lutka iz izloga

kad se naljutim na nešto ili nekog i dozvolim si popovanje onda si obično i nadjenem ulogu nekog suca. uz dodavanje uloge naravno ide cijeli vizualni lik u mojoj glavi i najčešće sam onaj teniski sudac na onom visokom stolcu, jer taj mi je najdraži i sjedim tako visoko i pametujem.

čini mi se da ljudi više drže do sebe kad je u pitanju njihov izgled nego kada im je u pitanju zdravlje a to mi tako nema logike. odnosi se to više na mlade a tu ne mislim mlade vrtirepe kojima još bruji pubertet u glavi nego ovakve ko ja oko tridesete koji bi već itekako trebali znat razliku između gumenog bombona i suhe smokve. pričam o svijetu koji vidim kao obično. i šta vidim?

cure su masovno na dijetama, ne jedu ništa, ne bi priznale ni na detektoru laži, i onda znam ih...jedna jede kekse, gumene bombone i grickalice....druga pojede u pekari jedno pecivo i eventualno jogurt jer jogurt je zdrav, šta?jela je zdravo...treća pak ne jede do poslije posla onda u šest, sedam pojede šta stigne i poloče dve tri pive uredno skoro svaki dan a vikendom ne pratim koliko jer moram doma ić spavat, ja bubi. a iste te damice, će jako pazit da su im frizure, šminka i outfit kak spada, da nisu šporke i zato što su mršave i dotjerane uvjeravat će se kako žive zdravo. i onda će sjest samnom i vodit pametne razgovore o zdravlju i prehrani a meni će rasti tlak, pa ću dobivat infarkte i dolazit će stalno hitna i reći....dobro gospodična oćete prestat glumatat, pa nije vam niš, prijateljica vas laže, kaj sad, vi ko da ste s marsa pali, zovite nas drugi put kad više ne budete disali inače nećemo doć, adio

a ja sve dobronamjerna zabrinuta za svoje prije solim i solim a one se vrijeđaju jer pogađam u žicu pa mi se jedna sva ljuta popela na moj sudski stolac i stala objašnjavat...je lako tebi, ti si na bolovanju pa stigneš i na plac i skuhat i nać recept. a di da ja kuham na poslu? di da naručim hranu? pa ne mogu hodat po restoranima svaki put a nakon posla mi se neda kuhat uvijek, moram obavit još i neke stvari, naći se s ljudima, otići u kozmetičarke.....pa sam ja popravila svoje sudaćke cvike...stani stani, siđi sa moga stolca kao prvo, to je zabranjeno i slušaj me sad. kad sam imala prvi rak, išla na kemoterapije i radila, dizala sam se u sedam ujutro, napravila sok od svježeg špinata, šumskog voća, banane, cimeta, lanenih sjemenki i raženog mlijeka. to bih popila. stavila kuhat u vodu povrće i rižu i posolila, upalila dobro jutro hrvatska i stala pol sata na steper. nakon pol sata bih ugasila povrće i stavila kuhat ribu, kuhat da i dok se riba kuha ja bih se brzo istuširala i obukla jer ribi ne treba dugo. u osam i petnajst do pol devet bih bio spreman i ručak i ja i krenula bih na posao. ne vidim di je problem? to sam radila svako jebeno jutro. ti ne moraš vježbat ujutro, ne moraš se ni dizat ranije da bi kuhala. dok se tuširaš i spremaš staviš rižu, tijesto, povrće što god u lonac i to se kuha. onda to nosiš sa sobom.kakvi restorani....tamo ionako sve rade na pitaj boga kakvom ulju. a voće? kad si zadnji put pojela neko voće?

i strogi sudac je presudio a igrač se naljutio, slomio reket i otišao u svlačionu.