lutka iz izloga

'vakoc:

nešto jako važno. dobila sam ponudu da budem lice s plakata. ja sam rekla može samo ako smijem namigivat. a ono, ne da mi se cijelo vrijeme nepomično stajat na plakatu, pa moglo bi me pokočit, a mogla bih i zaspat, joj pa neću valjda. morat ću kupit aparat za kavu jer nemrem gnjavit da mi ih stalno donose. dobro, neke ljestve bu bile valjda tam, da mogu skočit do dućana po sendvić, a ono na minut. a i na wc. a nije ni to lak poso. a šta kad ću morat na terapiju? nać dvojnicu? bog te mazo.

ma ovako...radi se o humanitarnom koncertu za psihološku pomoć ženama oboljelim od raka. eto, pa im treba jedna ćelavica ka što sam ja, pa me pitali, deset puta mi ponovili neka dobro razmislim da li se želim u to upuštat a ja sva zbunjena govorim pa da, može, u šta upuštat, pa želim pomoć, pa ja sam idealna, mama mi cio život govorila: ćeri, širi ljubav, dobrotu, mir, pomaži slabijima od sebe al ne idi u crkvu, hladno je tamo da se ne prehladiš a ima i puno svijeta pa da ne pokupiš neki virus, ljudi kišu, kašlju.a i ovaj blog sam otvorila s tom nekom idejom pozitivnog gledanja na tu a i ostale bolešćuge, al na kraju me izgleda čitaju samo moji prijatelji.
eto pa im poslala i svoju fotku. malo sam se fotošopirala i dodala rogove, pojačala očnjake i malo krvi u desnom kutu usana. oće im to bit ok? a? pa maškare su, kaj.a rekli su da imaju još jednu gospođu pa moraju odlučit, oćel starije ili mlađe meso. eto, znat ću vjerojatno do sutra.

a bilo bi mi drago. stalno nekako oću pomoć jer vidim da mnogima treba baš ta psihološka. i baš me zanima kako u tom centru za psihološku pomoć rade s tim ženama. sve to mene zanima. a ovako bih se približila svemu tome, a možda mi niko ne bi vjerovao i opet bih ispala derle. ma ne bi. ma bi. ma ne bi. aj vidit ćemo.
al ako me uzmu, ko me ne pozdravi na plakatu voli hitlera.