Komentari

fragmenti2.blog.hr

Dodaj komentar (12)

Marketing

  • V

    A što je s vama... kada pogledate oko sebe, jeste li zadovoljni svojom slagalicom?

    avatar

    04.03.2023. (08:22)    -   -   -   -  

  • Kockavica

    Nisam znala. Moja sućut.
    Zadovoljna koliko mogu biti s obzirom na zadane okolnosti na koje nemam utjecaja i na pamet i energiju koja mi je dana a o kojoj ovisi ono na što imam utjecaja.

    avatar

    04.03.2023. (09:37)    -   -   -   -  

  • Ypsilonka

    Moja sućut @v.

    avatar

    04.03.2023. (10:10)    -   -   -   -  

  • Flekserica

    Bojala sam se da je to razlog da te neko vrijeme nije bilo.
    Moje saučešće.
    A slagalica...Kažu da vrijeme liječi rane a kod mene baš obratno. Dok je bilo friško lakše sam se s time nosila a što je više vremena prošlo to mi teže pada da ih više nema.

    avatar

    04.03.2023. (10:16)    -   -   -   -  

  • U zvijezdama piše

    Iskrena sućut

    avatar

    04.03.2023. (10:38)    -   -   -   -  

  • jelen

    Žao mi je. Otišao je veliš mirno.
    O slagalicama neki drugi put.

    avatar

    04.03.2023. (13:26)    -   -   -   -  

  • Goddess Vesna

    Moja sućut, Velika

    avatar

    04.03.2023. (13:50)    -   -   -   -  

  • nema garancije

    Kada odu mirno i mi ostajemo u miru, moja sućut:(

    avatar

    04.03.2023. (15:17)    -   -   -   -  

  • V

    Hvala vam.

    avatar

    05.03.2023. (15:58)    -   -   -   -  

  • j.

    Iskrena sućut. Potresno mi je bilo pročitati nekoliko tvojih postova u ono doba, pa i ovaj; moji su otišli takorekuć s nogu, tako da nemam tih iskustava; da, sada je zaista najvažnije naći spokoj i složiti slagalicu. Od srca mi je drago pročitati kako si uvjerena da će se to desiti, i baš to ti želim.

    avatar

    05.03.2023. (22:14)    -   -   -   -  

  • Galaksija

    Od srca, iskrena sućut, V. :(
    Pokoj vječni daruj im, Gospodine, i svjetlost vječna neka im svijetli.

    avatar

    05.03.2023. (22:43)    -   -   -   -  

  • V

    j./Galaksija, hvala vam.

    j., da, vjerujem da će biti sve dobro. Trenutno osjećam veliki mir, pa čak i zahvalnost.
    Znam da su tvoji roditelji umrli relativno mladi, više puta si to spomenuo, i vjerujem da ti je bolno svako sjećanje na njih.
    Moja mama je mogla umrijeti s 46 godina, a nije jer sam ja bila uz nju, iako nisam trebala biti, i ostala je živa prvenstveno zbog moje brze reakcije. Da je tada umrla vjerojatno bi i na mene takva rana smrt ostavila velikog traga. Tata je čak nekoliko puta produljio život zahvaljujući mojoj prisebnosti i brzim reagiranjem, i tako su oboje dočekali kraj u solidnim godinama. Tata je dosta stariji od mame tako da je on dočekao i devedesetu. Naravno da mi nedostaju, ali onakvi kakvi su bili nedostaju mi puno dulje, i posljednjih godina više nije bilo pitanje koliko će živjeti nego kako, odnosno - kako će otići. I taj period nam je dao dovoljno vremena da se svi priviknem na ono neizbježno.

    A otišli su bez dana nepomičnog ležanja u krevetu od čega su ponajviše strahovali, a i ja sama, jer u tom slučaju se ne bih mogla brinuti za njih. Ovako ih do kraja nisam morala napustiti, a oni sami se nisu puno mučili. Znam da bi oboje unaprijed potpisali takav odlazak da im je ranije bio ponuđen.
    Istina, tata je mogao umrijeti još u listopadu, ali sam mu ja tada, pola u šali a upola ozbiljno (jer sam onda i napravila sve da tako bude) rekla da ne može umrijeti do Božića nego neka izvoli poslije ako baš mora. I bilo je tako... i zato sad ne mogu ne osjetit i svojevrsnu zahvalnost, jer je to ono što sam tražila - oni su izvukli maksimum iz svojih života, a ja dala svoj kako bi im u tome pomogla.

    avatar

    06.03.2023. (10:31)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...