barcelona i ja i najbolji
deset dana u barceloni bila sam ja treći put, najsreći. je je, bio je najsreći. i odmah sam rekla nekoliko neću...e tako ko prava razmaženka
....neću presjedat letove i maltretirat se putovanjem do barcelone zato da bih platila kartu pedeset eura, i to možda, jeftinije.e neeeću. sjest ću u zagrebu i izaći u barceloni.i tako je bilo za povratnu od 1200 kuna. croatia airlines. predobar ručak sam dobila u avionu: pecivo, maslac, malo pašte s paradajzom, malo brokule, komad piletine, zelenu salatu, posebnu posudicu punu sira, nešto kao feta i kolač. i onda čaj. i još sam nažicala i kavu. a ak oćeš dobiješ još jedno pecivo. kad sam letila sa spainairom nisam dobila ništa.
... neću ići pripremljena u barcelonu. e baš ću ići ko tuka, jer ne želim biti opterećena s time šta moram sve vidjet tamo. imam deset dana i sve stignem. neću tamo glumit turista. e neću.
...neću ići doktoru ovaj put iako bi mi bilo možda dobro to obavit kad sam već tamo, al neću. neću da mi ništa pokvari mojih deset dana nestanka s ovog svijeta i hedonizma koji sam stvarno zaslužila.
...neću dalje
znači frendica nam je ostavila stan u samom centru, na barcelonetti. uzeli smo odmah od aerodroma do stana metro kartu za deset vožnji jer se ta najviše isplati i ja sam počela uzdisati... aaaaa ke beloooo aaaa. i opet ke, ma ke beloooo. aj jaj ja aaa ke belooooo. daj prestani, tu ima talijana, mislit će da im se rugaš.
i onda smo stigli. zanimljiv haustor, ma zgrada cijela. ulaz širine osamdeset centimetara, ako, i odmah si na štengama iste te širine.stubište je četverokrako i vrti do četvrtog kata.to je to.nema prozora, samo nadsvjetlo na vrhu. ako nešto nosiš, nosiš ispred ili iza sebe, pokraj nema čanse, ne stane. u stanove se veći komadi, tipa namještaj, unose dizalicama. vidla vidla. i onda smo otvorili balkon a susjed preko puta je bio, na dobar dan...imao uvid u sve, bez srama, a to su valjda španjolci, boli ih dupe.
pa smo otišli u supermarket. da napunimo frižider i napunili...riža, malo povrća, voća, mlijeko, crno vino, vodu, crnu čokoladu, pesto, tijesto, dvopek i op op dvajst eura...bagatela, pa nisu me lagali, stvarno jeftinije nego u mojoj domovini. lindt crna čoksa tamo 15 kuna tu 25, pesto tu preko 20 tamo 2 eura, vino 2 eura a stvarno solidno. inače su njihova vina izrazito jeftina i šampanji a nevjerojatno ukusna pićenca.
i tako smo kuhali, jer sam ja ona koja vjeruje u prehranu a ne vjeruje restoranima a i restorani su skupi, pogotovo u barceloni a i dosadni su mi, zanimljivije su ulice i neki kafići. zapravo u barceloni doslovno ne postoji kafić u kojem nešto nema za pojest. baš u svakom ima hrane i oni obožavaju papati i to pogotovo kasno navećer. a radno vrijeme im je od 9.30. da da, onda se otvaraju dućani...supermarket kod našeg stana je od 9 ujutro počinjo radit. pa znaju španjolci uživat, čemu se dizat rano kad je tako lijepo u krevetu, pogotovo ako si kasno mezio.
i kupali smo se u sredozemnom moru. ja sam ušla i počela lajati...vau vau, ja sam morski pas, vau vau...onda se najbolji nasmijao i ovaj put nisam morala ušutit. nikad nisam bila na plaži sa više ljudi i više golih cica. čak mi je bilo neugodno što ja skrivam svoje. onda je došla jedna od osamdeset i najbolji je otvorio usta i reko....nemoj me jebat da će i ova...a ova nije ni trepnula, pa smo promotrili izbliza kako to izgleda u starosti. al to je u biti plac plaža. tajlajdanke prodaju masažu, indijci pive, kolače. palačinke, mustafe marame i tetovaže, amerikanci praznu slami (ozbiljno, samo ju ne znam baš objasnit, neke spike prodaju) i onda se stvori murja u civilu i uhvati dvoje, troje a ostali se svi brzo pobacaju u pijesak i prave da ne postoje.
po barceloni se svi vozaju s biciklima i imaju super foru za stanovnike grada. postoje gradski bicikli koji su zavezani po cijelom gradu.stanovnici kupe karticu kao mi recimo pokaz i s tom karticom otključaju bicikl na bilo kojem mjestu u gradu, mogu ga koristit 40 min i ostavit na bilo kojem drugom parkiralištu tih bicikala u gradu.al oni su na svakom uglu.meni je to genijalno.
mi se nismo vozali zbog moje kičme al smo hodali, izračunali smo preko sto kilometara. je je bella je ta barcelona i onda te samo vodi i hodaš hodaš ni ne skužiš.a jedan dan smo otišli na izlet, na brdo monserrat.ono je vlakom sat vremena van barcelone. na vrh brda samostan. a na brdo se ne penješ stazom nego stepenicama.da da.ti luđaci su nazidali stepenice do vrha i ja ne znam kolko miljuna stepenica ima do gore al dušu smo ispustili jer nema vode nigdje za napunit.a i uspjeli smo malo zalutat onak ko dva čeha jer je tam neki put vodio kao do neke pećine i ja sam rekla da ću se bacit s brda ako ne odemo u pećinu i onda je najbolji morao ići a neka dva talijana su nas stalno pratila jer smo im valjda izgledali pametno, al kad sam skužila da put nigdje ne vodi mi smo stali da odmorimo a oni nastavili. i onda su se vratili zbunjeni nakon deset minuta a ja sam naravno počela umorat od smijeha. onda su bili još zbunjeniji. onda je meni bilo još smiješnije. i onda sam pogledala u lijepu prirodu uzdahnula i rekla...aaaaa ke beloooo.
evo dokaza.
|
