kruh naš svagdanji ...
petak, 14.04.2006.
DAN DRUGI (konačno pošli...za Zinbabvej spremni!)
Nakon što smo se prerušili, i naravno rutu nismo izabrali, potrpali smo se u tobus i dogovrili sljedeće; Ko vozi, taj vozi kud on oće, kako god cesta pita, ali prije ili kasnije moramo doć u Zinbabvej! Nisan van odma pisa da smo pošli jerbo smo se bojali gužava na ulican naših gradova dok bi nas naši građani u gradovin, a seljani u selin ispraćali. Tako smo iz Hrvatske,utekli tiho i bilo bi i neprimjetno da nismo uzeli ovi tobus!isto smo se složili da smimo stat usput samo 9 puta u jednomu satu, i nikako ni pod kojin uvjetim više. Demokratskin glasanjen, između Vanzemaljca, Brace, Bluesa i mene, izglasovali smo da Pajo prvi vozi. On nije se glasajo, jerbo je bijo na pišanju, u društvu Sandrkana, koji isto se nije glasajo,odnosno nije mu prihvaćen lavež. Nakon nekoliko puta što smo stali po 9 puta, i svaki put čudnim čudom odma tražili grmlje za pišanje naišli smo na ovo: 
Narafski, kako smo mi odman svatili jerbo smo svjecki putnici, to je bila nečija granica. jedino nismo skontali čija!Dali smo papire poslušno, i baš pričali kako su se dobro sakrili, bolje nego oni koji oće prić granicu da ji ne uvatu, kad je banija jedan od onih što mu piše KARINA na leđin, i uputijo se kroz tobus.E tu san ga slikajo, da imamo u kolemkciji, jerbo ćemo napravit i fotoizložbu kad dođemo.
nu ga: 
A na leđin mu piše nešto drugo, ali nas je Pajo prosvlitlijo da to piše KARINA samo na stranjski. I unda ga je Braco priupita: "Druže karina izvolite, moremo li kako pomoć?", a Blues je nadodajo :"Gutentag!".Ovi nije ništa govorijo, nego je samo gledajo po tobusu. Paju, pa mene, pa Bracu, pa Vanzemaljca, pa Bluesa, pa se unda vidilo da on kurca nezna koji je koji, pa je gleda Sandrkana, njega je pripozna da je ćuko, pa Antuku, pa jopet okolo, pa jopet Antuku, i unda se zapiljijo u Antuku i upita:"Votisdis?", a mi smo uglas odgovorili :"ANTUUKAAAA!". Unda nas opet ništa nije pita nego je samo gleda. A unda se je čulo kako češe glavu, iz kraja tobusa i nešto mrmlja. Pajo ko naš precjednik puta je odma odletijo u kraj tobusa vidit šta je Karini, a unda nas je sve zva tamo. Da vidimo. Karinu.Kako se sjeba kad je vidijo ovi prizor:
i ovi prizor isto:
I nije pita šta je to. A da je pita mi bi mu uglas odgovorili:"VINČINAAAA".
Undak je on nako zbunjen izaša vanka, a kolega, njegov, nan je nešto reka i da nan papire. Braco kaže da nije ništa ružno reka. I dobro je što se sjeba od vinčine pa nije ni primjetijo oni moj antikvitet, jerbo mi se čini da se još vozamo po Evropan.
Eto nas opet sutra s novin pizdarijan...
Živi bili!!!
