I KAJ DALJE...?
Izabran je novi šef države i sad smo svi sretni, samo da se bivši iskipa sa Pantovčaka i friški napred, i uvik u zaostatku ubaci na njegovo mesto, počet će novi dan, nova era, novi život, velu bolji…?
Čekam i taj dan, morda bi se kaj pokrenilo, jerbo izgleda da smo kaj rak, dva nazad jedan napred.
Lipo je imet šefa države ovako kulturneg, fineg, oprezneg, po volji mi je zač me neće stisnit u želucu ako projde kamo van granice, od straha kaj će reć, čel nas vrnit na oranje i kopanje ili će divanit o nekojim plemenitijim potrebam Hrvati i građani Hrvacke..
Ma mi se čini, da opet nedamo sami sebi, da imamo za šefa građana, normalneg čovika ki zna
neg opet delamo i zidamo veličinu, ka će se ako budemo tako i dalje maštali, srušit kaj i sve ovo do sad!?
Dok se šef države priprema zauzet mesto na Pantovčaku, naša Jaca, dela 27 ur na dan, a rezultati jako pod upitnikum. Lipo ona prebire u toj svojoj antikorupcijskoj kampanji, kega će se rešit da joj ne smeta u daljnjoj krvavoj borbi za Hrvacku, pa tako zbraja i oduzimlje svaki dan, baca se na veliko u divan sa koalicijam i moljakanjim, da se nebi vlada raspala, da osatne taj Sabor sa dost glasovi za zna se i idemo dalje…Kega smi još Jaca poslat i organizirat potiru da ga maknu, skoro nikega ? Koalicija je u pitanju svaku uru, ma kuliko se ona smijkala nami i divanila da ima sve pod kontrolum, vaša Janjo baš ni u to preveć sigura? A tako se gubi vrime, za druge važne stvari, dobivaju i ovi na vrimenu, kaj bi im trebalo ono kaj su pokrali vrnit u proračun, a mi plaćamo za njih harač.
Ovi kaj su sad čvrsto uz nju, bili su tako i uz one puno prije nje, kadi je bila i ona sama, samo preuzimlju zastave, kaj štafete i slavu one kaj dolazu nad njih. Oni sad delaju novi poredak, nov je omir snagi, svi su friški i svi su se prominili…Nemoreš virovat da su se nekoji tako razblažili, da nisu više tako stameni u svojoj ljubavi spram bivše napuhane veličine našega Ivice Sanadera kako je njegovo pravo ime, a i njega smo mi sazidali i dali mu svu veličinu i snagu i bul je kaj i od njega imenovana vladarica Jaca samo jedna faza u tranziciji kaj duramo već 20 godin, i ova me tranzicija podsiča na čiru kaj je prije putoval po Bosni. Stane kod svake bele kuće i dugo se tamo zadrži..
Te bele kuće su pravosuđe, prosvita, kultura, gospodarstvo, komunikacije, promet, ulazak u Eu, reforme lokalne uprave i samouprave ( a Bože kaj sam se upametila) a najviše stoji na –vezam!
Veze su nam tako jake da nemoreš raskinit niš, to je u funkciji i najbolje održavano do sad u mladoj državi, koj je već stasala i bilo bi vrime da se uda…!
E tuj naša Jaca ni pokazala dost zube, pa se i dalje rado nasmijava na slikam sa našim susednim šefum Borutum, organizira rendese, dela na sve načine da nas uda u EU i da budemo u poligamnem braku ki neće imet šanse stvorit potomstvo, zač godine idu, sad nam je izgledna 2013. godina!?
Meni se preveć ni ne žuri, jerbo bi mogla doživet i rastavu, jer kad triba tako dugo molit da se oženimo, tuj ni prave ljubavi…? Dote me zanimaju, dote lipi moji kaj će naša mlada dat i morat donest u taj brak, a ja nikako ne vidim kad će bit dost ponuđeno…
Nisam o ovem razmišljanju divanila, ni Mijeti ni Mareti, samo mi mali Miječe sestre čeri sin, svaki put kad dojde doma iz Talijanske EU kadi peče pice, napuni mozak sa divinim, da mi se kosa podigne na glavi..
Reć ćete, Janjo, kaj si to nadivanila, vidi kako je lipo, počelo se klupko srama odmatat, ili ćete reć, Janjo zač ne pišeš o Ogulinu?
Nimam kaj, Ogulin je zarasal i podsića me na ništo totalno zapušćeno, zaboravljeno od svoje matice zemlje, kaj ono, kad smo Mije i ja zaboravili na jedan lip komad Rašića pa je u njem sve podivljalo..!
A klupko srama, preveć će se odmatat, tako da će ako se ne počne s oneg završetka sve smršljat, ili će se namotat novo…I tako sam u brigi da ćemo uvik, sa svakim novim šefum države, sa svakum novom vladom samo odmatat i zamatat, tako sritni kaj je počelo.. ma ne vidim ja temu kraja, a već polako zaboravljamo i početak!
Plaćamo to zamatanje i odmatanje, radnim mestim, poplavam, životim, mesto da ih natiramo da nam konačno spletu kakov takov šal u ki ćemo se zagrnit.
