Pregled posta

dođošmo u Kabul (jebamepasakonismo!!!)

Zadnji put smo se javili nekih 250km od Kabula. E, u ovo vrime što ste se vi mislili di smo zapeli, a oni ostatak ove dične skupine svjecki putnika se krijo po Kabulu i smrzava se, što od straja, što od ladnoće, i mi smo imali problema. One budaletine u Parkingstanu su nan probile gumu kad su ono pucali za nami, prija nego što smo mi upotribili antikvitet pa ji razguzili ko guda masnu kesu! Mi smo van tek na stajanju skontali da nan tobus sporije iđe i da je nagnut udesno, ne zato što je Antuka odredijo spavat na desnoj strani nego zato jerbo nan je guma prazna. Undak smo minjali gumu. Ljudi moji je to zajeban posa. Puno nan je tribalo. Tribalo bi nan i više da nismo priskočili Paji u pomoć i pomogli mu podignit tobus. Jerbo on to sam nije moga. A proba je. Više puta. I sad ga boli oko jaja. Braco je pogleda i reka da ima kilo. Ne znamo čega! Kad smo prominili gumu vidili smo da sad tu felgu triba stavit sgumon na tobus. Unda smo svi digli a Blues je stavijo gumu. I felgu. Na tobus.
Undak su nas Braco i Vanzemaljac izvjestili da po njijovin obavještajnin podacin oni seronja u riflan i plavoj košulji je u Kabulu. Nije da ga se nji dva boje nego ga ne bi tili vidit. Zato su odredili da uzjašu Antuku i krenu mimo Kabula pa jih mi pokupimo kad prođemo Kabul. Ako jih promašimo undak se vidimo u Vesne i Boruta u Izraelu. Lipo smo skinili gaće, izljubili se i taj mali dijo ove naše espedicije je krenijo svojin puton. Đava zna šta će bit s njima trojicon!
Ka smo se rastali mi smo za neki cirka otprilike 13 minuta i 28 sekundi ušli slavodobitno u Kabul.
Na ulazu u ovi kako ga oni zovu grad (jebajihgrad) smo potrali Bluesa iz tobusa ko izviđaća i gledali oće li ga zatuć. Kako ga nisu zatukli undak je on napravijo ovi pičkers povijesni o olasku našega tobusa u ovi dični "grad".


Kad smo unišli, a valjda smo unišli ovo njijovo govno od grada tek smo unda bili u problemin. Irudami, svaka ulica ista, asvalta nema i sad ti nađi one naše! U jednomu trenu Pajo je uzviknijo: "Jebentisunpor, najebašmo! Svi trču prema tobusu!" I stvarno su svi trčali prema tobusu. Ko da bonbone dilimo! Ili ko da nas oće zatuć! Blues je to ovjekovječio da one tri izdajničke duše (ako se izvučemo odavle) vidu kako su drugove prepustili jačemu i nadmočnijemu neprijatelju.

Nu ji kako trču irudati!


Tek ka su došli ublizu a ja se već postavijo na antikvitet vidili smo da oni tako dočekuju svako avuto. Osim oni avuta što su išarani od američke vojske. Nji dočekivaju drugovačije.
Undak smo jih priupitali di su oni naši, neću van ođe pisat di su nas sve uputili, ali su opet nakraju bili dobri i uputili nas na pijacu da bi naši morali bit tamo. Za infromaciju smo jin dali 4 monture od Monka što su mu ostale. Zaboravijo ponit ka je ono izlazijo iz tobusa.
I tako mi dođošmo na pijacu. Kad tamo, imaš šta i vidit! Svi zamotani, irudami, ko da su na sjevernomu polu a ne ode na +80!


Ka smo mi to vidili odlučili smo prvo poslat Sandrkana da ji onjuši i da nađe naše. Sandrkan je tu mogućnost odbacijo imidijetli ćin je vidio kuju koja mu je zamavala repon. Undak smo se popeli na tobus i telarili s njega: "MAAAMAA! FEEEBI! SEEELMAAA!" i tako... Koji put smo viknili i:"NAAAAŠIII!"
I jopet nan se nije niko odaziva. Al su nas zato svi čudno gledali. Nije bilo druge a ni treće, o petoj da ne govorimo, nego da se uputimo u ti svit i da ukupimo ostatak espedicije. Rezuktati sljedeći: Pajo dovejo dvi, obe krive. Blues dovejo sedan, od toga tri naše. Kral dovejo četri, od toga jedino pokojni toza naš. Undak su same do tobusa došle Mama44, Slatko grko, Feby i Maja, zamisli irudati, one bile u kupovini. Koji ćeš kurac ode kupit?!? Nije bitno, važno da smo se mi našli. Undak smo našli nekoga Abdula, mensećini da se ode svi zovu Abdul, i zakupili od njega za nekakve tibetanske kobasice (smrdljive gore od nas pa jih nismo ni ili) prostoriju za samstanke. U tu prostoriju smo unili kartu i objasnili novima kud mi mislimo ić za Zinbabvej. Usputbudirečeno, više niko ne zna zašto mi iđemo u Zinbabvej, ali iđemo dalje. Ne mere se sad nazad. Novi morebit ne znaju da to što mi sad šaramo po karti ne znači ni kurca jerbo smo tako šarali i prije polaska pa smo opet odali kako testa pita.
Taj je istorijski samstanak isto uslikan da bi vi, drago naše čitateljsko pučanstvo vidili kako se ova budalasta ekipa koja nas je čekala prisvukla da ne privlače pažnju. Zato ni nama nisu privukli pažnju!
I zato jih je bilo teško nać.

Nu našta sliče!!!


Zbog radi lakše orjentacije, a irudami i da se oni pripoznaju stavili smo na sliku ko je ko. Jedino se Toza ne vidi najbolje jerbo je mrtav pa ga je tribalo pridržavat. Viri mu zeru glave. Nakon samstanka i dogovora, diljenja novi donji gaća što je Arianna ponila (Bog joj da zdravlje!) natrali smo i njizi da se prisvuku da liče na normalnu čeljad. Undak smo se ukrcali u tobus, zapivali i krenili, akoBogda, nać ovu trojicu naših i undak za Izrael pa undak u Zinbabvej. Eto!

Živci bili!


Post je objavljen 27.04.2006. u 00:57 sati.