lutka iz izloga

a more mio...zadar lipi..došla sam ti u inspekciju da vidim, jel dalmatinci farbaju riblja jaja jer nisam čula još za morske kokoši a ni viđala ih po južnim krajevima.

i lipo me mili moj poveo na rivu jutros i provozo na gondoli preko na poluotok. čiča s barkom za pet kuna prevozi svitu, linčine kojima se ne da hodat preko mosta a svite nije bilo nego mi sami pa je ko u veneciji, barba zazvižduko neku finu, opalio veslom i krenuo u romansu a oko nas veliki brodovi plovili i mahali nam judi, sunce me štipalo a more njihalo. a dan, bravo bravo koji dan. i moj šjorić za ručicu me držao i vodio po svome gradu, mladi gospodinčić, ponosan sav, a ja ko u cipelicama da sam staklenim gazila za njim.

i sve me nešto razdragalo, a ono ko da sam obolila od zraka a ne od raka...milim se svima i macim ko maca, galebovi mi gaču i kao da mi cijeli svijet pozornica otplesala bih mu nešto a ne mogu, a mislim se, kad bi me pitali reci nam zadnje što još želiš, ja bih rekla: jedan ples bez kraja da vodi me do raja