lutka iz izloga

ajmo...pokusni zeko je spreman. gaće mi se tresle cijelu noć pa nisam niš spavala. onda sam ujutro skužila da se tresu i mom dečku, pa me nazvao i tata, došli su i sestra i pas. a niš, onda smo ih tresli svi zajedno. pojela sam brzo doručak i progutala prve četiri tablete. četiri plava otrova moje nove kemoterapije. ma ne bojim se ja nje...kemoterapija, tsaaaa...znam ju dok je crvena bila...to je kao fora za iskusne tumorašice, preskoči!... nego epilepsija, ljubomorna bičarka, miješa nam se u odnos pa se bojim da ju ne okrene protiv mene. nju protiv mene a onda mene u dubine vlastite sjene. i aj bok.

onda sam čekala. legla sam spremna u krevet, pripremila bocu vode, uzela knjigu, obukla skafander, stavila kacigu na glavu i zamantalo me. i nije me bilo neko vrijeme. bili su mir i tišina. koji su ti?
i onda je nazvo tata u panici: jesi oprala peseku cape od soli?...a? koga? šta je tebi, pa neće mu šape otpast, pusti me da spavam!!!
pa je došla fizioterapeutica...jesi dobro? sad sam putem razmišljala: stavim te na bok, pazim na jezik, mogu i noge u zrak, zovem 94, umjetno disanje i to je to.
onda dok sam radila čučnjeve mama je uzdisala s druge strane linije... jako sam zabrinuta? reci mi kako si?...udah čučanj gor izdah čučanj dol udah čučanj gor izdah čučanj dol... oči na plafonu.

ajde dosta. jebla vas kemoterapija, i vas i mene. dajte mi neke prave droge da se naspavam. napravite mi brlog, dobro ga izolirajte, napunite perjem,a može i kokošima ak je skupo, dajte lancune, nekog medvjeda umjesto budilice i vidimo se na proljeće. vučem se po kući ko strašilo, funkcioniram s frtalj mozga, teško mi zube oprat, u ušima se skupila paučina. na očima su instalirane šibice, čačkalice previše bodu. ja jedva gledam.tupa sam ko ovca, samo blejim.kažem a? živim na brdu pa se dole samo pustim i na guzici spustim. kad kuham zaspem s jajem na oku.tu sam a nisam. ja bi glavu na popravak. mehaničaru? informatičaru? fizičaru? keramičaru?

dileri, bolnice, apoteke, udružite se, spasite zeku...mrkva je.