Ja tovar

subota, 19.03.2011.

Pripetavanje

smilies

U životu nije važno koliko puta padneš ,
već koliko si se puta spreman dignuti. ...

Previše emotivno je sve ovo pisano,
previše tuge i snage je isprepleteno.
Puno je nadanja i snova i tišine.
A tišina je tako teška,preteška.
Izreći sebe rječju,
ovlaš natipkanim rečenicama
a opet tako iskreno,
to je hrabrost.
Glas koji tišinu tjera,
ma neka je virtualan,neka je ponovljen
taj glas nosi sa sobom
neko novo razmišljanje.
I evo nas,na podu smo,
bez snage bez nade
ali glas je tu,on se probija,
sa njim sve nanovo počinje.
Skupi snagu,izvuci pouku,
pripremi se za putovanje
jer tamo negdje na nekoj plaži
svakoga čeka
zrakom sunca obasjan osmijeh
kad ugledaju uz svoje stope
otiske još jednog para nožica.
- 02:55 - Komentari (0) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

< ožujak, 2011 >
P U S Č P S N
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31      
  • "Ponajviše ljudi bankrotira jer su se previše zapleli u prozu života. Velika je čast biti upropašten poezijom."

  • "Ako si cijeli dan
    aktivan kao pčela,
    radiš kao konj
    i na kraju dana
    umoran si kao pas;
    porazgovaraj s
    veterinarom,
    postoji mogućnost
    da si magarac!"