lutka iz izloga

neki dan moj prvi javni nastup uživo na televiziji.molila sam, preklinjala novinarku da mi u eteru govori ti jer ak mi počne s vi rekla sam da ću samo o tome razmišljat. onda me cijela garderoba napala da ne može to tako i neka im vjerujem, profesionalno je i bitno...je moš mislit kak sam dalje slušala, samo sam misla, e sad ću se sakrit u ona kolica ispred lifta i odo ja.

jučer sam došla na cvjetni na dan narcisa ...ooo bok, evo mene, šta da radim, šta, šta, šta...i odmah su me skužili...pa di ti je mašnica?...a? kakva mašnica?...mašnica! dajte mi brzo mašnicu... i cijelu noć sam ovom svom radila mašnice za kaznu po kosi, ma njemu ne smeta šta, a ja nisam mogla spavat.

moja baka je mojoj sestri za deseti rođendan kupila bonton. moja sestra je dobila fraze, mama je uzela knjigu, vratila ju baki i zamolila ju da ne vrijeđa više našu religiju...jer

moja sestra i ja smo odgajane u jednoj kućnoj anarhiji, bez ikakvih pravila, normi, granica i kazni. kod kuće je bio jedan naš svijet fantazije, mašte, slobode a izvan kuće smo odgajane onako kako to svijet želi. ti vanjski roditelji bili su škole i društvo, koji su nam razvijali socijalnu, emocionalnu i životnu inteligenciju a baka i dida su nas nedeljom na ručku uporno učili bečkoj školi ponašanja jer su bili uvjereni da smo dva mala neodgojena špeka. nas je to naravno zabavljalo, pa što bi se oni više zgražali to bi mi bile veće male prasice i doma se vraćale šporkave i musave a tata i mama bi plakali od smijeha.

takva vam je moja obitelj, šta da vam kažem.u životu nismo sjeli za stol, nas četiri. dobro ajde jesmo u restoranu...mislim, nismo baš tolko nenormalni...jedan stol za sestre jedan za nas, i molim vas, one ne jedu iz klasičnog posuđa pa evo vam kantica i lopatica ako nije problem...majko moja,
moji mama i tata ne spavaju u istom krevetu. tata mami smrdi i tata hrče. mama sluša radio cijelu noć i spava s otvorenim prozorom. tati je onda hladno. meni je to normalno. meni se svi čude i pitaju me jesu li mi roditelji rastavljeni. ja se svima čudim šta se meni čude. moji mama i tata se vole čak malo i iritantno pa nekad dođem doma i uhvatim ih kako rade ono pa okrenem očima i vratim se kasnije.
mi doma nemamo zabranjenih riječi i možemo se svi nazivati kako želimo i slati se di želimo. i onda mi se opet čude, pa kako si to mogla reći mami. pa to mi je mama...ja mami kažem da je guska ona meni da sam krava tata sestri da je kokoš a ona njemu da je konj i taj dan pričamo na tom jeziku. znam za onu ispeci pa reci al kako mi jedemo doma uglavnom kuhano a ne pečeno zbog zdravlja tako je to i s riječima.

i čemu ta opterećenost normama ponašanja...gle bitno je da sad ovo kažeš ovak, ovo napraviš onak...jer ljudi će mislit to i to. i svi su u grču totalnom grču i strah ih je.
a ja se šećem jučer ćelava prema cvjetnom, vani sja sunce, cijeli grad zuri u mene, nešto im je drukčije, nije im u njihovoj zbilji...i sve mi je jasno, ne obraćam pozornost jer znam da me gledaju moje lutke iz izloga i smiju mi se.