Ajte, lipi i dobri moji, ovo kaj sam napisala, podsića me na delo moje vlade, na delo kaj delamo već tulko godin a sve manje od njega imamo, Janjo se vaša bacila u apstrakcije, u nebuloze i fantaziranje, i sad ni sama više nemore bit kako se veli konkretna, a kaj sam svašta naučila otkad sam odlučila da ću više pročitat neg kaj sam napisala u životu, ova mi zima jako paše, do proleća, sve mislim, smijkat ću se kaj Jaca, postat ću mudra Janjo, stalno ću delat, a niš naredit…
Ajte bok!
Ogulin, 28.siječnja 2010.
JA SE KONJA BOJIM...
Već sam vam divanila, kako se konja bojim još od kad sam bila mlada nevesta u Mijećoj kući, i kad je ono na izbornu paradu Komes dopeljal 4 konja debela, da i blago čuje kaj naš Drivo divani i obećava…
Danas ću vam divanit da se otkad je jedan kandidat kaj sebe zove Konj krenil u galop po Hrvackoj, opće ne idem van iz svojega dvora, zač me je stra, jer mi se vidi da taj konj jezdi bez ikakove kontrole, da ga niki ne zauzdava nit mu meće ormu oko vrata, Još je gore kaj vuče za sobum i plug i orje po celem teritoriju Hrvacke države bez komande i orača…
Naredil je totalnu pomutnju med narodum, ne more se ni malo smirit uz jasle, pase naokolo po svim njivam i livadam, a bojim se da je bil takovega apetita da su jasle ostale potpuno prazne.
On vam spominje da je čovikoljub, bogoljub i domoljub, a do sad je iskreno zagrabograbljivoljub, i kad je videl da mu je tamo još samo trun ostalo do kraja ispaše, krenil je dalje…
Skroz se raspojasal kad je videl da Hrvatski građani nakon trke u prvem krugu, nisu baš preveliki ljubitelji konjskih utrki, i da bi bilo morda bolje da ode u Englesku na ki hipodrom, odlučil je popularizirat u svojoj drugoj domovini konjske trke..?
No vrag je zel šalu, i počeli su se Hrvati jako zanimat za to, pa se trka jako popularizirala, ni baš imal puno publikuma, ali kako naš narod nemore nikako primit mirne navike, kako se nemore pomirit da više u našoj državi nima agresije i bljuvanja, pljuvanja i drugih nakaradnih radnji, postaje sve popularniji.
Fini gospodin, kaj ni naučil s konjmi, teško se more snajt u temu svemu? Proba ga malo primirit, ali ne da se i gotovo, a kaj je najgorje priklanjaju mu se i nekoje svitovne i duhovne vertikale.
Ja sam u opasnem strahu od tega Bandića, otel se iz SDP-eja, prvi krug je otrčal, iako na 4 noge za duplo lošije neg njegov kako velu superiorni konkurent gospodin Josipović, a sad slušam kako mu dijljem lipe moje daju podršku sa svih strani.
Pred tri dana bil je u posjeti i na divanu pri našemu Kardinalu i donesal mu darove kaj je spravil kao zagraboljub, ni bog zna kaj, 5 milioni brat bratu se računa od kad je zagraboljubitelj, poljubil je lipo kardinalu prsten, pa za tu čast ni puno ni platil ?
Svi presidnici domovinskih udrugi iz rata, osim par njih, tuto-kompleto izlistali su svoju podršku našemu srećonoši, spasitelju i prosvititelju..
U pomoć kod utrke ubacil se i naš gospodar satova, bivši premijer, kega je Jaca zapisničarka njegova bivša, ispisala iz stranke «za ponosnu i Evropsku Hrvacku» bez ikakovih problemi.
Posli 15 on će bit saborski zastupnik, izbačen iz stranke ku će zastupat i kadi je bil dizatelj, spasitelj i spuštatelj, a ostat će mu na kraju samo jedna važna titula a to je «gospodar satova»!
Ja već vidim Gospona Bandića kako se lipo ophodi po Evropam, vidim kako prima Jacu na konzultacije, organiziral je inaguraciju i pozval sve da budedu nazočni i priredil za svakega po ništo, da pokaže svoju široku kulturu i znanje a i poštovanje.
Zna taj, ne boj se, seguro će Vrhbosanskem poglavaru ponudit fino pečeno praseće rebarce, Pravoslavnem patrijarhu batak fino pečene purice, a Kardinalu koljivo žličicum iz ke će on prvo probat, zlu ne trebalo.
Duhovna će vertikala zadovoljno odzdravljat svitovnoj vertikali, klimat će glavam jedini drugimi, Jaca će neutješno gledat jel se pojavil «gospodar satova» da na vrime skrene glavu od njega.
Tad će vaša Janjo, sabrat svu svoju dicu i reć će im ovako:
Dico moja, spašavajte svoje glave, ako ste na me, konja se bojite i bižite po belemu svitu, šta dalje, jer ovaj je zaoral duboku brazdu kako je obećal, preduboku da bi moglo iz nje niknit ništo plemenitega, ono kaj će niknit iz te brazde bit će korov. Ajte dico moja, blagoslovljeni bili kad pameti nimate da na svojemu delat znate, morda ćete kod tuđina imat sreće!
Ajte bok!
JANJO, 7, siječnja 2010.
