02.09.2011., petak

od Koka-2.9.2011 Sanjala sam staru bakinu kuću i u njoj miris ...kog sad ne mogu da se setim...spokoja... Sanjala sam staru fotelju u kojoj ja, sa svojih petnaest - šesnaest godina sedim, nogu podvijenih ispod sebe i gledam kroz prozor sa plavim okvirom... U snu znam da sam na javi mnogo godina starija, ali ne marim, čekam baku da dođe... ...I dolazi... Ona je sela naspram mene i gledala me... Čavrljale smo kao nekad a baka se smejala.. Imala sam petnaest - šesnaest godina noćas... Nebo je bilo plavo i visoko... Bilo je leto, jedno od onih leta kad se vazduh ljuljuška oko zelenog drveća... Spokoj i mir... Sigurnost koju pruža samo to doba, detinje... Probudila sam se sa tim osećajem: želim da živim... I nisam nimalo tužna...možda malo setna, ali srećna... Vreme je prošlo, vreme je sadašnje... Biram sadašnjost i budućnost, a prošlost? Prošlost je uramljena u mom Srcu i služi, da povremeno bacim pogled na te kao nebo, plave oči, izboranu kožu i snagu kojom je odisala... A buducnost? Ona je lepsa od najlepseg sna.... ..... cekam moju baku, veselu, mladu, punu zivota.... cekam je da dodje.... i doci ce sigurno.... sigurno... A ja cu je cekati i docekati....

- 23:08 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.