INVESTIRANJE I BLAMIRANJE
Već san se bacila u brigu o čem ću pisat, o Parku kadi se kockice meču pa skidaju je već sve iscrpljeno, narod je oguglal na nedelo, ništo je sve stalo, samo taj vetar diže suhu prašinu i nosi je po narodu ki ide onum stranom do njega, kad će to bit gotovo i kako će bit, ja mislin da to niki nezna. Ja sve mislin da će tamo bit kakov trgovački centar ili morti dvorana za tjelovježbu, ali samo za ove jače, i mi ki nimamo 100 kil nečemo moć tamo pojt, zač se sad deladu specijalizirane dvorane. U toj seguro ne bi bilo mesta za publikum, jerbo ni baš lipo gledat te masne kako delaju fiskulturu i on kovrtljaj nazad ili napred.
Krenila sam s Mijetum na Prapuče i skoro izgubila svest, nis dugo tudaj išla i videla da ni stare izgradnjine stračare, da je niki sve raščistil i da se dela novi trgovački centar. To me je jako razveselilo jer san si baš mislela kaj bi bilo dobro tamo naredit, ali sam jako pogrešila kad sam mislela da će morda tuj bit kaj drugo, ali fala Bogu nisan niš rekla. Mijeti je mojemu samo suza krenila i prestašila san se da će izgubit vlast nad volanum, digal je ruku s volana i obrisal rukavum tu veliku suzu. Niš nis rekla ni jednu jedinu reč, a on je samo mučal, i kad smo došli doma, pital je dal znan ki je to kupil i ki je za to pobral novce. Rekla san da mi ni poznato, a onda je on meni išal divanit za kulko je prošla cela Izgradnja. Cipalo me oko srca, ali nisan mogla dolivat ulje na vatru, samo sam rekla: -a muči Mije, Janjo će tebi popravit svojim placum, a ti z manum sve delaš i svaku kunu z manum zaradiš, nisan ti ja nikad za tvoju pemziju i tvoju Izgradnju niš prigovorila. Teško mi je bilo i žal mi ga je bilo, zač se sećam kako se veselil kad su delali ono kaj svoju kuću. A sad, sve za malo kupil, a za puno prodal niki kaj ni ni ure dal za to poduzeće. I drugim je tako, moj Mije, nek im dobri Bog plati, a on uvik zna kako i kad i sa čim će platit. Oteto - prokleto!
Ali nebi o tem, neg kad smo se Mije i ja tili vrnit doma čula san tamburaše u Hotelu Frankopan, pa smo trun stali i slušali i ja kaj ja, moran se interesirat kakova je to razonoda u četvrtak. Bome niš nis saznala do danas, da se Metis prošireval i da su onda svi krenili slavit kaj su uložili 7,5 milioni .
Šapo je za bašću zel novi šator, i sve ih tamo posložil, da slučajno ne bi pala kiša ( bože daj zać je sve suho ki kost) pa bi morti koja kap sa neba pala na Župana našega, Begu, Tonu i Ivetu našega, nedaj bože da ih smoči, a pod šatorum im je i mesto. Gledala san slike na bloku od Radio Ogulina i videla da je došal i Radeljak, ja neznan kako im ni bilo nezgodno s njim se družit, ja ne bi njemu ni merlin tila prodat da mi ga u zlatu plaća, ali to je valja, kako veli moj Mije taj finiji svit, kaj se svakokove sramote ne libi i kaj im nigdar ni neugodno i srama nimaju. Sve su deli u belinu, sve je bilo belo kajda su na krizmi ili na kakovem venčanju.
Ja si mislin kako to da ljudi potrošu silne novce, idu nešto počet delat i odma, dok to ni još ni kune dalo brže slavu. Došla san do zaključki da je to tako i dobro, jer ne bi baš bilo zgodno da slavu kad počnu propadat ili zajdu u deficite, pa je dobro i pametno da to napravu taj čas, kašnje morda neće bit novac za slavlje
Ja san se onda zdogovrila s mojum Marum, Mijetum i dicom da ćemo mi ove godine prvlje nego posadimo zelje, krumpir i drugo kaj tržimo na placu lipo naredit u Rašiću veliki šator, ja bi kafene boje, da ga ne moran prat kad ga vračan, lipo pozvat svoje partnere da to sve proslavimo, i važnije političare, zač se more dogodit da zelje ako nebu kiše neće moć ni narast. i da ćemo onda tugovat do druge godine. Več mi je dost da moja Mare samo ispeče masnicu i štrudl od jabuk za dan kad režemo glave i prodamo i da popijemo dvi litre Velikeg Jožeta. Ni mi niki ni platil nikad prije Noveg leta, a nekad bogme i u ožujku. Zač mi uvik moramo najprvlje dobro delat, a onda bit tužni i ćemerni kad nam se plača. Ja ču Miječe sestre čeri sina molit da nam održi govor, da lipo reče da je zaposleno na sezonskem poslu nas 18, kulko je familije sa našum Marum i sve ću mu reč kulko košta nafta za oranje, flanci (moji,.- svaki 20 lip) umet, špricanje, a delo čemo posebno računat. Ja mislin da bi kila zelja bila oko 1 euro, jerbo manje nemore bit nikako, ne bi smilo da vrag na vragu jaši. Probajte vi računat, pa čemo se najt kadi i videt jer moj račun dobar! I tuj ne bi bilo profita, ni extra profita.
