kruh naš svagdanji ...
srijeda, 12.04.2006.
ZA ZINBABVEJ SPREMNI! ili " Bjeg po krugli zbog usranijeh gaća i jebenog wc-ja "
Kako valjda sami već znate, a poglavito oni koji čitaju Republiku Vinkovci, naš drug i kolega Pajo je imo stanovitih problema u jednom wc-ju. Njemu ih skrivijo neznani junak u plavoj košulji i riflam. Kad su to čuli gospoda Braco i Vanzemaljac, stadoše u obranu Paje našega i pođoše tražit neznanca. Al avaj! Nađoše ga na nekoj slici, i učini im se povelik, te odlučiše napravit zbjeg u Zinbabvej, da ne bi bilo sranja!
Kako sam ja vrlo duševan, nisam ih mogajo pustit da iđu sami, te odlučih i ja s njima na put. Zbog zaštite, i zbog toga da mi guzica vidi puta! I Pajo će s nami! I još poneki... A ja ću vam opisati pripreme za put:
ovo je tobus kojega smo unajmili za ovo egzotično putovanje:
je malo stariji ali pali ko zmaj!!!
e, a vamo iđemo:
nabavili mi po zapovjedi vođe puta komadanta Brace i bačve s crnim koje ćemo nosit:
s nami iđe i Vanzemaljčev vjerni drug Sandrkan, pa smo i njega slikali: 
I tako se mi pomalo spremamo za zbjeg u Zinbabvej, sve zbog Pajina sranja, i dugi jezika od Vanzemaljca i Brace!!
Kako su to divije zemlje, morajo san ponit antikvitet, zaostajo iz rata nekim čudom u mene kući, u domu mom
, i natrali smo ko babu ko ženu, ko djevojku, ko šta ima da nam se pomogne spremit, dok mi degustiramo ono crno vino, što isto morete vidit na slici:
Razdragana svjetina se počela skupljat na ispraćaju, samo mi nije bistro jel to njima žajo ili drago što idemo
Eto, to su vam pripreme,e da, da nebi zaboravijo vodimo i Antuku našega trenažnoga nosroga:
, i napravili smo i probnu vožnju po dvorištu, tries metara naprid, tries nazad, i sve je proteklo u najboljomu redu, a ova slika će van dočarat stanje unutar krcatoga tobusa
eto, mi odošmo, a vi patite, sutra je prvi dan potovanja, pa će osvanit i prvi dijo putopisa, samo ne znan di, jerbo će pisat oni koji je najmanje pripit, pa more pogodit ova mala slova na tipkovnici! I jedna žalosna vijest, Ljubo nas je trebajo vozit, ali je odgodijo jer da nije još sve jamijo!
živi bili!
I znamo da kad dođemo u taj Zinbabvej, moremo lovit tigrove, laste, slonove, antilope golin rukam, ali ne smimo lovit male noplize, jer je to lokalno stanovništvo....
Pošto Braco, Pajo, Vanzemaljac, Blues i moja malenkost, odošmo u Zinbabvej, bijo sam primoran moga Wuku(beštiju koju ste imali prilike hranit, i ovim putom vam se zahvaljujem) pustit u prirodu.
Prije nego sam ga pustijo, Wuko je prošajo "surviver za vukove"- tečaj za samostalno hranjenje i vatanje zecova i ostalih poslastica. Mislijo sam ga pušćat na Velebitu, ali kako mi se nije dalo putovat, i kako mi rano krećemo pustijo sam ga u Zagrebu! Ako ga vidite, bište, jerbo mi se čini da je slabo prošajo tečaj, pa vata sve što oda, gmiže, diše i ima fotosintezu!
