Ispitivanje terena
Večeras u dnevniku, mili domoljub Milinović, prenesal nam je poruku da će se smanjit plaće i pemzije za 10 do 15 %, to valja, po onoj preporuki kad je u Gospičkoj bolnici rekal da bi se svi tribali odreč jedneg dela svoje plaće radi domoljublja i rodoljublja?
Moj Mije, u tem času pretvoril se u Sfingu iz Doline piramidi, lukala sam u njega ozdola, ozgora, tila sam ga promršljat po kosi, ali sam se sitila da je vrime prošlo i da je ćelav, pa sam odustla. Pogled mu je bil tup, konda ga je ta vist hipnotizirala, a izgled mu je bil totalno krvoločno-lavovski sa tupim pogledum u križ, mislela sam da se oprošta od ovega svita, ali nakon tega, kad sam krenila po zadnju pivu u pivnicu, da ga zeru oporavim od šoka, čula sam promuklo pitanje…
.-Janjo, jesi čula, kaj ćemo sad?
-Mije, kaj ćemo, kaj ćemo, kaj ja znam kaj ćemo, kaj će dica, kaj sav pošten narod, kaj ja temu morem….valja ima nigdi i kemu je gorje neg nami' i projdem do pivnice po pivu, da ne ostanem bez čovika radi vesti koju je rekal mili Milinović , rodoljub i veliki ljubitelj naroda i sirotinje.
Oprila sam mu pivu, i sad sidim za svojim kompom i idem nastavit pisat u ovu svoju „knjigu žalbi“, kako je nazval moj blok onaj Beli deda, da vidim ki kaj o temu misli i dal ki misli, a još više zbog tega da bi morda naša slatka Jaca pročitala kaj mi o temu mislimo i kako nas jeobradovala ta vest, po kojoj mi moramo i dalje plaćat sve lopovluke kompanjoni na vlasti, bez izgleda da saznamo dokle će to trajat, dokle će se krast i otuđivat, dokle ćemo bajlit ove pritvorenike u Remetincu i trošit na njih, i dokle će se čekat da se opru pravi lopovluki i da se pobere nezakonski stečeno nazad u proračun ili rasproda onima ki imaju zdrav novac, ako takovih ima i sve se to vrne nazad u proračun.
Ni mi jasno, kako misli vlada, mili Milinović, nasmijana Jaca, veseli Šuker da ćemo plaćat račune, struju ka će poskupit, plaćat vreće u komunalcu po deset kun, zato kaj se niki sitil da bi prodaval logo na njimi, da ćemo vraćat kredite ki su viši zbog kamati i tečaji, a plaće i pemzije će bit manje, ili je to ovako, jedan plan liberalne ekonomije da se potamani sve kaj nemore zaradit dost za državu, vlast i lopove, pa kaj ostane da se od tega prehrani, školuje dicu, vozi se na posal ili….', kako to mislu rešit?
Meni je to već sad malo i smišno, ni mi više očaj u glavi i mislima, nego me lovi smih, vidim milion škrinj u kima nas nosu na groblja, i to samo one ki su svoju plaću i pemziju pošteno zarađivali. Ja mislim da niki nebi smil svoju pemziju koristit više od godinu dani, nima smisla da delaš 40 ili 45 godin, i da živiš još 30, to je skupo, treba to potamanit na najednostavniji mogući način, i to zet penzije onimi ki nemoru više niš delat jer su na poslu bili iskorišćeni do kraja. Kaj moj Mije sad more delat, kaj? Kaj god pipne zija i zove, Janjo, ajd podupri!
Onimi ki su ošli u pemzije sa malo staža, oni ki imaju povlaštene pemzije, ko ovi razni saborski zastupniki i ministri oni trebadu duuuugo živet, jerbo oni nisu bili iskorišćeni na poslu, oni imaju šanse doživet i 100 godin, i onda tek počet mislet o temu da će umrit. Osim tega oni neće morat platit ni troške za pogrebe, zač o njimi brine država, da to bude na visini i dostojno dužnosniki, a ki će nam platiti sprovod, košta najmanje 12 tusuć kun, tako da će uskoro komunalno poduzeće prodavat vreće za sahrane sa logom od kumunalca, ali po 100 ili po 200, kun,kako im drago, jerbo su skrinje skupe.
