lutka iz izloga

jutros sam se u kupaoni mislila mislila i onda rekla: prejebeno!

jer, pazi....jednog dana ćemo imati u kupaoni pokraj zahoda mali displej na kojem ćemo moći čitati šta nas zanima...nećemo morat silne novine i časopise i stripove i knjige razvlačiti dok nam guza radi....ili čitati upute s detrđenta, šampona ili čega već.

dalje, brijem da će ljudi imati po đepovima neke mini akumulatore koji će im služiti za napajanje naprimjer malih grijalica, to sad po zimi...onak kak su lediode male točkaste, e tako će biti neke male točkaste grijalice koje ćeš pokeljit di oćeš. mislim da će to najviše od koristi bit beskućnicima. i ne samo to, nego će po zakonu država beskućnicima morat osigurat to, a kad nemam još ime za to. al morat će, morat će.

postojat će napokon i neka mini letjelica, al tu mislim na baš mini. ono primiš ju za ručku, digneš ruke u zrak, ona ima propeler i letiš. ma tek tolko, dvajst centimetara od poda. treba to postojat da ne moraš one štake navlačit kad slomiš nogu a i za bake i dede. ja se njih malo bojim kad ih vidim s tim štapovima, jedan je opalio moju mamu po leđima.evo deda vama lijepo propeler pa pičite. što hladno vam je? aaa letite na jug! lijep pozdrav, vidimo se na proljeće.

e a što se tiče kamera, fotića i toga...sigurno će jednom...al ne znam oću li to doživit, postojat leća koja skenira sliku. samo ju staviš na oko, pojedeš doručak i odeš na poso. navečer, kad dođeš doma, prije nego počneš kukat kakav si užasan dan imao, muž, žena, svekrva, ili s kim već živiš, pregleda snimku i posvađate se prije spavanja jer si opet jeo hamburger u mcdonaldsu a znaš dobro da je to nezdravo. i neka te sad boli trbuh, ma neću okom trepnut.

kad si bolestan, jel ja moram stalno tu bolest spominjat, stvarno sam dosadna al šta ja mogu kad će i tu bit inovacija...znači u krevetu si, vani je minus a imaš đukca kojem se piša...tsss pa postoji i za to riješenje...đuku obučem u odijelce koje ima GPS i isprogramiram kojim putem da ode u šetnju i vrati se doma. nije nemoguće...uopće nije.

a sigurna sam da će se naći način da napokon čujemo što životinje i biljke misle, izmislit će i haubu koja po predlošku šiša kosu, svaka obitelj će imat i šivaču mašinu koja sama šije odjeću, jer i kinezi će postat preskupa radna snaga, telefoni će se sami javljat i govorit gospojica reže nokte ne može sada, postojat će i kontejneri za seks na javnom mjestu, što znači nestat će neki tabui...i svega će još bit, svega...i sad ću cijeli dan mislit o tome i samo ponavljat prejebeno, prejebeno.