HRVACKA PRIČA
Dojde ščera moja Mare k meni popit jutarnju kafu, i ulovi mi divnit kako je preščera njezina snaha dobila slom živci, da je pukla, da neznaju kaj će naredit, ćel je doma umirivit il će pojt kakovim psihijatrim ili kemu, da je trun smiri.
-Mare, kaj je bilo, ni vajla Jurica kaj naredil, kakov cirkus, imaju troje dice, ki se je jarac dogodil?
-Ma ni, Janjo moja, Jurica ide delat još uvik u Tounj, ni već bog te pitaj otkad dobil kune, ali kaj će, mora pojt, morda se to kako sredi, išče na sve strane ali niki posla ne daje…
-Znaš da je ona delala pri onemu u dućanu, ( ja neću reć kojemu , ali prepoznat će se sam ), od veljače ni dobila plaće, u četvrtem ga je misecu molila da joj da otkaz da projde na burzu, pa bar ništo bi dobivala, ali on ju je lagal, danas će jutri će i tako , fala Bogu doguralo do skoro kraja šestega miseca. Ni niš uplaćival, konda ni ne dela, a mi smo im davali dok smo imeli ratu za taj polovni autić, zač nemore ni Jurica bez auta pojt na posal, a i nju onda otpelja na njezin posal. Nima još puno za otpaltit ali mi više nemremo, a treba mu tehnički i registracija. Ima minus na banki, zać smo mi uplaćivali za tu ratu, a on dost dugo vredi, Ošla ona da bi zela tri čeka da registrira auto, a oni joj ne daju jerbo, nima uplat od poslodavca već od veljače, stisla je zube i ošla doma, a kad je prag pekoračila, počela je plakat, čupat kose, jaukat, konda je sve pomrlo?
Ja sam se prestravila, noge su mi se zaledile i ruke onemoćale, Ive ja došal iz vani, i viće, na nas, ki nam je jarac, još nikad se nismo popravdale, kaj joj delam, a ona stisla rukam trbuh i joči, joči…
Kad smo je nikako umirili , onda nam je ispripovidala o svem, a suze kaplju konda je sve svoje izgubila? Pukla je sirota..?
Jurica je, kad je došal doma, s njum divanil, nima snage ni jist, samo veli da je sve boli, ljubi dicu i baca se u postelju..Zval je kašnje njezinega «poslodavca», javil se iz bertije, i rekal ako ima kaj da dojde k njemu u bertiju da to raščistu. Ošal je i vrnil se za dvi ure nazad, da mu je obečal da će je u utorak odjavit kaj višak i da će na burzi dobivat ,neznam kulko dugo ni kulko novac, a za ove plaće kaj ni isplatil, da će videt ako bu kaj mogal, u ratam joj na ruke isplatit.
Žal mi ju je moja Janjo, dobra i vridna, taj je posal držala ko zlato, uvik u strahu da ne zakasni, prala dučan, slagala, delala kaj god je tribalo, tužili bi ga al nimamo novac za sud, kaj moremo, nek se nažere te muke, Bože daj mu zadnja to bila…
Lagano, lagano, po Marinem licu kanile su suze, a i meni Bog i bogme, dela sam samo ruku na Marino rame i rekla joj ali slaba je to utjeha, ni vajde od moje rići.
-Mare moja, i mojoj je dici slično tako, svi se borimo kako moremo, ali ja se ufam da ćemo nikako to preživit, od onega kaj smo uvik divanili «Bog ne plaća svake subote» niš, njeva propast nas neće spasit!
Plakale smo obadvi, u miru i tišini, ja sam skamarila 4 čike sa đezvum kafe i još smo ondak jednu skuhale i pile, i divanile o svem i svačem, al nismo niš pametnega u svemu temu mogle najt, kaj bi mogle reč njezinoj snahi da je malo pušći muka njezina.
Mare je isto utučena, slaba je utjeha da je i drugim tako, nimaš kaj reć i nemoreš nikem pomoć jerbo si i sam skučen i nikakov…!
Bojim se da tuj doktori i nauk nemore puno pomoć, još se ni dgla iz postelje, dica skaču oko nje, Mare spremila kokošju juhu, morda će zeru pojist?
Kuliko je takovih pri nam, da ni neznamo za nji?
Kuliko će dugo gazde gazdovat a radniki gladovat, kuliko će familij vridnih i poštenih propast, kuliko će dice gledat matere u posteljam, kuliko će dugo, zreli zdravi ljudi sa familijam čekat na pemzije svojih roditelji, kuliko ?
