kruh naš svagdanji ...
srijeda, 19.04.2006.
igijena naša osobita...na putu u zinbabvej...
Kako i priliči svjeckin putnicin, mi se do dolaska u Tibet nismo prali izvanka. Iznutra svakodnevno, što vinčinon, što votkon. Kad smo primjetili da se lokalno pučanstvo neće druži snami, a irudami ni monk ne primiče bliže od 10 metara, upitali smo se šta je razlog tomu??? I unda je Braco pita, da čujemo li se možda? Čujemo se čujemo, spusti ruku zmijateneugrizla- odgovorili smo složno.No međutizin primjetili smo da se i Antuka udaljava od nas, a Sandrkan nije, jerbo je smrdijo gore nego nas pet, pa ga nijedna kuja nije tila ni pogledat, a kamoli ponjušit. I unda, nakon natjecanja u tomu ko više smrdi, di se nismo mogli odlučit za pobjednika, jerbo je vako glasajo se žiri:
- Pajo- najviše se čuje Braco
-Braco- meni se najviše čuje Kral
-Vanzemaljac- najmi smdi Pajo
-Blues- Vanzemaljac smdi do neba, moj glas njemu
-Kral- irudami Bluz ti si najgori
i kako je bilo neodlučeno, odlučili smo da najviše smdi Sandrkan, i da se moramo pod hitno oprat, jerbo cvićei trava venu kud prolazimo. Još će nas tibetanci tužit za uništenje flore i faune. Prvo svega smo odredili oprat živine, jer su nas seljaci čudno gledali cilo vrime, pa nismo znali šta oće. Kako bi vi dragi naši čitatelji se uvjerili i bili sigurni da sad mirišemo ko cvitići, ja san to sve slikajo, a dok san se ja pra neko je drugi slikava, činimise Monk. Evo pranja Sandrkana:
Antuku smo pustili da se sam pere jerbo je malo nervozan, otkad smo ga odvojili od one krave u sibiru, biće je jadan još nije pribolija:
I undak smo mi Monka pitali, da di bi se mi mogli oprat? Reka je da doli u selu imaju misto di se ljudi peru i da moremo tamo;
Samo, kako vidite na pičkersu, oni vole, mislin ovi seljaci, kad se neko iđe kupat, i undak bržambolje se pridružu, morebit da tako štedu vodu. Nami to nije bilo osobito drago, da nan svaka pizda gleda guzice, pa san ji zato ja na slici zacrnijo, ovi zabilijo. Ko van je kriv kad niste snami, pa da vidite ta čudesa...
Dok smo se istušinrali, moran priznat, da se tijekon tuširanja niko od nas nije saginja po sapun, jerbo ako su se spremni snami kupat, đava zna našta su još spremni! Kad smo završili sa kupanjon pranjen čvalja i pravljenjon frizura dali smo se u pranje robe. Samo sutin ovde ima jedan mali problem; ti baciš u rjeku, ona odnese, i sve tako... Poslje smo se domislili jadu, pa smo se podilili, ja i Braco smo ušli u rjeku i vatali ono što je ponila, vanzemaljac i Pajo su vadili iz rjeke, a Bluz je baca robu u rjeku. Tizin načinon smo uspili čak i spasit nešto robe:
Posli smo napravili i spisak robe što je ostala, pa van ga prikazujen u cjelosti:
*čarapa plava-1 kom
*donje gaće( ovde su svačije ubrojane)-6 kom
*čarapa siva - 3 kom
*majica bila-2kom
*majica plava-1 kom
*čarape višebojne-1kom
*košulja plava-1 kom
* sokolska majica-3 kom
*gaće duge-2 kom
*gaće kratke- 2 kom
*čarapa crna-1 kom
E to je spisak!Malo nan fali čarapa i donji gaća, đavaodnijairjeku, ali mislin da ćemo od Monka uspit dobit štogo robe što je ostala od planinara, ili ćemo pitat da nan seljaci posude samo do zinbabveja, pa ćemo jin vratit. Ma rješit ćemo to nekako, ijako ima prjedloga da robu više ne peremo, sebe moremo kadikad, ali robu nan ove divije rjeke odnesu i šta unda? Eto sad smo mirluhni, i odma nas svi bolje prihvaćaju, i Sandrkana isto. Braco i Pajo su ugovorili i večeru u glavara sela, a čini mi se da on ima nekoliko žemske dice.Mislin da zato i oće nji dva tamo na večeru! Javljan se sa novin vjestiman kako bi amerikanjci rekli NBM
živci bili!!!