Lipo ću kupit osam metri trake, zabit dva ščapa i rastegnit to,kaj to je ulaz u njivu i onda ću dat Begi škare da lipo prereže traku. Kad se to prereže, onda čemo čut govor, onda će dojt Tamburaši, i onda čemo pojt jist, pit i plesat. Morda pozoven i celo gradsko veče, a Ivetu, saborskeg zastupnika obavezno, jerbo je on siromak več i zaboravil kako se sadu njive. Da ga malo podsjetin da se više potrudi, zać bi mogal pojt nazad to delat, ako nebu kako treba.
Kad stoli budu prazni i bačve posrkane, onda svi u njivu na ručno sađenje jerbo je nafta tako skupa da se više neće isplatit palit traktor i sadilicum sadit. Morda će kad ručno posadu svi zajedno deset hiljad flanci zaključit da moraju skinit trošarine sa nafte i drugih kako velu energenti, a morda i PDV-ej smanjit. Sve mislin da bi pozvala i Gospona ministra Šukera, i do jutra bi svi energenti bili puno puno jeftiniji. Gospona Sanadera, našega predsednika vlade, ostavila bi za okapanje pod obavezno, a gospona Kalmetu za rezanje glav u jesen, sve ručno, a Mije bi Gosponu Sanaderu produžil držak od matike, one kovane, da se ne mora jako gobit…
Lipo ću ih pozvat na taj domjenak za početak mojega investiranja , da se malo podivanimo i proveselimo i doma neće pojt dok njiva nebu ručno posađena. Sve će to naši medji pratit a morda pozoven i onu lipu gospodičnu Hrgu da sve to prikaže na TV.
Ajte bok!
Janjo, 16. svibnja 2008.
TENISKA DVORANA, BADMINTON I PETOLJETKA
Eve san sad ,dico moja, sela za kopjutera i pročitala sve bloke ogulinske, i nemorem prežalit kaj san gubila vrime slušat gradsko veče, jerbo na Og listu sve lipo piše, kad bi znala da će i drugi put na vrime gospon Koza to napisat ne bi ih bome ni slušala, a imela san šta i čut.
Odma na početku večnik HSP-eja Regetaš, počel je zijat na smirenega Gosp. Turkovića i kad ni mogal niš onda je napustil sjednicu. Samo se nadam da mu ni plačeno i mislin da treba naknadu davat samo onim ki sidu celu sednicu a ne ki bižu s nje, jer pravega razloga za taj čin po mojemu ni bilo
U ovem gradu nikakovega drugega posla ni neg šport, tenis i badminton, to je tema za narod ki nima posla i nezna kaj bi sa sobum od nedela i bez novac ?
Onaj program kaj se treba sprovest do 2012 godine me je jako zainteresiral i moren vam reč da i ja ki i večnik Božić, mislin da je to samo jedna od naših bajki. Ni tuj stvarnosti, a bože daj da je ima bar 25 %, lipo bi bilo svim nam, no ovako je lipo samo onim ki su to napisali i skrenili pažnju kadi se moramo pojačat, jerbo im je to seguro puno plačeno, a ni naših 30 i tulko stručnjaki ni sedelo za badava i delalo tu novu bajku. Aj sretno nam bilo, a bit će ako ki krene delat i sabere kaj novac za sve te programe. Naročito mi se dopalo kaj će se sve za dicu proširevat i delat, valjda mislu Ogulinci malo krenit na obnovu stanovništva, kulko se već o temu divani, trebali bi imat 20 000 stanovniki, za razliku od prije kad o temu ni niki divanil. Ajde bože daj, već san se zaželela videt kakovu mladu ženu da je noseća i da će na noga donest dite, Bog ih sve blagoslovil !
Jurišnik Bokulić, na svoju je vodu nepaeljal i Tomiku, kaj mu cela familija i njegovi prijatelji igraju badminton, pa je sazeval jadne večnike, a nekoji su bili i bolni, da mu potpišu predlog za igranje badmintona u dvorani, i sam bog zna kadi je izmeslel tuliko dice, jer ispada da svaki mora igrat preko škole badminton a Tomika da bude svimi njimi glavni šef i da vodi to kolo. Kaj će onda bit sa tenisum?
