ljuta sam danas, ko ljuta paprika.
ne mogu shvatit, ne mogu, ne mogu, ne mogu...zašto ljudi mrze jedni druge? zašto bi prije umrli nego pomogli? zašto su svi tolko sebični i koncentrirani na sebe? zašto živimo u zajednicama kad to ne znamo? zašto je veća satisfakcija nekog popljuvat nego reći nešto lijepo? zašto se hrane tuđom nesrećom a kad nekom ide padaju u depru? fuj...negativna sam užasno sada i fuj.
neš se dogodilo. da je naravno da je pa sam luda.
počinjem s tom novom kemoterapijom za tjedan dana. u uputi o lijeku piše da se ne smije miješat s terapijom za epilepsiju, koju ja naravno koristim. već sam digla bunu oko toga na rebru, na onkologiji al oni se stalno ograđuju neka idem svom neurologu. kojem jebenom svom neurologu? ko da imam dvajst doktora pa mi svaki koristi za nešto!
i zovem ja dubravu, intenzivnu na kojoj sam ležala nakon tih napada i srećom sjećaju me se al doktorica koja me vodila je na bolovanju. pa dobijem na telefon neku treću koja mi pokuša pomoć i uputi me što trebam napravit. trebam napravit eeg glave i razgovor s neurologom nakon toga. zovem ja opet onkologicu na rebro i pitam jel mogu preko njih napravit eeg a ona s podsmjehom da neeee, pa to bih onda trebala ležat u bolnici, ma neeeee, nek uzmem uputnicu i to napravim u nekoj od bolnica. i da, imam samo tjedan dana a poznato je kolko se čeka za bilo koju pretragu u hrvatskim bolnicama. i sad opet traži vezu. da sam tako čekala redovno za magnetsku rezonancu onda kad mi je puknuo kralježak u devetom mjesecu tek bih sad u veljači došla na red. do tad bih ostala već i paralizirana i ko zna šta sve ne. ma nabijem ih.
i drugi izbor je privatnik. 300 kn eeg plus 300 pregled kod neurologa. na bolovanju, s mizernim primanjima mogu si odmah pucat u glavu.
i opet se pitam...zašto je tako teško napravit nešto za nekog? za što služe ti doktori? da nisam sama pročitala to za međusobno djelovanje ta dva lijeka šta bi opet bilo samnom? ne mogu, ne mogu to shvatit. i onda kad netko nešto napravi za mene i dobar je, ja se plačem i neugodno mi je. da...i tražim neki skriveni razlog.
stvarno sam ljuta...tolko da ću pokvarit nekome želudac.
|