lutka iz izloga

taman kad sam danas na odlasku iz bolnice počela hopa cupa i pjevat: trala la, vidimo se za tri tjedna na zadnjoj, ćććć ćao ććć, sestra mi je rekla: nigdje ti ne ideš mala, sjedaj tu i čekaj da te doktorica pozove, oće te vidjet prije nego odeš.

onda sam sjela namušena u onaj hodnik ispred svoje sobe i počela kontat kaj sad i naravno da sam dobro skontala. dobila sam još četiri kemoterapije, znači ukupno deset. i to ono, uručene mi ko neki poklon, izvoliš. i onda sam izračunala da pol ove godine bum provela na kemo i lepi bu mi to memo.

a kaj sad. moram reć da je opet bilo zabavno.
taman mi jučer javilo da sam odabrana za onaj plakat pa sam glumila cijelo vrijeme super star po bolnici a ostali prihvatili moju igru pa je bilo smija. najveća im je fora bila što su mi sve prale guzicu još onda kad sam bila nepokretna pa su ponavljale: gospojice zvijezdo, jel vam treba oprat guzicu ili možete sami, ono da se ne bište preveć umorili. isto tako: gospojice oćemo vas mi nahranit da ne uprljate slučajno svoje zlatne prstiće. čak me ni ona injekcija u dupe nije tolko bolila, a spavala sam ko princeza na zrnu graška. mislim, ka da princeze drugačije spavaju. ne moš bit bolestan bez podočnjaka, ni baza.

onda je jutros počelo opet drogiranje i sve po starom. došle one dvije luđakinje, pink dovela ovaj put i svoju sestru koja joj je za rođendan kupila šampon i regenerator. pa ju je ova gledala u čudu: alo sister, ja sam ćelava. a jutros kad je pink pizdila šta ova tolko radi u kupaoni i da će zbog nje zakasnit u bolnicu, sister je izletila van i prstom pokazala prema glavi: alo, ja imam kosu, vidiš ovo, kosa, meni treba duže.

a ja sam zaključila da ćelave žene izgledaju ko lutke iz izloga i kako bi ih voljela fotkat.

a sjetila sam se onda i stare punk stvari koju smo obradile tamo krajem devedesetih: