kruh naš svagdanji ...
nedjelja, 16.04.2006.
Za Zinbabvej spremni!!! (putešetvije zbog usranijeh gaća, i jebenog weceja)
Kako i sami znate, mi smo se uputili! Nakon događaja sa one nečije granice, stali smo na odmor i dobro se zamislili! Vanzemaljcu je prvon pala ideja na glavu, da bi morebit tribali okrenit u drugomu pravcu, jerbo smo ošli krivo ,kaže on. Sandrkan se je samo smijajo, onako po pasje, i Blues je skontajo da se on to nama smije jer smo falili, pa ga je svin šuton opizdijo među neuhranjena rebra. Sandrkan je odletijo par metara i pao pravo Paji na volej. Pajo je ponovijo radnju. Sandrkan se više nije cerijo! Antuka je samo zamišljeno gledajo u daljinu priko kemijskih veceja koji su posloženi uz cestu. Undak smo skupili glave, popili malo vinčine i odlučili da ćemo vozit desno! Pogotovo kad smo vidili znak na testi: 
Tako smo mi krenili desno, i vozili se, stajali, pili, žderali, trenirali, pili, vozili, stajali, vozili, pili, i undak smo prominili vozača, jerbo je Pajo već tri puta zaspa za volanon, pa smo mi udjelili drugarsku kritiku, i odjebali ga sa vozačkoga mista, jerbo nan je bijo pun kurac izvlačenja tobusa ponovo na testu. Teste su bile sve zajebanije, a mene dopalo da vozin. Na tramzistoru svira "Pišonja i Žuga", od Zabranjenoga pušenja i mene negdi u po noći stisne! Šta oko srca, šta mjehur. I ja stanen i popišan se, a Irudati ladno toliko da san piša kocke leda. Narfski da mi pojma nemamo di smo, a noć, a ladno. Izađoše i oni iz tobusa, svi se smrzi ko nika stvar i undak naš pametni Braco zaključi: Ovo ođe nije afrika, jerbu na slikan iz afrike, su svi u kratkin majican, a ovđe se nemere ni u jaketi."
Vratimo se u tobus, odspavamo i ujutra se probudimo s prvin zrakan svjetla. I skontamo da smo se okočenili od ladnoće, jedino Vanzemaljac nije, jerbo se pokrijo Sandrkanon. Nastavimo mi dalje i kod prve kuće koju smo vidili stanemo i iđemo upitat dismo.Evo kuće i dotične osobe koju smo pitali:
"Baba di smo? Babaaaaa?"- telarili smo iz tobusa a baba nas nije jebavala dva posto. Undak je Pajo reka:"Morebit nagluva", pa smo jače telarili.Kad nas opet nije jebavala ni po posto sitili smo se otvorit prozor, i primaknit se bliže babi, jerbo smo telarili sa 500 metara cca. Kad smo došli blizu babe i otvorili vrata tobusa, vidili smo da je baba zamantala. Morebit od alkoholin para, a more bit i od smrada nogu, jerbo noge više smrde kad ji ne pereš, a mi ko pravi svjecki putnici nismo imali di oprat noge, a vinčinu nismo tili trošit na te površne pizdarije. Došla baba sebi, i gleda nas u čudu, svi joj isti, a Irudami i govorimo uglas. "Di smo baba,dismo?"- upitasmo ponovo, a baba šuti, pa unda nešto prozbori na nokojemu čudnome jeziku. Jeba ti svit koji nezna rvacki, zaključismo i undak smo je upitali na engleski. Bab se okrene i zaurla prema kući: "Vladimire Iljiču" i uto izađe nekakv tip iz kuće i dođe do nas."Kenaj hepj ju?"-pita Iljič
"Dašta nego moreš, odgovorimo ko zbor bečkih dječaka, vere are vi nau?. "In Sibirija"- kaže on, a nama pade mrak na oči."Kralu, jebamupasmater,kud si vozijo?"- upitaše me suputnici, umilno, dok jin se neka pjena slivala niz krajove usta. "Irudati, kako testa pita,samo teston!"- odgovorin ja, i nastavin"a kad ste tako pametni šta vi niste vozili jebamušarenpasmater"
Morebit da bi tude pala i prva svađa, da Iljič nije rekajo, da dođemo u kuću i da ima votke. Tad je svađa umrla, a mi se uputili u kuću i uživali.Sandrkan je naša nekakvu kuju, pa je skaka po njoj i na pasji joj govorijo da je samo zbog nje doša s ovon munjenon ekipon ovde. A kad mu je okrenila guzicu unda je bijo cili sritan. Antuka se udvara sibirskoj kravi, ali neznan šta je bilo, ijako ga je zaljubljeno gledala. Mi smo sa Iljičen pili i žderali, i obećajo nan je da će nas sutra uputin nizbrdo na karti kako bi došli di smo pošli! Evo smo se slikali, sunjin (on čuči),a mi stojimo.Ovo se smijemo zbog votke!
P.S.Kako vidite morali smo se malo odmaskirat, jerbo se nismo ni među sobon pripoznavali, a Iljič nije kurca tebe kužijo. Maskirat ćemo se ponovo kad ubodemo tu afriku jebajojšarenpasmater!
Znači ujitru iđemo dalje, pa ćemo vidit....
Živci bili!!!
