nedjelja, 12.06.2022.
Strah
|
Bože kako sam strašljiva
Nije mi lako samoj sa sobom Najgore mi je kad sam prisiljena Koristiti otrove, kojekakva sredstva protiv kojekakvih beštija Ono kad piše obavezno korištenje gumenih rukavica I zaštitnih naočala koje prianjaju uz lice Što pročitaš NAKON korištenja dotične kuge pa si sav neupotrebljiv od straha Kaj ti se bude dogodilo (To je bilo jutros, i niš se nije dogodilo Ni meni, A bome ni osama One nisu čule da je taj sprej jako opasan za njih, valjda) Uglavnom, Bila sam prisiljena Sama danas demontirati jedan osinjak Koji su gospođe ose napravile u čošku balkonskih vrata, UNUTAR mrežice koja (ne) sprečava kukce da ulaze u kuću i grade si gnijezda pod ljudskim krovom. Osim tog horora, Otkrila sam i obade koji su si izgradili carstvo U fasadi kuće, Pronašavši prolaz kroz jedan od nosača klime Mamu im njihovu Cijelo popodne stražarim i gledam ih kako ulijeću unoseći neke kuglice I nestaju, jeze li, pod slojem fasade Šogor mi se smilovao Stavio rukavice i zaprskao ih temeljito večeras, FUJ koji smrad Iako smo bili na otvorenom I ja sad sjedim u zatočeništvu spavaće sobe Bojim se otvoriti prozore u boravku, Ponad mjesta obadocida Da smrad ne uđe A bojim se i biti u boravku, Ako je koji atom otrova ipak ušao, Kaj ja znam, kroz fasadu? Kroz klimu koja nije uključena? Kroz nešto treće, ne znam? Jezivo mi je i to ubijanje Jesu ogavni ti obadi, svaki je velik ko kolibrić A nije kolibrić na žalost Ali mi je ipak žao i fuj da ih je otrov pobio Tko zna jesu li patili Nadam se da su spavali i da nisu ništa osjetili Al i ta pomisao mi je grozna, Nema mi u cijeloj toj raboti nikakvog svijetlog momenta Da se za nj uhvatim Možda jedino pomisao da sad valjda više nema živih obada U Obadogradu pod fasadom Na tri metra od ulaza u kuću. Sutra moram tu rupu onom.pjenom začepiti, A možda i popišem koje sam sve radnje ovih dana obavila Sama se sebi ne mogu nadiviti... Svejedno I dalje sam u zatočeništvu u spavaćoj sobi.... Idem jesti tijesto Možda dođem k sebi konačno. |