Eto lipo smo dotirali do tako velikih razliki, da oni ki ne delaju ili delaju štetu, imaju sve na svitu, pa i pokop o trošku poreza, a mi ki smo zaradili za te cendravce i lenčine kaj govoru o teškim vremenim, nesmimo ni umrit dok ne saberemo za sprovode!? Ma kaj Jaca prića o teškoćam i bolnim rezovim, to je prošlost, mi smo već fino faširani od tih njihovih rezovi, a ona se sve bezdušnije smije i pokazuje narodu lakirane zube, smije se bez duše, a i svi su oko nje takovi, cila ta nasljeđena garnitura gospodara satova…
Evo, moj je Mije došal sebi, idem ga trun umirit, konda se trun unormalil, i više mi ne gleda onako jako u križ, a Bože mi oprosti!
Sam Bog zna ćel moj Mije preživet još ku takovu vest, ali ipak, fala milem i milosrdnem Milinoviću, kaj ni spominil 20 % smanjenje pemzije i plaći, zač bi taj čas ostala udovica sa 70 % minus 20 % .
Malo sam s Mijetum divanila i umirivala ga, imamo dost za se , a baš nemoramo imet televiziju, nemoramo imet ni struju u kući, a pogotovo ne kompić, a kaj se more kad se nemore…konda Hrvati moraju živet kaj i drugi ljudi po ostalem svitu, ja mislim da nam sve triba ukinit, a plaće i pemzije do posljednje lipe prepisat našoj vladi , da s njimi dela kaj će, tako da Milinović bu još veći domoljub, naša Jaca da se ne prestane ni po noći smijat, da naš Šuki bude još veseliji i još bar trun okrugliji, o drugimi neću ni divanit , ali se nadam da će ipak većina njih projt u novi rešt sa 5 zvjezdic kaj se dela za cele te garniture nadobudnih domoljubi, pa kuliko koštalo da koštalo. Samo nek im zamu nazad ono kaj su oni zeli od nas, onda ćemo ih lako ranit i održavat velebni novi rešt.
Ajte bok!
JANJO, 21 srpanj 2010.
PS: E pa ovaj divan našeg ličkeg Tarzana, kaj me je inspririral za ovaj post ispal je , za sad, samo ispitivane terena, demantiral ga Kaljmeta..., ali , sve se bojim da je morda izletil prije vrimena, kaj obično!?
Fala vam kaj me sokolite!
PLAČI VOLJENA ZEMLJO
Vidim, falim vam, vas pet-šest, kaj ste tuj i tamo komentirali moja mišljenja, moji vjerni istomišljeniki, pa ću odgovorit na objede Tvoje, prijatelju neznani, ni Janjo na ničijim jaslam, od nikega ne dobiva ni kune , van od svojih 10 malih pomagači, i još dok gre Miječa pemzija, a dokle će niki nezna niti more znat…?
Janji je nestalo optimizma, nestalo je nečega kaj joj je davalo snagu da se sprda s nevoljami i svojimi i tuđimi, da se sprda s bedastoćami koje čita po novinam, šokirana dgađajim koji nas nosu kaj cunami u duboko tamno potonuće, a mi to još niti ne vidimo, mučimo, duramo, grebemo ko gladne mačke po vratim svojih gospodari, kaj nas mislu utamanit da ostanemo i bez trun ljudskosti u sebi, da budemo puži, gmizavci ki će za koru kruha stat u dugačkem redu nenadanja…?
Kadi smo to mi…, ponosni kulturni narod, kaj smo mi narod, kad nam već tulke godine ni jasno kamo gremo…!
Kuliko još treba nami zet, kaj još more zet naša postavljena vladarica, da bi namirila lopovske rabote ministri i direktori koje joj je njezin veliki prijatelj i uzdanik ostavil u nasljeđe?
O čemu će pisat Janjo , kad vladarica veli da mora u rebalans radi 70. mil.kun, kaj ima jedan srednji gazda?
Zamisli , i reci mi, kaj ni to isto kaj kad bi mene moja nučica ili nuk pitali da im kupim sladoled, a ja rečem, nema dico moja, moram prije naredit rebalans, a vi čete bit krivi kaj to išćete….
