lutka iz izloga

da da sjetila sam se. imali smo na faksu jedan predmet koji se zvao zgrade za turizam. profesor je bio veliki samoljub pa je pričao većinom o sebi i svojim iskustvima u arhitekturi. znači, ime predmeta i ono što je predavano nisu imali nikakve veze al ni nema veze. e i onda nam je na jednom predavanju reko da od idućeg sata počinju naša predavanja. svaki student trebao je donijeti i prezentirati neku svoju zanimaciju, hobi ili dokolicu.

ti bokca...dolazi ženska, staje na katedru i nosi nekakvu ogromnu kuglu u rukama. mi svi gledamo, sumnjamo al nije nam baš jasno. i počne ona: ja već godinama skupljam prožvakane žvake. ova kugla je nekad bila veličine ping pong loptice. stoji mi pokraj uzglavlja i ja kad prožvačem žvaku ju zakeljim.
odjednom se začuje bljuv iz zadnje klupe, pa počne neko podrigivanje lijevo do prozora a ja skužim da se i meni miješa i dolazi rigo. tri ti bokca. koja ideja?!
u osnovnoj su curke skupljale salvete, pa ono...razmišljala sam dobro, možda ih skupljaju za svoju svadbu. ono lipo, kad dođu gosti u salu, napokon napit se i najest, nađe svatko pokraj svog tanjura, antiknu salvetu. al šta bi neko, miša mu njegovog, njezinog, radio sa gromadom prožvakanih, osušenom slinom zaljepljenih žvakačih guma. evo ja stvarno ne mogu smislit šta s tim. pa nije valjda da je to skulptura. o ne, pa ona je u biti konceptualna umjetnica...đizus, eto na, nikad od mene arhitekte kad ne mogu shvatit jedan tako jednostavan koncept.

ne mogu se baš sjetit šta su još studenti nosili. u biti sjećam se da ih je dosta bilo u problemu šta će pa sam žugala: šta ta ekipa radi u slobodno vrijeme i šta se ničim ne bave osim s faksom?
ja sam donjela fotke, cd i priču o svom ženskom bendu i dobila naaaaaraaavnooo ogroman pljesak. ma naaaaraaavno. ma bolje da ni ne pričam kaj je to bilo...ono odmah red za autograme, fotkanje i to.

a te dzake...inače obožavam žvake, ma da sve žvake i one muškoženske, al ponekad se sjetim te slavne skulpture i kad izvadim žvaku iz usta stvarno mi dođe da zagrlim vece školjku.
bravo stara, krasna priča za početak dana...sad fino u bolničićicu, uljepšat i njima dan s još kojom. la lalal la la