lutka iz izloga

ma pravi sam vam ja gradski seljo.
evo otišla dva dana na vikedincu tamo iza dugog sela, na jednom brdašcu i bila najveća crkotina u društvu. meni se spaaaava, a meni se spava, a može meni lososa sa roštilja, hvala, žnjup žnjap a meni se spava. oćemo igrat pictionary? a meni se neda. oćemo prošetat do šume? a ja nemrem. oćemo prat veš na potoku? a ja ne nosim veš.pa svi roštiljaju, piju, skaču, a ja vucibatina se rastežem i u devet, evo je, dođe kokoš od suseda, primi me za ruku i odvede u kokošinjac. ekipa vidimo se ujutro, meni se spaaava.

al nisam bila takva prije. ma nikad. sve sam radila na selu samo spavala ne. i muzla krave i jahala svinje i vadila krumpir i cjepala drva i vozila tačke i čistila dimnjak. a imala sam pluća ko slon...valjda on ima najveća. a šta sad, malo svježeg zraka i ja ne znam za sebe. možda svježi zrak ne ide s kemoterapijom? pa mogli su lijepo onda napisat....dok ste pod ovom terapijom molim vas izbjegavajte šumske i morske krajeve. preporučamo šetnje po autoputevima, po okolicama tvornica i hotelskih kuhinja. po mogućnosti nemojte tri mjeseca udisat kisik već udišite ugljični dioksid.
ma ima to smisla. jer kemoterapija je totalni otrov i sad ako otrov ideš mješat s nečim zdravim za organizam oni bu se samo sukobili. to je ono...minus i plus daju minus ali minus i minus daju plus. sve je to čista matematika.
(ajme kako sad ovo neko čita i misli si ova je glupa ko top)

i dobro preživjela sam odlazak u prirodu. čak sam nagovorila da ostanemo još jednu noć i vratimo se danas pa su se svi jadni dizali jutros u 6 kako bi stigli na posao a ja sam si otišla još na jarun popit kavu i prelistat novine pa doma spavat. e ae, kaj sad, sa tolko otrova u sebi bi ka trebala biti neka svetica, ajde bogati...nek rade, nek vide šta je umor, nek osjete kako je meni bilo cijeli vikend...eh, da svetica...

i poanta je...treba ići u prirodu al paziti se kokoši jer mogu zeznut cijeli izlet.