Ki more tuj reda naredit, nekoje familije imaju sve zaposlene u državnim poduzećim, cele familije delaju u državnim firmam, po 5 i 6 njih, a Mare i Ive morali bi sad ranit 7 duš, od svoih 1500 kun, kako?
Ovo je istinita Hrvacka priča, ovo ni bajka, ovo je život, onakov kakov je, kaj će bit dalje sa svim tim pričam, ova visi u zraku, nima kraja, morda nekem ona ni strašna, ali meni je, i to baš zato kaj nima kraj, nima razrešnicu, stoji kod strašilo, kod tuča ka se sprema a ne pada, znaš da će sve šundrat a nemoreš je zaustavit?
Morda je nećete svi razumit i reč čete da tuj nima niš neobičnega, i nima, ovo je svagdašnja muka ku niki more izdurat a niki ne, mene od ove priče boli duša i zato sam je ovako, točno kako se odigrala vami napisala.
Ajte bok !
JANJO, 20. lipnja 2009.
Potlje svega: Na moj zadanji uradak ni bilo komentari, fala za ona dva kaj sam ih dobila, ( a za BB sam se već počela sekirat zač ga ni tako dugo a ni Ive ni niš napisal) to neće bit razlog da prestanem pisat, ma da bi to nekoji tili, dokle god se kolobroj na mojem bloku okreće dotle ću pisat kaj mislim!
Fala i bok!
IDEMO DALJE I DUBLJE
E, jedan se cirkus donekle primakal kraju, ali ostaje još kulko čujem da se divani i birat još jednega dogradonačelnika, a kako ima puno kandidati, ispast će da će se i tega morat birat u više ciklusi, pa ki na «Farmi» izdrži do zadnje epizode bit će treći zaminik gradočelnika! Kulko će taj proces koštat niki nezna, ali se zna da gre iz našega žepa tj proračuna, i da ta stvar onda još ni okončana, nego triba i tega trećega i plaćat svaki misec. Ako je samo 10 tisuć kun misećno bruto, to je za tri potkralja 360 tisuć u godini, bez dnevnic, korištenja voznega parka, i tako tega drugega kaj spada dokraljim, za cili mandat od četri godine samo 1.440.000,00 tisuć kun, a popet će se lipo na dva jerbo ja nemorem nikad saznat kulika je plaća od našega dogradonačelnika a neće se seguro sada potekar saznat kulika je za tri !
Ma nima veze, neka podkralji i zaminiki, ali ja bi onda tila da i mi žene imamo svojega dogradonačelnika, tj dogradonačelnakovicu, zač se mi žene osićamo jako retardirano i nesposobno, izmanipulirano, podcenjeno i šikanirano, nigdi ženske, a one zaprav vodu sva poduzeća u gradu ka nimaju deficiti, osim bolnice. Kako vidimo one su dobre gazdarice, ali niš od tega, nemoru nikako dojt na vlast od muških, moru delat kaj god čete, ali bit gradonačelnikovice i dogradonačelnikovice , to ne, sve je ženski posal osim vlast, to je rezervirano samo za muške, jerbo kad bi one sele za stol i počele gazdovat, Ogulin bi procvital, sve bi se rešavalo u hodu. A mišljenja sam da bi i troški za svakakove parade bili puno manji, manje bi morda i mašile okolo, više bi se držale po gradu.
Kad već nemoremo prominit niš u ovem gradu, moramo bit svesni da ćemo sa ovum garniturum, kaj će imat još tri dokralja pojt ne samo dalje van i dublje.
Moja Mare je tumačila meni, kad smo čuli rezultate izbori, da je dost pošteno da je HDZ-ej dobil ponovno vlast, da je dugo mislela o temu , da ni glasovala za nji, ali da je pravedno po Bogu i po vragu da je oni opet obnašaju. Tako će se sav narod uvirit da je to vlast ka nas je dopeljala duboko u deficite, naredila veliki dug u svitu , i red je da nas iz tega izvadi, samo se bojim da Marina strategija ni dobra, jerbo ćemo do kraja 12 godine seguro imat lipih 80 ili 90 milijardi euri duga prema svitu i raznimi fondi, ako se ovako nastavi.
