Stihoklepac
LIV
Pusto mi je oko srca
a nos stalno nešto šmrca
nema meni moga bene
na terenu tuče smjene.
Makar da je bolja šušta
bez terena,ajme gušta.
A ovako gazi čuku
navikla san na tu muku.
Doće valjda bolji dani
bit će bolje nego lani
ma neka je sad ovako
nije nikom više lako.
Što se manje mi viđamo
to se rjeđe posvađamo
Dica uvik nešto tražu
sve šta kupin odma smažu.
Nije mome beni lako
ni ovako ni onako
po terenu stalno radit
kući doći pa se svadit.
Srićon brzo ide vrime
proće kriza posli zime
bit će toplo oko srca
prestat će i nos da šmrca.
I mi ćemo bolje biti
manje ćemo se svaditi
to smo eto obećali
kad Božić smo dočekali.
Obećanja nisu laka
održat ih baš je tlaka
neće lako meni biti
ovo dato ispuniti .
Istina je,teško mi je
kad ga nema da mi grije
ladne noge,ladne ruke
i da sa mnom dili muke.
Samo kada kući dođe
vrime prebrzo mi prođe
posla puno,a on cvili
da je teško.Brate mili!
E tu meni puknu živci
pa budemo ka i pivci
pokoškamo se u čas
psovka igra dupli pas.
Al brzo mi žao bude
pa promislin:ajme lude
ko će misto njega titi
vakvu tebe istrpiti.
Zato kad na teren pođe
teško vrime meni dođe
ne stignemo sve izgladit
Nemam kome ni mast vadit.
E,moj beno,bena ova
noćom bdije kao sova
sve promišlja kako zgladit
i pristat te više gadit.
Ti dok teren odrađuješ
o kućici svojoj snuješ
zato sebe sada dricam
i od tebe oprost žicam.
Teško mi je,sve se bojim
jer na ledu tankom stojim
al se nadam ljubav tu je
samo sanak kratki snuje.
Tuga mi je oko srca
i nos opet puno šmrca
nema muža pored mene
nema beni njenog bene.
|
