lutka iz izloga

(ovaj je neki umoran post i meni dosadan al imam opsesivnokompulzivnu potrebu baš napisat svaki dan nešto...liječim se da, al polako polako...i imam se potrebu ispričavat kompjuteru što sam dosadna, koji je meni?!)

dva dana a situacije su slijedeće:

* tramvaj - ja sjedim, baka stoji, gleda me i mrzi
*kino - prolazim do svog sjedala preko ljudi koji sjede a gospođa otrovno sikče mužu: ovo je nevjerojatno, imaju tamo prolaz a moraju ovuda
*svlačionica u dućanu (jedna jedina)- prodavačica me upozorava nek se požurim jer jedna cura čeka na red

znači, ja sam ta sotona u stezniku koja živcira svijet oko sebe...pa sotona razmišlja:
da li baki u tramvaju objašnjavat da je njoj lakše stajat nego meni...ma ne, bolje pustit.
da li gospođi u kinu objašnjavat da je pristojno ustat dok netko prolazi do svog sjedala i da prestane maltretirat tog svog iscjeđenog muža s otrovnim spikama...ma ne bolje šutit.
da li prodavačicu u dućanu pozvat u svlačionu da se uvjeri da ne režem nokte tamo nego se stvarno presvlačim i to čak brže od svojih mogućnosti... ma ne, bolje okrenut glavu i pravit se da nisam čula šta mi je rekla.
( e nevjerojatno, od kad sam na ovim terapijama nokti na desnoj ruci mi rastu brže nego na lijevoj, pa nekad izgleda da sam ih zaboravila odrezat na desnoj. uf, dobro da nemam naviku hodat manikerki, jer bih došla da mi sredi obje ruke i onda za dva tjedna samo desnu.piii luđa!)

i to tak uvijek...jedni drugima kenjamo a da zamjenimo uloge ponašali bi se jednako. a zač? e pa zat što ne znamo nikad drugu stranu. vjerojatno bih i ja stara gledajuć sebe kako sjedim u krcatom tramvaju imala želju izvuć se za sve uši i objesit za kočnicu. eto kako smo površni i mislimo da smo najpametniji. i neki se onda uspiju iskontrolirat neki ne. jedna moja prija recimo kad ju ispizdi ima totalni blackout, slijepilo pa se tako neki dan pošaketala s nekim dedom. je deda je bio kriv, al ja se ne bih šaketala ja bih mu uzela kišobran i ošla, nek pokisne deda stari zločesti.

e a onda, ak šutiš i trpiš, reći će mi netko, ili svatko, obolit ćeš. ne smiješ držat u sebi. pa ne treba ćutit i držat, al zašto ne bi promjenili obrazac ponašanja?eto npr. zašto ja nisam

*tramvaj - pitala baku oće li mi sjest u krilo?
*kino- pitala gospođu jel se seksala ikad sa ženom i ako je za, poslije kina možemo kod mene?
*svlačionica - uzela stvari svoje, stala pred ogledalo nasred dućana i presvukla se?

zašto pucamo na agresivu a ne na maštu? jel to nešto što učimo od malena i tako smo ustrojeni? jel to ja opet postavljam glupa pitanja umjesto da si odem studirat psihologiju i nađem odgovore?