorit. Zvak je zastupa svoju rutu, jedino Sandrkan nije zastupa ništa, jer je pronašajo na Antuki zadnju desnu nogu, pa mu je glođajo dok ga ovi nije onin svojin noson zapizdijoi odbacijo tristačetresčetri metra daleko od našeg tobusa. pošto se još nismo dogovorili, to jelde, znači da nismo još ni pošli... Ako bude danas javit ću van, nosin leptop i fotopreparat, pa ćete znat...živi bili!!!
