lutka iz izloga

i nastavljam ja sa svojim brukanjem po gradu i svojom najnovijom forom...e od kud si mala, iz kojeg kvarta?.... iz bruklina sam, kaj se ne vidi?

ma, poremećen mi je centar za ravnotežu. poremećen je oduvijek lagano laganini tinuninu tininini al ne bih to priznala ni mrtva pijana a sad od kad sam opet prohodala odmah je postalo sumnjivo. pa da. dali mi u bolnici hodalicu i hodam ja ravno...jel možeš?...pfff, pa naravno da mogu....ma jesi sigurna da možeš?...ma šta jel mogu...i ode ravno..ide, ide ide ide i skrene ...jel moooooooooožeš?..... a vičem iz podruma....prestani me maltretirat, rekla sam ti da mooooogu al trebam drugu nogu!

stojimo jutros u redu za vadit krv, stojimo čovjek jen dva tri a na početku reda stojim ja, i stojim, i okrenem i stojim i zabijem se i ne stojim u gospodina oprostite ispred sebe, a on u krmeljavu devu, deva u klokana, klokan u pingvina, pingvin u žirafu, miš za macu, maca za ćuku, ćuko za unuku, unuka za baku, baka za djedu, djedo za repu: povuci, potegni, iščupaju repu.

i ne znam šta mi je, stalno tako...udrim u zgradu...zašto? pita prolaznik...zašto? pitam zgradu...udrim u prolaznika zašto pita zgrada? po cesti prolazi parada.
pa zapnem za retrovizor, odvalim štekat, tresnem u izlog, srušim dijete, stanem na goluba...a uboga živina, preskočim lokvu pa naletim na govno odletim u stup. stup kaže tup.

i pitam se...šta šta, da nema alkotesta, u zatvoru bi čučala i vikala nisam kriv, jer zamislim ...zaustavi me čiko poliko...policajac no, i kaže, mlada damo jeste pili, ja kažem nisam čiko mili...on kaže: nogu u zrak digni i u mene podrigni a ja dignem nogu i završim na jednom rogu

i ništa, smišljam sad neki štap koji pišti jer opasna sam ja u biti...pa da znaju dica, živinad i bube....kad ide ona PIIII PIII bjež i spašavaj zube