I cilo to vrime, za Ogulin je bilo dost pisme, tancanja, domjenki, cila Hrvacka je došla pivat i tancat, veselit se sa sretnim narodum Ogulinskim. Istina je, narodu ni treba delat, narodu treba samo zabave, šetnji , bajki…
Lipo samo sve to sretno i veselo odgledali , bacila se i ka kitica na svakem mistu kada se kaj pivalo, lipo je bilo, nemore se reč, nemore se reč da je falilo, ali niki bi moral nigdi za to sve zaradit, a kadi, kadi ljudi moji ?
Sav užitak, svo veselje od te lipote mi splasne, kad moja Mare i ja gremo doma, osupnite veseljem i lipotum, i nigdi na pol puta , kaj dvi vrane graknemo jedna u drugu « a ki će to platit?»
A kaj moremo, dok je lipo, ni potrebe žalit!
Još se znoj od folklori ni osušil ni na nami ni na izvođačimi, već su nam došle bajke i svit lip, lipo kaj bi ga tribali upoznat, kaj smo ga uvik delajuć preskakali pa na njega i zaboravili, samo delajuć, služeć kruh za svoju familiju, a sad nam lipo dicu učidu da se moradu držat tanca, pisme, i bajki…
Prolazu nam tako lipi i veseli dani, više puti vidim sebe kaj ciganicu kaj voli pivat i tancat, a onda, kad se iztanca, valja prazan prt det na leđa i prosit…
Od kega češ prosit ciganico, od kega, svi se samo veselu i užitkim predaju, zemaj matiku i ajde u Rašić, zač neće bit nigdi za dobit, od nikega, a mi smo sve svoje Rašiće zatrli.
To ništo dućani i centri, državna poduzeća kadi se nezna ćel bit plaće il ne, ništo ugostitelji, dica kaj dolazu u Ogulin ne ostavljau novce nigdi, ali lipo je veselo, otkud ćemo i kako dalje?
E Janjo, Janjo, veli moja Mare, zač se ti o temu brigaš, ima ki misli, zibrali smo opet vlast kaj će nam puno užitki pružit, projt ćemo sve to gledat, al nećemo puščat svoje matike, uvik će niki morat ništo u lonac det!
Moja Mare, ni matik više, a ove kaj su nove ne daju radnikim plaće, IGM.a Tounj, niš ne plaća, tvornica parketi otpušća, zona se ne puni kako je obećano zač triba puno novac još u nju ugradit da bi ki tamo išal poslovat, a timovi delaju i dobivadu redovito iz proračuna plaću, oni kaj proizvodu ne plaćaju kulko vidim poreze, samo još službenikim, državnim poduzecim i gradskim, školam i vrtićim i političarim idu plaće i plaćaju se iz tega porezi, sekiram se ćel Mije dobivat svoju pemziju il će i to stat?
I tako moja Mare i ja divanimo, niš se dobro ne nadamo, zač niki ni niš divanil da će bit kakovega posla novega, za moju dicu i našu dicu? Mijeće sestre čeri sin, nikako ni mogal najt posal, kamo god si krenil nigdi ne primaju, delal je ništo kod privatniki, ni dobival plaće, zel je svoj ruksak i prošal nekakovim dečkim u Italiju, kaj su završili saobračaj skup s njim( ne za novce jer su sirotinja pa su morali učit ) i tamo će bit pomoćni radniki u piceriji. Ma rekla sam ja odma da je taj fakultet samo za nekoje da denu titulu da bi bolje mogli u politiki projt, ali mi ni niki viroval. Tako Hrvati iz svoje Hrvacke i dalje nastavljaju tradiciju pranja tanjuri, čišćenja tuđih kuć i dvorišti a sada po novem i pranja tuđih riti po svitu. Kaj moremo od sudbine se nemore pobić!
Ćel mladost projt, trbuhum za kruhum, ćel ostat tancajuć i pivajuć u bajkam ovaj grad, svisnit prvlje neg kaj ponovno u našem parku ladovina naraste!
Pa kako bilo da bilo, pojt ću s Marum opet na Bajke, lipo mi je slušat dicu kako pivaju, a pivaju zač su dica, kad narstu prestat će pivat, morda će oni saznat da se od tih užitki ne živi !
Sve to volim, sve mi je to lipo, u svem temu morem uživat, ali nemorem prestat mislet da će
to jednega dana stat i da ćemo se najt u nevolji kakovoj se našal raspivani cvrčak, a mrav mu neće moć pomoć i neće imat tulko zalih , kuliko je ovaj proplesal?
Da , lipi moji , tega se bojim, a morda i vi, ali to ste premučali i gremo opet dalje, još dublje……
Ajte bok!
JANJO, 11.lipnja 2009.
