Bože kako sam strašljiva
Nije mi lako samoj sa sobom
Najgore mi je kad sam prisiljena
Koristiti otrove, kojekakva sredstva protiv kojekakvih beštija
Ono kad piše obavezno korištenje gumenih rukavica
I zaštitnih naočala koje prianjaju uz lice
Što pročitaš NAKON korištenja dotične kuge
pa si sav neupotrebljiv od straha
Kaj ti se bude dogodilo
(To je bilo jutros, i niš se nije dogodilo
Ni meni,
A bome ni osama
One nisu čule da je taj sprej jako opasan za njih, valjda)
Uglavnom,
Bila sam prisiljena
Sama danas demontirati jedan osinjak
Koji su gospođe ose napravile u čošku balkonskih vrata,
UNUTAR mrežice koja (ne) sprečava kukce da ulaze u kuću i grade si gnijezda pod ljudskim krovom.
Osim tog horora,
Otkrila sam i obade koji su si izgradili carstvo U fasadi kuće,
Pronašavši prolaz kroz jedan od nosača klime
Mamu im njihovu
Cijelo popodne stražarim i gledam ih kako ulijeću unoseći neke kuglice
I nestaju, jeze li, pod slojem fasade
Šogor mi se smilovao
Stavio rukavice i zaprskao ih temeljito večeras, FUJ koji smrad
Iako smo bili na otvorenom
I ja sad sjedim u zatočeništvu spavaće sobe
Bojim se otvoriti prozore u boravku,
Ponad mjesta obadocida
Da smrad ne uđe
A bojim se i biti u boravku,
Ako je koji atom otrova ipak ušao,
Kaj ja znam, kroz fasadu?
Kroz klimu koja nije uključena?
Kroz nešto treće, ne znam?
Jezivo mi je i to ubijanje
Jesu ogavni ti obadi, svaki je velik ko kolibrić
A nije kolibrić na žalost
Ali mi je ipak žao i fuj da ih je otrov pobio
Tko zna jesu li patili
Nadam se da su spavali i da nisu ništa osjetili
Al i ta pomisao mi je grozna,
Nema mi u cijeloj toj raboti
nikakvog svijetlog momenta
Da se za nj uhvatim
Možda jedino pomisao da sad valjda više nema živih obada
U Obadogradu pod fasadom
Na tri metra od ulaza u kuću.
Sutra moram tu rupu onom.pjenom začepiti,
A možda i popišem koje sam sve radnje ovih dana obavila
Sama se sebi ne mogu nadiviti...
Svejedno
I dalje sam u zatočeništvu u spavaćoj sobi....
Idem jesti tijesto
Možda dođem k sebi konačno.
Post je objavljen 12.06.2022. u 22:43 sati.