lutka iz izloga

ovaj tjedan sam radila. i ovaj vikend ću radit. odmah su se uskomešali da je naporno i da ne bih smjela jer sam odmah uzela radit dvanajst na dan. dva po dva dvanaest. e a e. al tako je to kad uživate u svom poslu i radite nešto što volite i još uz to kreativno. dvanaest prođe ka dva.

i ko nekada, ma tako ka svi, šta glumim, gasi vekericu, peri zube, oblači fine gaće i trči na autobus. auto ću popravit nikad. pa zakasniš na autobus, pa se bacas šoferu pred šajbu nek ipak stane jer ako zakasniš ući ćeš u ured i počet dan krivo. i malo trumbetanja, pogledaš kako se ko obuko, proviriš u tuđe novine, vidiš ko se jutros nije oprao i evo te na poslu. dobro jutro, dobar dan....ah tako sam sretna, ja radim, koji divan san.

i onda. i onda. i onda, žuuuuuuuuk. zbilja. ljudi.

svi smo mi drugačiji stoji. i ja sam djetinjasta, dobro. i malo možda naivna, aj dobro. i čudom se volim čudit, a volim kad je meni to čudno. i razumijem ja, stvarno razumijem puno toga al ne razumijem kad čovjek ide protiv samog sebe i gnjavi se. znači, ljudi, čak veliki dio njih, jako jako, dijeli svoju poslovnu od privatne ličnosti. ja za te ljude kažem da su podvojene ličnosti. ti ljudi kažu, neeeee nismo. ja kažem daaaa jesteeee i tolko otvorim usta da ih pojedem al nisu mi fini. pa kako? na poslu si jedan, gospon franjo...malo zajeban, lagano šupčić, s ljigavim smislom za humor, gaće ti se uvlaće u guzicu jer nosiš hlaće krivog kroja a doma si francek koji hoda u potkošulji i gaćama na točkice, nisi odrezo nokte mjesec dana i prdneš prvo ujutro kad se probudiš. karikiram naravno, nadam se da nije takav francek.

razumijem dakle da su na poslu svi malo pristojniji i finiji al ima krajnosti a najveće su mi kad se brani čovjeku da bude ono što je, već postoje pravila kakav mora biti. to su mi krajnosti i ne mogu shvatiti kad me na poslu netko krivo pogleda jer sam se nasmijala i bacila foru na nečiji račun, djetinjastu, najdjetinjastiju naravno, al taj poslovni ego ni takvu ne može podnijeti da ne bi ispao manje važan i da mu se kravata ne odveže, od fore moje krive boje. eto ti ga na, sad je i moj fora ego negdje odgego.