Ili kaj je gore, naši su novci pri vladi, uvik su sve vlade raspolagale s njim, a mi smo uvik, bijanko davali, bez potpisane zadudžnice…
Kaj se morem temu izrugivat, ili HEP-u, ili MOL-u ili INI, ili čemu? Oholoj, prijetvornoj i samodostatnoj vladarici, koja nigda a ni neće bit izabrana od naroda.
Virovali ste mi ?
Kako, to da sam nekega prevarila kaj više ne pišem, ni Fatamorgana ne piše, pa niki ne veli da je na jaslam. Bilo čijim i bilo kojim…?
Zač sam ja dužna pisat a drugi nisu?
Po čemu smo moja seljačka družba, Mije, Mare , Ive, Roža, moja dica i moji prijatelji preko mojega pisanja pred vami dužni iznosit svoje divane, događaje i nevolje?
Kuliko ima pismenega naroda u ovom našemu malemu gradu ki bi bili dužni kaj reć, ispist i kakovu ispriku za svoje delo i nedelo?
Kaj sam ja špegalj u kem se ogledate, ili morda povjerenstvo preko kega iznosite svoje misli?
Jel mislite da sam medij, tako retko se javite i date mi podršku, iščete vidim i sad jesam li kaj napisala ?
I kaj ja morem mislet drugo neg vi, svi, imam i ja pravo na mučanje i tihu bol u duši..?
Strah mi zamlje dostojanstvo, znojim se i drhtim od jutri kaj neuzastavljivo dolazu….?
Nuki moraju pojt u školu, dica delaju za niš, imadu kredite, kaj i sav pošten narod, treba ih plaćat…, imam i ja, trebalo je minjat stoliriju, naredit popravki u kući i oko kuće, treba živit dan za danum i trošit, plaćat, silne uplatnice kaj dolazu u kaslić svaki misec?
Sram me je, duboki sram valje potlje straha remeti moj duh, tira me da malo divanim i puno žalosnih misli rojim u svojoj jednostavnoj glavi.
Prijatelju kaj mi tako niske objede šalješ, sedi napiši na bilo kojem bloku svoju muku, svoje misli, napiši iz svoje duše strah koji te razjida, napadni sramotu u koju smo dopeljani, razbi tugu u mojemu srcu ako ikako moreš i ja ću Ti se poklonit do zemlje i reč, fala .
Nimam zasad drugeg teksta, i ni mi drago kaj si me pozval na megdan, jer sigurno gubim ovu rundu,a morda i celi meč?
Ražalostit ću i Tebe i vas, kaj klikate na „Naše posle“, a uvik se moj narod oko mene smijal i dok nisam imela blok, uvik je frcalo sve od veselja i nade, al sam znala prepoznat i nevolje i ne puščat prazne nade, van iskat i za sebe i za nas iskru kaj je vraćala u radost, smih, a sada…?
Projdi jutrum kroz naš mali grad, vidi kuliko naroda gre na posal, prati suze straha i bola kod svakega kega sretneš i pitaj sebe, dal imaš snage reć „dobar dan, kako si“ ili reć „ ćemo pojt na kafu ?“
Ovo konda više nisam ja, tila sam sav taj čemer za sebe zadržat, nisi to pomislel?
Nego da sam izdala… kega, s čim, sa svojim rizikum radi kega sam imala komedije i prigovori, da sam neumna i Bog zna kaj sve ne?
Ajde, sidi i napiši ništo, ništo, da rečeš kaj ne valja, kadi smo kaj bi tribalo naredit a da iza tega mirno spiš i ne misliš čel biti kakvih posljedic za goli, obični, prosti život!
Da nisam vaša, da nisam van politike, sa prostum dušum i čistim srcum , bez računice i ikakove podrške u svojem obračanju svimi vami, dal bi i imela blok?
Svaka čast Maksu, svimi onimi ki mogu pisat , ali Janjo ne voli sramotu, bol i prevaru…ne voli crne misli i nikega ne voli trovat s njimi, a takve su se crne fleke nadvile nad mene da se nemorem , još uvik prebacit iz sumraka u svitlost.
I nač je ovo sada nalik?
Ajte bok!
JANJO, 3.srpanj 2010.