Vrečniki i oni ki su potpisali Tominiko pismo a nisu siromaki stigli pročitat kaj u njemu piše, zač su valjda misleli da se naš Bego i gospon Turković neće potrudit da to na veče denu, ispali su bedaki i posipali su se sa pepelum, osim jurišnika Bolikića, ki i dalje stoji na stanovištu da se između badmintona i tenisa more uspostavit bratstvo i jedinstvo. Kaj je vami, bratstvo i jedinstvo je za sve veke zabranjeno i izbisano, nemojte se sa takovim stvarimi igrat! Svi odgovori kaj je gospa tajnica čitala , svaki po pol ure, još nisu zadovoljili jurišnika Bokulaića, zač je on nezaustavljiv pravednik.Meni je njega i dvorane i bertije, i tenisa već dost, i više o temu neču slušat a ki u mojoj kući spomene ništo od tega, dobit će friško jajce u glavu a morda i mučak. Sve je to bilo za smijat se, jedino kad se opet naš Bego uzrujal i krenil špotat većnike kaj su se usudili to poptisevat i iskat od gradskega veća, san se dost prestrašila da mu ne dojde slabo ili kaj, jer se jako bojim da će nami za gradonačelnika dojt naš Tone Radočaj, a to meni nikako ne paše, jer ja u njegovu sposobnost i kreativnost niš ne verujem, i puno san smirenija kad je sve u Beginim rukam, ali samo onda kad ni Ivete blizu, i kad zastupnik ima glasat u Saboru za nove zakone ki će nas otpeljat pravo u Evropu. Nemorem ni zamislit kako bi bilo da naš Tone mora divanit protiv badmnintona u veću, a da ni našega Bege, ki se već izvežbal divanit i to samo onda kad je ljut. Kad je dobre volje, onda drukčije divani, pa ga treba dobro nasekirat kad ima kakov govor održat, i onda će bit sve u redu.
Meni ni jasno zač Tomika mora igrat badminton sa svojum familijum i sa prijatelji u dvorani, a ne kadi na livadi. Kad san ja bila mlada mi smo svudaj igrali. Ako baš ima dvi hiljade i tristo dice ki moraju to igrat onda ćemo lipo njimi naredit još jednu dvoranu, pa neka dvoran, morda će celi svit dojt igrat baš badminton, a kad je zakon za dicu neka dojde i za nas. Ja molin Ivetu Vučića, da pokrene u Saboru istom u ponedeljak pitanje i postupak da se mora igrat badminton, i da to Bebic kaj prioritet dene na glasovanje po brzem postupku, jer je jasno da se bez svega more ali bez badmintona ne!.Vi drugi ako ćete dajte mu podršku, i potpište se na taj živ dokument, a ja ću ako mi date reket sa jurišnikum Bokulićum i šefum od badmintona Tomikum naredit prosved i idemo delat demonstracije svako popodne i ispisat transparent « Ogulin grad od bajki, hoće biti Grad od badmintona «
Meni je jasno da se svi sad boru da igraju u Tenskoj dgvorani, ali mi ni jasno zač govoru da dvorana stoji prazna kad stalno niki u njoj tuče po tenisu i kad nima deficita. Pa neće sad valjda rušit dvoranu, kad je već tuj i kad se more u njoj odigravat i druge stvari osim tenisa a i odigravadu se. Ja vas sve skupa lipo molim da više ne divanite o toj dvorani i o tenisu i o badmintonu, jer niki više sa nikogum u gradu ne divani redi tega. Kega će vam vraga ki kaj igra i kadi, delajte ništo i krente već jedanput pitat za ništo drugo, za obranu od poplavi i za plin!
Joj da , to je naš Bego rekal, zbilja, sam je to išal divanit, kako je probudil one kaj bi trebali sprovest plin u Ogulin, pa tuj ima dost problemi , ali bit će, jerbo je to ugrađeno i u ovaj Plan prioriteti do 2012 godine, kaj i ovo drugo kaj mene zanima. Bego je rekal da je taj plan živi dokument i da ga moremo gledat i na CD-eju, pa ćemo si ga zet. Samo se bojim da će taj Plan stat u ladli, a ako je živ valja će počet bečat i lupat u ladli, bar svaki 6 meseci kad se moraju svi naši eminentni stručnjaki kaj su ure i ure sproveli oko njega otvorit i pogledat jer se kaj morada pomaklo? Ja se bojim za taj Plan, zač se more dogodit da ako je živ, more iskočit i kamo pobič prije sastanki, ako se ki zabuni pa opre ladl kadi su oni, ajme, kaj će onda bit ….? Ali to je sve budučnost, ima ništo dost hitno za naredit.
Ja nisan večnik i neznan kega bi zamolila da onu baru pred ulazum na naš plac malo popetonira, morda ostane ka kockica i ke tačke asfalta od Parka, pa nam to naredite, zač sam po ovim kiša morala pojt u buca kuliko se vode na glavnem ulazu sabere. Ajte, lipo vas molin, i Begu i Marijana i Zorkota i sve vas kaj komandirate sa Ogulinum, napravte to svojoj Janji, jer mi je već te bare svake srede dost., a ove druge prioritete ću čekat do 2012 godine, pa kad petoljetka projde, kaj bude bit će, a kaj ne , vrag s vami !
Ajte bok!
Janjo, 3. svibnja 2008.
